Када су две делегације разговарале у Бриселу, албански представници тражили су од Србије да отвори војне и полицијске архиве из периода југословенске ере, док је српска делегација тражила да архив ОВК такође буде отворен за преглед. И док је Београд показао спремност да се пронађу убијени, косовске институције су као и протеклих 20 година наставиле с опструкцијом демантујући да ОВК уопште има архиве.
Председник Александар Вучић рекао је после састанка да Србија никада неће штитити било кога и да због породица које су изгубили ближње жели да буду пронађена места где су сахрањени.
„Суштина је да су Албанци тражили да се отворе све војне и полицијске архиве, али смо рекли да морају да отворе архиве ОВК да бисмо могли да видимо где су убијани Срби и други неалбански живаљ. Како смо то изговорили, као да смо тражили да населимо целу земљу на Меркур или Венеру за седам дана“, констатовао је Вучић.
Трагови сигурно постоје
Приштинска страна најављује да ће у наставку дијалога у Бриселу 7. септембра поново затражити да се отворе архиве, али одбијају да доставе своје податке где се налазе лешеви убијених Срба, Рома и Албанаца који нису подржавали терористичку борбу ОВК. Инсистирају на томе да ова формација, као герилска организација, уопште није имала војне архиве и упућују на удружење ветерана.
Јакуп Краснићи, бивши портпарол ОВК, који је од рата био на различитим високим политичким позицијама, изнео је сличну тврдњу.
„Сигуран сам да ОВК није имала ниједну организовану или писану архиву“, рекао је Краснићи.
Адвокат Горан Петронијевић каже да то није баш тачно, иако архиве ОВК нису уређене јер је реч о терористичкој организацији. Додаје да косовски Албанци немају прецизну архиву, као што то имају уређене државе с полицијом, војском и судовима, али да има података о злочинима.
„Не верујем да је ОВК имала архиву у формалном смислу, али писане податке, документа, дневнике и дневне наредбе сигурно имају, поготово у другом периоду када их је Ричард Холбрук преименовао из терористичке формације у ’ослободилачку војску’. Тада су они имитирали војну структуру са свим командим структурама и с бележењем њихових акција, као и убиства цивила. У том смислу трагови сигурно постоје“, каже Петронијевић.
Упозорава на могућност да су неки команданти терористичке ОВК да би опрали своју биографију написали нове дневнике и наглашава да се фалсификовања одређених докумената морамо чувати. Поготово што се, додаје он, то дешавало и у уређеним системима.
„Треба бити опрезан с доказном вредношћу тога што они имају и спремни су да покажу“, оценио је Петронијевић.
Некадашњи председник Извршног већа за Косово и Метохију Зоран Анђелковић каже да не зна да ли оно што косовски Албанци имају може да се третира као архива ОВК, али наглашава да је све што је релевантан документ архивска грађа.
„Сигурно је да има веома много докумената у којима су неки команданти ОВК нешто наредили и написали. Сигурно има писаних трагова где су се кретали, како су координисали акције својих јединица, постоји и списак бораца. Па ако немају, нека објасне у Приштини како неки борци ОВК добијају ратне плате или пензије или неке додатке за учешће у рату без прецизног списка у којем стоји да су учествовали у борбама“, истиче Анђелковић.
На питање зашто косовски Албанци не желе да доставе своје архиве на увид, Анђелковић одговара да је то зато што је у њима прецизно наведено шта да ураде и да ниједно убиство и етничко чишћење није било случајно.
„У тим документима је записано да се ликвидира рецимо, први човек неког села јер ће остали да побегну. Сигурно у тим материјалима има показатеља за злочин. Није могуће да постоји логор, а да није направљен списак ко се налази тамо и где је ко завршио. Ако нема података где се налази, то значи да је нестао, а не треба бити много паметан и повезати с тим да је убијен“, каже Анђелковић.
Уколико Албанци немају архиву као уређене државе, онда се поставља питање које државе то имају.
Запад давао логистику
Горан Петронијевић упире прстом у западне обавештајне службе.
„Они су их снабдевали оружјем и давали им логистику и тачно знају шта се догађало. После Кумановског споразума, када су се повукле безбедносне снаге СРЈ и Србије и доласка Кфора, не постоји могућност да обавештајне структуре НАТО немају прецизне податке о злочинима које је ОВК починила. Нису имали поверења у нашу војску и прве јединице које су ушле у Србију били су ОВК терористи пресвучени у НАТО војнике, где су само официри били из НАТО. Тврдим да је 99 одсто злочина који су почињени у том периоду крвави потпис припадника овог контигента који је бројао 4.500 људи. Зато истичем да је НАТО главни проблем у доказивању злочина ОВК, јер су они саизвршиоци“, каже Горан Петронијевић.
Као пример колико је НАТО спреман да гурне под тепих злочине ОВК, овај адвокат наводи и авион који се срушио 2006. године, а којим се с КиМ враћао контигент словачких војника.
Каже да имају доста доказа од његових сарадника који су прикупљени у последњих 14 година, да је реч о намерном обарању авиона, јер је у њему била гомила доказа о ратним злочинима ОВК.
"Реч је о 42 погинула војника који су на КиМ провели шест месеци, и то у војној мисији. Немогуће је да нису имали лаптопове, мобилне телефоне и друге ствари, али је све то склоњено и уклапа се у тезу коју смо добили од Мађара да авион није пао зато што је ниско летео, већ да се у ваздуху појавила експлозија и да је провоциран пад авиона“, каже Петронијевић.
Додаје да се из сведочења војника који су дошли да замене одлазећи контигент дошло до информације да је у авион који се враћао кући, између осталог, утоварено неколико алуминијумских сандука с доказима.
Прочитајте још:
