Једна од највећих банака на свету наводи како је рад од куће „експлодирао“ током пандемије вируса корона.
Као пример наводе САД, где је пре пандемије од куће радило 5.4 одсто запослених, чак иако је раст рада од куће од 2005. до 2018. године био 173 одсто.
Током пандемије, од куће је радило 56 одсто запослених у САД, 47 одсто у Великој Британији и 67 одсто у Немачкој.
Према предлогу Дојче банк, порез би се не би плаћао за период када држава позове на рад од куће.
Порез би плаћао послодавац, уколико наложи запосленом да ради од куће, док би запослени сам сносио намет уколико би рад од куће била његова воља.
Банка ту меру оправдава тиме што они који раде од куће мање троше на превоз, храну, одећу, друге трошкове, па самим тим и мање доприносе економији.
Рад на даљину има и предности и мане, наводе аналитичари Дојче банк. Као директне финансијске користи, помињу основне издатке, попут трошкова превоза или хране, али и индиректне уштеде, као што су мања потрошња на дружења са колегама и слично. Поред тога, они који раде на даљину имају флексибилније радно време, безбеднији су на раду и сигурније им је радно место.
Према немачким аналитичарима, мане рада од куће су ментални стрес, „жонглирање“ између посла и деце, проблеми које изазива лошија техника код куће... Међутим, како процењују, користи рада на даљину су веће него мане.
То се, како објашњавају, види и по томе што се у анкетама велики број запослених изјашњава како би и после пандемије наставио да ради од куће. Према њиховим истраживањима, чак 33 одсто запослених радило би два дана недељно од куће после пандемије, док би пет дана недељно радило четири одсто.
Немачки банкари тврде да овакав порез ни запослени ни фирме не би осетили, јер би он био у складу са трошковима које изискује рад из канцеларије.
Међутим, према њиховој рачуници, корист би могла да буде велика за оне који морају да иду на посао, или имају мала примања.
Тако су израчунали да би овакав порез могао да годишње Великој Британији донесе 6,9 милијарди фунти. Тако би радницима са ниским примањима или онима чија су радна места угрожена, могло да буде исплаћено по 2.000 фунти годишње.
Слична рачуница изведена је и за Немачку, где би приход државе био 15,9 милијарди евра, а тако би сваки од 12 одсто Немаца који раде за минималац (12.600 евра годишње) могао да добије по 1.500 евра.
Трећи пример израчунат је за САД, где је од 48 милијарди долара распоређен на 29 милиона радника који не могу да раде од куће и зарађују мање од 30.000 долара годишње. Они би тако добили помоћ од 1.500 долара по особи.
Прочитајте још:
