Експеримент данас познат као Ашов експеримент имао је много варијација, али је у суштини био веома једноставан – испитанику би се показала једна линија одређене дужине и три друге линије. Његов задатак био је да каже која од три линије је исте дужине као прва показана. Притом, реч није била о малој разлици у дужини већ је одговор био прилично очигледан.
Испитаник је постављен у просторију са седам других људи који су заправо били Ашови сарадници, а да испитаник то није знао. Испитаник је увек седео на крају реда, тако да је морао да слуша одговоре оних пре њега.
У првом случају, у такозваној „контролној групи“ сваки испитаник је имао задатак да да своју самосталну процену и око 95 одсто људи је дало тачан одговор.
Далеко интересантнији су били одговори када би Ашови сарадници имали инструкцију да намерно греше.
Након што би чули људе пре себе како дају погрешне одговоре, и испитаници су одговарали погрешно. То се доказало у 80 одсто случајева.
Кад су их упитали зашто су показали на линију која очигледно није једнака прво показаној, одговор је најчешће био да нису хтели да „штрче“, скрећу пажњу на себе или створе несклад у групи, преноси Историјски забавник.
Даљи експерименти су показали да комформизам зависи и од броја људи у групи. Учинак једне особе је врло мали (око 5 одсто). Када је у групи још двоје људи, комформизам се повећава на 15 одсто, затим на 30 с троје и 35 одсто са четворо људи.
Комформизам такође зависи и од двосмислености задатка. Аш је варирао дужину разлике између линија за поређење. Што је разлика у дужини била већа, то се конформизам смањивао. Уопштено, што је задатак тежи и двосмисленији, људи се више уклапају.
Након експеримента изведеног на 50 студената у Америци, дошло се и до других закључака. Што је група била привлачнија, склоност ка комформизму према групним нормама је била већа.
Испитаници са високим самопоуздањем комформирали су се мање од оних с ниским самопоуздањем, али је са друге стране комформизам био највећи кад су за слагање са нетачним одговорима испитаници били награђивани.
Ашов закључак био је недвосмислен - тешко је одолети притиску групе и задржати своје ја у маси.
Прочитајте још:
