„Од кључног је значаја да сви починиоци тешких злочина, које је својевремено открио специјални известилац Савета Европе Дик Марти, буду изведени пред суд и заслужено казне. Не би требало да постоје недодорљивих", наводи се у изјави.
Руско Министарство спољних послова је навело да је висок „статус“ оптужених приметан.
„Испоставља се да су дуги низ година на челу косовске квази државе биле особе, за које су прикупљени чврсти докази који повезују ове људе са илегалним активностима на Косову, укључујући тероризам и организовани криминал.
Нажалост, западни покровитељи Приштине затварали су очи на овај део биографија својих оптужених. Широј западној јавности постаје јасно коме је НАТО помогао када је бомбардовао Југославију 1999. године“, додало је министарство.
Примећује се да је Косово „одавно претворено у легло екстремизма и криминала пред вратима Европске уније“.
„Додатни доказ за то је хапшење двојице косовских „држављана" за које аустријска полиција сумња да су умешани у недавне терористичке нападе у Бечу. Надамо се да ће Запад коначно послушати упозорења о правој природи косовске „државности" и прекинути да подржавају оне који су на све спремни ради политичких циљева“, закључило је министарство.
Рочишта о случају бившег председника Косова Хашима Тачија одржана су данас у Хагу. Тачи је изјавио да се не слаже са оптужбама и да није крив.
Специјални суд је 6. новембра потврдио оптужницу за ратне злочине 1998-1999 године против Тачија, а он је 7. новембра поднео оставку. Касније је ухапшен и приведен у Хаг.
Оптужница Тачија и остале у 10 тачака терети за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та кривична дела квалификована су, у по пет тачака, као злочини против човечности и ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и остали сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК - Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол.
Према тужилаштву, Тачи, Весели, Селими и бивши председавајући косовског парламента Јакуп Краснићи су одговорни за злочине као што су прогон из политичких и етничких разлога, незаконито хапшење и притварање, мучење, убиство и друго. Њихове домове у Приштини је 6. новембра претражило Специјално тужилаштво Међународног суда правде уз подршку Мисије владавине права ЕУ (ЕУЛЕКС) и косовске полиције.
Током 2018-2019. године до 200 бивших бораца Ослободилачке војске Косова позвано је да сведочи о ратним злочинима у Хагу. Међу њима је и бивши командант и бивши премијер Рамуш Харадинај, који је поднео оставку 19. јула 2019. године, а затим се добровољно пријавио Хагу, међутим, искористио је своје право да ћути и вратио се у Приштину.
Холандија је раније основала Специјални међународни суд и Специјално тужилаштво за злочине на Косову у периоду 1998-1999. године, које је било спремно за рад у јулу 2017. године. Полазна тачка њиховог деловања био је извештај специјалног представника Савета Европе Дика Мартија из 2010. године, посвећен злочинима ОВК. Међу најозбиљнијим случајевима су трговина дрогом, отмица и трговина органима.
Прочитајте још:
