Пауерлифтинг, спортска дисциплина из Америке и Велике Британије данас је једна од најпопуларнијих широм света. Ипак, у јавности влада стереотип о пауерлифтингу као искључиво мушком спорту, због великих оптерећења током тренинга и јаче конституције мушкараца.
Женско срце може да издржи више него што мислимо
Двадесетосмогодишња научница из Ниша, др сци. Емилија Стојановић и њен тим одлучили су да истраже утицај овог захтевног тренинга на грађу и функцију срца како би отклонили недоумице, како код професионалних спортискиња, тако и код жена које вежбају рекреативно.
"Радили смо са испитаницама које су биле укључене у пауерлифтинг и са женама које су пре свега оријентисане на здравствени статус и физички изглед, са фитнес оријентисаним женама. Праћене су срчане промене које се дешавају након овог спорта. Пауерлифтнг захтева да подигнете 95 одсто од максимума свог оптерећења. Највише се ради једно до осам понављања било које вежбе. Жене раде чучањ, бенџ и такозвано мртво дизање, то су три главне дисциплине у пауерлифтингу у којима се и такмиче", објашњава Стојановићева.
Она додаје да су промене које се дешавају у мишићима, па и у костима код напорног вежбања јасно утврђене, али до сада у овом спорту нису биле истражене до краја. Зато су резултати истраживања спороведеног на Факултету спорта и физичког васпитања и на Медицинском факултету Универзитета у Нишу, објављени у најновијем броју престижног америчког часописа за ехокардиографију одмах одјекнули у научном свету спорта, односно медицине.
"Забележене су промене масе срца и дебљине зида леве коморе, налази су указали да овај тренинг доводи до хипертрофије, али без поремећаја срчане функције. Дакле, долази до структуралних промена, до увећања срца, али оно се не одражава на срчану функцију, целокупан рад срца је нормалан", објашњава наша саговорница.
Дакле, жене које изузетно напорно вежбају могу да очекују само синдром спортског срца, а управо је спортско срце определило ову младу жену да се отисне у свет науке.
Из кошаркашког тима у врх света науке
Кошарку је тренирала и играла порфесионално у Србији и Француској више од 10 година. Упоредо је завршила ДИФ, годину дана пре рока, сваку годину привела крају као студент генерације. Завршила је и докторске студије спорта, а сада је докторанд на Медицинском факултету у Крагујевцу.
Њен досадашњи научни рад углавном је био усмерен на допинг и антидопинг, а за истраживање на једном таквом пројекту добила је и националну стипендију "За жене у науци".
Емилија Стојановић је данас званично међу 20 најбољих истраживача у свету, како каже, у "спорт сајенсу" за кошарку. Бавила се и утицајем суплемената на коштани метаболизам и мишићни опоравак кошаркашица. Њен најбоље рангиран рад објављен је у часопису "Спортс медисин" 2018. године, има око 120 цитирања и најбоље критике.
"То је преглед свих досадашњих истраживања која се тичу физиолошког оптерећења и физичких захтева током кошаркашког меча. Познато је да током фудбалске утакмице један играч пређе 10 километара, па се на основу тога дозира оптерећење на тренингу, знате колико пређе у спринту, такво истраживање урадила сам у кошарци. Укључила све студије опетрећења и дала критички осврт на све захтеве. То би требало да буде од помоћи у прављењу тренажних процеса и у индивидуалном тренингу кошаркаша".
Научни рад могућ и у Србији
Интересовање за сегмнте рада у професионалном спорту који до сада нису истраживани омогућило је овој малдој Нишлијки сарадњу са Квинскелд универзитетом у Аустралији. Ипак, Емилија Стојановић за сада не намерава да напусти земљу, јер како каже, научни рад могућ је и у Србији, посебно на докторским студијама.
"Већина добрих студената који имају просек изнад 9.5 укључени су у научно - истраживачке пројекте. Плата која се издваја за људе посвећене науци, за докторанде је око 65 хиљада динара. Држава улаже средства, само људи треба да раде. Постоје и други видови финансирања истраживача, финансирање докторске дисертације, али и финансирање одласка на скупове.То није велики новац, али значи, држава помогне са 400 евра да одете на научни скуп у иностранству, одлазак кошта хиљаду, али и тих 400 које добијете од министарства значи. Ту је финансирање пројеката "Фонда за науку", ако сте посвећени, радите и имате квалитетне идеје, успех не може изостати", каже Стојановићева.
Резултати истраживања о пауерлифтингу на коме су радили и проф. др Драган Радовановић, доц. др Виктор Стоичков, проф. др Александар Игњатовић, проф. др Аарон Т. Сканлан и проф. др Владимир Јаковљевић, биће представљен и на престижној међународној конференцији о тренингу снаге у Хонг Конгу 2022. године.
