Од почетка пандемије, у Србији, у лабораторијама ИНЕП-а урађене су анализе 15.000 особа, али нису сви били позитивни на вирус корона.
„Антитела ће трајати годину до годину и по дана, то је нека врста претпоставке. Оно што знамо је то да седам месеци, колико најдуже пратимо пацијенте, та антитела опстају у организму, да код пацијената који су развили висок ниво антитела не долази до неког наглог пада вредности, падну за неких пет одсто и због свега тога се претпоставља да ће она трајати минимум годину дана“, рекла је Марија Гњатовић, научни сарадник ИНЕП-а, у емисији „150 минута“ ТВ Прве.
Постоје пацијенти код којих, као објашњава, брзо нестану антитела, то су они који су асимптоматски или са врло благом клиничком сликом прележали ковид-19 и у старту развили ниске вредности антитела. Те вредности су опале да више не могу да се мере, али ти пацијенти су свакако некако заштићени.
„Антитела су само један од параметара имунолошког система који учествују у одбрани, ту су и имунолошке ћелије које памте контакт са вирусом Сарс-КоВ-2, тако да нека врста заштите постоји и ко дође у контакт са вирусом, организам ће брже савладати болест“, каже она.
Пре неколико дана је на Кризном штабу усвојена примена брзог антигенског теста. Према речима Гњатовићеве, то је тест који детектује протеине вируса који је у ствари допуна ПЦР тесту.
„Он не може бити бољи од ПЦР теста, али може се користити за масовно тестирање много већег броја узорака. Са друге стране, када прође период у коме се вирус налази у горњим дисајним путевима, када ПЦР или брзи антигенски тест може да потврди присуство вируса, долазимо на примену серолошких тестова, то је од две недеље, па надаље од појаве првих симптома. Златни стандард у примени серолошких тестова је елиса тест који је институт ИНЕП направио. Радимо тестове на лични захтев“, додаје Гњатовић.
Тренутно се користе и брзи серолошки тестови. Они су тренутно у употреби у ковид амбулантама.
Прочитајте још:
