Србија улаже оргомне напоре да побољша енергетску ефикасност и то на обновљивим изборима енергије, поручио је Александар Вучић и додао да је то амбициозан задатак, којем се мора тежити, упркос пандемији.
Вучић је истакао да ће Србија до 2050. године бити нискоугљенично друштво са конкурентном и ресурсно ефикасном економијом, која ће грађанима пружити нова, зелена радна места и квалитетан живот у климатски отпорном друштву.
У обраћању на Међународној конференцији поводом пете годишњице Париског споразума „Climate ambition summit 2020“, Вучић је нагласио да је Србија развила своју дугорочну Стратегију нискоугљеничног развоја са Акционим планом, који је усмерен на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2030. и 2050. године.
„Спремни смо да повећамо нашу амбицију више од три пута, до 2030. године, у складу са нашим ревидираним Национално утврђеним доприносом смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (НДЦ)“, рекао је Вучић.
У бројкама то значи смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за 13,2 одсто у односу на 2010. годину и 33,3 одсто у поређењу са 1990, истакао је Вучић и додао да ће то бити објављено путем НДЦ пре конференције о климатским променама (ЦОП 26).
„Условно, уз додатну подршку, своју амбицију можемо повећати за више од пет пута“, указао је председник Србије.
Да би тај циљ постигла, истиче, Србија константно улаже напоре да побољша енергетску ефикасност и користи већи удео обновљивих извора енергије у производњи електричне енергије, индустрији, грејању домаћинстава и транспорту.
Динамика остварења ових циљева, нагласио је Вучић, дефинисана је Нацртом стратегије нискоугљеничног развоја са Акционим планом и будућим Интегрисаним националним енергетским и климатским планом који би требало ускоро да буде усвојен, пренео је Танјуг.
„Пред нама је огроман задатак и морамо високо циљати, упркос изазовима пандемије. Спровођењем Закона о климатским променама обезбедићемо енергетску сигурност и ефикасност ресурса, повећати конкурентност и економски зелени раст, истовремено смањујући рањивост на климатске промене и осигуравајући социјални развој и заштиту животне средине“, подвукао је Вучић.
Све те мере ће, према његовим речима, побољшати квалитет ваздуха, што ће имати још већи позитивни утицај на здравље људи.
Вучић је указао и да су дугорочни трошкови непредузимања било каквих мера на пољу климатских промена већи за 53 милијарде евра од трошкова имплементације Стратегије.
Такође, напоменуо је и да губици и штете услед климатских промена премашују пет милијарди евра у односу на 2000. годину, додајући да се предвиђа „интензивирање климатских екстрема“.
Због тога је адаптација укључена у домаћи НДЦ и Србија ради на свом Националном плану адаптације, додао је Вучић.
Прочитајте још:
