Председник Сједињених Држава Доналд Трамп наставља да своје европске партнере учи основама геополитике.
„Какве су то глупости?“
„Немачка плаћа Русији милијарде долара годишње за енергију, а ми треба да заштитимо Немачку од Русије. Какве су то глупости? Такође, Немачка је пропустила рок за плаћање пореза од два одсто за НАТО (реч је о повећању трошкова за одбрану на 2 одсто БДП). Стога, ми повлачимо део својих војника из Немачке“, написао је Трамп на свом Твитер профилу.
Germany pays Russia billions of dollars a year for Energy, and we are supposed to protect Germany from Russia. What’s that all about? Also, Germany is very delinquent in their 2% fee to NATO. We are therefore moving some troops out of Germany!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) July 29, 2020
Тај део је 12 хиљада војника, скоро трећина тренутног састава америчког контигента на територији Немачке, коју су званично почели да повлаче. И овде најзанимљивији део није само повлачење, већ то куда шаље те трупе.
У почетку су многи претпостављали да ће део војника отићи кући (а одатле, можда, у Источну Азију, јер је амерички државни секретар Мајк Помпео већ наговестио ову опцију), а други део би о свом трошку прихватили Пољаци, који маштају да уз помоћ Американаца учврсте свој статус водеће земље у Централној и Источној Европи. Међутим, Трампова одлука је била другачија. Скоро половина одлази кући у Сједињене Државе, а остатак ће бити пребачен у западноевропске земље: Италију и Белгију. Штаб америчких оружаних снага у Европи ће такође бити пребачен у белгијски Монс.
Одлука може изгледати чудно из два разлога. Прво, зашто баш Белгија и Италија, а не Пољска? У реду би било да Италија и Белгија редовно испуњавају своје буџетске обавезе према НАТО од два одсто, али не, они троше чак мање него Немци. Ако Берлин сада шаље на трошкове одбране 1,38 одсто БДП, Италија шаље 1,22 одсто, а Белгија 0,93 одсто БДП.
Друго, ако НАТО и Американци тврде да је њихов циљ да „обуздају руску агресију у Европи“, како тада трупе смештене у Белгији могу да зауставе руски тенковски напад на Варшаву и Берлин? Из Белгије је погодно само бежати кроз француски Донкерк, Британци могу поделити то искуство са Американцима.
Притисак са свих страна
У ствари, у овој одлуци нема ничег чудног, оба разлога имају своја логична објашњења. Као и скоро сваки Трампов поступак.
Трамп не оставља и не заборавља Пољску, само што тренутно земља није спремна да прихвати америчке војнике. И поента није само у томе што тамо нема инфраструктуре, Вашингтон и Варшава се нису скроз договорили о условима размештања америчких војника. Дакле, ако су раније Пољаци обећавали да ће платити све трошкове, сада је земља исцрпљена због вируса корона и не може да нађе додатне две милијарде долара у буџету за базу.
Поред тога, постоји питање у вези са логистиком. Пољаци су спремни да плате одређени износ за размештање базе близу границе са Белорусијом, то јест, одмах поред Совјетске државе, како би од тога направили политичку демонстрацију за Москву, Белорусију и Украјину. Вашингтон, без обзира на сву своју русофобију, није спреман за такву војну провокацију (чија последица би био озбиљан руски војни одговор) и жели базу на западу Пољске. Такође, Пољаци нису спремни да дају америчким војницима пуни имунитет од кривичног гоњења због злочине које Американци почине на пољској територији. А САД не желе да њихови војници буду затворени у пољским затворима.
Коначно, поред инфраструктуре, „потребне је чврста гаранција Американаца да ће разместити трупе“, објаснио је руски политиколог Дмитриј Офицеров-Бељски. „Тренутно постоји само руковање Трампа и пољског председника Анджеја Дуде“. И рок овог руковања би могао истећи већ у новембру, ако Трамп изгуби на изборима. Околина Трамповог ривала, демократског кандидата Џоа Бајдена, већ обећава да ће њихов шеф преиспитати одлуку о повлачењу трупа из Немачке ако победи на изборима.
Штавише, сами Немци заиста желе да задрже америчке трупе на својој територији. Пруски дух немачких политичара је потпуно елиминисан, и ако се неко надао да ће одлазак Америке натерати Берлин да засуче рукаве и заједно са Французима крене у формирање европске војске, био је у великој заблуди. „Меркел је недавно тужно изјавила да Европа треба да се побрине за сопствену безбедност. У ствари, ово је све игра за јавност у ишчекивању победе Бајдена“, наставља Дмитриј Офицеров-Бељски.
Слаби немају право гласа
И у овом питању Бајдена ће подржати чак и део републиканаца, који не деле Трампове планове за обуку Немачке, узимајући у обзир тако тешку спољашњу политичку конјунктуру.
„Одлука администрације да повуче хиљаде америчких војника из Немачке је страшна грешка. Ово је шамар у лице пријатељу и савезнику у тренутку када се, напротив, морамо зближити ради заједничког сузбијања руске и кинеске агресије“, огорчен је сенатор Мит Ромни. Стога се у теорији повлачење може укинути. На крају крајева, Трамп је сада најавио почетак овог процеса. Према речима шефа Комитета за оружане снаге САД Џима Инхофа, за само повлачење ће бити потребно „неколико месеци за планирање и године за реализацију“.
Што се тиче тренутног повлачења, Италија је, највероватније, одабрана управо као привремена варијанта, тамо је прилично велика ваздушна база. Наравно, неко може претпоставити да САД и Нато намеравају да заштите Европу од реалних претњи за безбедност са југа, али то је мало вероватно. Макар само због тога што су ове претње (прилив миграната, верских екстремиста, претња прекидом испорука либијских угљоводоника) под контролом Турске, која је чланица НАТО.
Али Белгија је највероватније варијанта за стално. „Американци не желе потпуно да напусте Западну Европу. Морају имати могућности за политичку и војну контролу у њој. А Пољска и Румунија у том смислу неће моћи да замене немачке базе, јер само Пољаци и Румуни нису довољни. Белгија је идеална за одржавање контроле над Западном Европом.
И не само зато што се у њој налази седиште НАТО. Она се граничи са Француском и Немачком, и на истој је удаљености од Шпаније и Норвешке. То јест, захваљујући белгијској бази, Сједињене Државе ће стећи контролу над Западном Европом. Поред тога, Белгија је слаба држава која је растргана контрадикцијама између Валонаца и Фламанаца. Тамо је слаба централна власт која ће тешко тражити од Американаца да се повуку“, објаснио је за „Взгљад“ аналитичар Вадим Трухачев. Чак и ако Бајден дође на власт и задржи неко присуство САД у Немачкој, мало је вероватно да ће се одрећи белгијске територије.
Истицање на Белгији још једном показује свима који сумњају да циљ САД у Европи није заштита Старог Света од старих и нових претњи, већ контрола ове територије. Спречавање настанка било каквог озбиљног политичког и, штавише, војног субјективитета у Европској унији, који ће поделити западни свет и САД оставити саме суочене са претњама из Источне Азије.
Трагедија Европе је у томе што њени лидери помажу Вашингтону да лиши себе и свој најважнији пројекат са цивилизацијске тачке гледишта — Европску унију — перспективе за овај субјективитет. Тако постају Трампови марљиви ученици у изучавању основа геополитике.
Прочитајте још:
