„Део посланика је потписао опозив. То је веома компликована процедура, али може се рећи да је покренута“, рекао је посланик Спутњику.
Према закону земље, одлуку о подизању оптужнице против председника за његово разрешење дужности треба да донесе већина од укупног броја посланика на иницијативу најмање једне трећине посланика. Такође, поступак захтева закључак специјалне комисије коју формира парламент. За одлуку о опозиву председника треба да гласа најмање две трећине од укупног броја посланика, најкасније у року од три месеца након подизања оптужнице против председника. Ако у том року одлука не буде донета, оптужба се одбацује.
Протести у Киргизији
У Киргизији су у недељу одржани парламентарни избори на којима су четири странке прошле цензус. Дан касније у главном граду, Бишкеку, избили су протести присталица странака које нису прошле цензус. На челу једне од странака (Социјал-демократе Киргистана) чије су присталице изашле на улицу је Сејитбек Атамбајев, син бившег председника.
Сукоби с полицијом су трајали целу ноћ, било је више стотина повређених, а демонстранти, чији је главни захтев био поништавање избора, су у току ноћи из затвора ослободили бившег председника. Алмазбек Атамбајев је у затвору од јуна када га је суд прогласио кривим за корупцију.
У међувремену, избори су поништени а Централна изборна комисија је саопштила да ће нови бити расписани у року од две недеље.
