У првој ноти које је Министарство спољних послова Босне и Херцеговине послало Председништву, наводи се да је Амбасада Руске Федерације у Сарајеву упутила Министарству спољних послова БиХ вербалну ноту којом је обавестила да ће Лавров боравити у радној посети БиХ 27. и 28. октобра.
У њој се, како сазнаје Спутњик из дипломатских извора у БиХ, наводи да је Лавров изразио жељу да се током посете састанке са председавајућим и члановима Председништва БиХ Шефиком Џаферовићем, Милорадом Додиком и Жељком Комшићем у среду 28. октобра од 9.30 до 10.25 часова. Такође је, како се наводи у ноти која је у Председништво стигла 9. октобра, у оквиру приватног програма, министар Лавров изразио жељу да се истог дана састане са чланом Председништва БиХ Милорадом Додиком у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву од 13 до 15 часова.
У следећој ноти, достављеној у Председништво 23. октобра, Министарство обавештава Председништво да је Амбасада Руске Федерације у Сарајеву упутила вербалну ноту којом је обавестила да се састанак Лаврова са три члана Председништва 28. октобра помера за 10.30 до 11.25 часова, док се састанак са Додиком у Источном Сарајеву помера за 14.25.
Након што је октобарска посета Лаврова стопирана због епидемиолошке ситуације, у оквиру договора за децембар из Министарства спољних послова БиХ у Председништво 8. децембра стиже и трећа нота. У њој се прецизира да је Амбасада Руске Федерације у Сарајеву упутила Министарству вербалну ноту с обавештењем да ће Лавров боравити у радној посети БиХ 14. и 15. децембра.
Како се наводи, према нацрту програма достављеном из Амбасаде током посете Лаврова планиране су следеће активности које се тичу Председништва БиХ: 14. децембра у 18 часова састанак са председавајућим Председништва БиХ Милорадом Додиком у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву, а 15. децембра од 9 до 9.45 часова састанак са председавајућим и члановима Председништва БиХ Милорадом Додиком, Шефиком Џаферовићем и Жељком Комшићем.
И у трећој ноти, која је достављена служби за протокол, стоји молба да се Министарство обавести о могућности одржавања наведених састанака у траженим терминима, без икаквих примедби на програм.
Шта се десило у међувремену и како су Џаферовић и Комшић одлучили на сам дан састанка да се на њему не појаве, није познато. Чак и ако се узме у обзир већ познато антируско расположење Џаферовића и Комшића и њихове блиске везе са представницима западних амбасада који упорно понављају мантру о „малигном утицају Русије у БиХ“, било је у најмању руку пристојно да о одлуци да не дођу на састанак обавесте бар дан раније. Ако им је сметао састанак Лаврова са Додиком у Источном Сарајеву, од 8. децембра, када је стигла трећа нота, имали су довољно времена да то и јавно кажу.
Сам Лавров је, коментаришући поступке Џаферовића и Комшића, истакао да инцидент у Сарајеву не сматра битним за политику Русије и развој односа са БиХ, уз оцену да та одлука није донета самостално, већ да је у питању порука спољних играча.
„Политичари који су донели ту одлуку нису самостални, очигледно раде по нечијем налогу и не изражавају интересе својих бирача, него интересе спољних снага које нису заинтересоване за то да земље Западног Балкана реализују право на реализовање узајамно корисне сарадње“, рекао је Лавров у Београду после састанка с председником Србије Александром Вучићем.
Прочитајте још:
