На Јужном полу је топло
Земљина кора је покретна и плоче се померају за неколико милиметара сваке године. Стари гранитни масиви континената урањају на дубину 30-40 километара. Сматра се да је то резултат магме која је продирала у младу земљину кору, временом се хладила, настале су плоче и танки делови који су садржали много силицијума су испливали. То се догодило приближно пре три милијарде година, сматрају научници из Велике Британије и Норвешке, који су проучавали однос изотопа рубидијума и стронцијума у узорцима континенталних стена.
Да ли је могуће да се поново дешава исто?
Научници из Француске и Аустралије сматрају да су пронашли закржљали континент у Индијском океану. То је архипелаг Кергелен на граници са Јужним океаном – најизолованије место на планети. Његова острва су настала од базалтске лаве. Постоји један чудан детаљ који се односи на то да је то комплекс алкалних стена сиенита уз који прирастају континенти.
Научници су потврдили да је стапање сиенита у Каргеловском архипелагу почело пре 11 милиона година и трајало до 3,7 милиона година. Геолошка структура подсећа на континентални плутонијум – велики магматски масив, као што су Хибинске планине на Кољском полуострву у Мурманској области.
Унутрашњи јаз
Други начин формирања нових континената је распад старих. На планети има неколико таквих примера. Најпознатији је Велики источноафрички ров који је дуг 3.000 километара. Он се формирао одвајањем дела земљине коре од Африке. У рову су чести земљотреси и активност вулкана. Тако су се раздвојиле Африка и Јужна Америка пре више од 100 милиона година. Између њих се формирала танка базалтна кора – Атлантски океан. Научници сматрају да ће се нови континент појавити за 10 милиона година.
Изгубљен млад континент
Нови Зеланд и Нова Каледонија се налазе у Јужном океану источно од Аустралије, међутим научници их никада нису сматрали једним континентом. Зашто? Научни докази из 19. века указују да су то надземни делови самосталних континената. Чак су 1995. године предложили да се назове Зеландија. Зеландија испуњава све критеријуме континента. Прво, висок је, подиже се са океанског дна на висину око 1.000 метара, притом је 95 процената копна испод воде.
Друго, веома старе метаморфне стене које чине платформе и старе планинске масиве као што је Урал, тамо нису нашли. Најстарије стене су из камбријског периода, старе око 500 милиона година. Дебљина коре испод Зеландије је 10-30 километара. У океанима је максимум седам километара. Поред тога, Нови Зеланд је јасно одвојен од Аустралије океаном, односно немају неку геолошку везу.
Прочитајте још:
