Топљење ствара ефекат стаклене баште због испуштања угљеника у Земљину атмосферу, објаснио је он. Глечери почињу брже да се топе због чађи од шумских пожара, чије честице допиру до удаљених подручја.
„Убрзано топљење раније нагомиланог снега и леда доноси додатни део воде у океане, што доводи до постепеног, брзине од око три милиметра годишње, пораста нивоа светског океана и прети да поплави, па чак и потопи многа приобална подручја“, напомиње стручњак.
Као пример утицаја загревања на природу Русије, Шамов је навео Сибир и Далеки исток. Он истиче да се због ефеката загревања мењају својства подземног леда у региону, уништавају се грађевине и повећава број катастрофа, попут поплава, суша и шумских пожара.
Научник је објаснио да је за последњих 30-40 година – буквално пред очима старије генерације – загревање озбиљно променило сибирске и далекоисточне територије: мењају се физичка својства подземног леда, деформишу се зграде, поплаве и суше постају све чешће, повећава се ризик од избијања пожара што доводи до пораста броја и површина шумских пожара.
„Топљење древног леда буди организме замрзнуте у вечном леду, који би могли бити опасни за савремене животиње и људе“, наглашава Шамов.
Последице загревања не могу се занемарити. Потребно је проучавати процесе у атмосфери и хидросфери, а нарочито у субполарним регионима, укључујући и у зони пермафроста. Такође је важна размена резултата истраживања са страним колегама, закључио је научник.
