Један од скупова на којима се између осталог могу чути проблеми младих који живе у иностранству јесте и годишња конференција „Талената на окупу“, која је трећи пут за редом одржана протекле недеље под називом „Таленти на вези 3.0“.
Одржана је у онлајн формату и окупила 700 учесника из дијаспоре и Србије. Циљ ових састанака је размена идеја, знања и проблема талената са циљем усвајања иницијатива за доношење мера које би подстакле младе из дијаспоре да се врате у Србију.
View this post on Instagram
Нове мере Србије за повратак талената
Иван Бркљач испред платформе „Тачка повратка“, која је један од организатора ове конференције, као једну од иницијатива која је проистекла из саме дијаспоре, а која је и усвојена прошле године, истиче повећање прага вредности покретне имовине која се опорезује приликом повратка у Србију.
Раније је без обзира на период боравка у иностранству праг за опорезивање износио 5.000 евра, па ако је неко провео деценију и више ван Србије вероватно је акумулирао много веће богатство, и овај праг је био исувише низак:
„Тај праг који је некада био 5.000 евра подигнут је на 20.000 евра уколико сте провели између две и десет година у иностранству, а уколико је повратник провео више од 10 година у иностранству тог прага више нема, и може неограничено да унесе своју покретну имовину. То је многим људима значило, и то је нешто што је директно дошло као предлог из дијаспоре, и ми смо га послушали“.
Још једна од мера која је донета у претходном периоду јесу мере подстицаја за повратнике и висококвалификоване странце с обзиром на мањак висококвалификованих и високообразованих људи на домаћем тржишту рада.
„Нажалост, то није одјекнуло онолико колико би требало, зато што је у марту месецу када је то прошло Владу ступила пандемија која је била апсолутни фокус свих нас, па се то некако није довољно јасно искомуницирало ка нашим људима преко. Оно што су мере које су донесене, оне су врло конкурентне за наше грађане, па уколико се неко враћа из иностранства након две или више година, а код послодавца у Србији добије плату три пута већу од просечне плате у Србији, тај послодавац је ослобођен плаћања пореза и доприноса у износу од 70 посто, што чини наше повратнике врло конкурентним“, каже Бркљач.
Он додаје да је за младе то још више олакшано, па ако је неко до 40 година старости и провео је годину дана на стручном усавршавању, мастер програму или било каквим студијама у иностранству, а послодавац му да два пута већу плату од просека, важе исти услови.
Посао и каријера кључан су предуслов повратка
Упитан, како је ова мера позив младима да се врате у Србију када звучи искључиво као подстицај за послодавце, наш саговорник каже да то само тако делује, али да фундаментално даје бољу преговарачку позицију повратницима да себи испреговарају и већу плату и да буду конкурентни на тржишту рада.
Управо су, на основу контаката које је имала „Тачка повратка“, пословне и каријерне прилике кључан предуслов да би млади из дијаспоре и размислили о свом повратку у Србију:
„Сигурно да постоје и други разлози који их спречавају да уопште размишљају о повратку, можда то не желе, можда постоје примери да једноставно на нашем тржишту рада не постоје послови за које су се они школовали. Не може се у Србији тако лако бавити неки пословима, на пример не можете да будете астронаут или да се докажете у науци на свим пољима, зато што код нас то не постоји. Тако да за неке људе повратак није опција зато што за њихове каријерне путеве то не постоји. Али велика већина људи са којима смо разговарали каже да уколико би се указала права пословна прилика или каријерна прилика, они би размислили о повратку“.
Половина младих се након студија врати у Србију
Када је реч о броју младих који се враћа у Србију на основу донесених олакшица и рада ове и сличних организација, Бркљач нема тачан податак, зато што он не постоји ни за број људи који је отишао из земље. Како тврди, јако је тешко установити број Срба који су емигрирали зато што код нас не постоји навика да се одјављује пребивалиште, па тако неко може да живи у Немачкој пет година, а да му на личној карти стоји пребивалиште у Србији.
„Имамо процену да негде око 45-50 хиљада људи оде из земље, а негде око 15 хиљада људи се сваке године врати. Ми смо разговарали са људима из Ино едукације, то је организација из Србије која помаже нашим људима да оду у иностранство на студије, и питали смо их на основу њихових података за последњих десет година, колико баве овим послом, колико се људи отприлике враћа, и то је отприлике половина“, сведочи наш саговорник.
Нове мере током следеће године
Када је реч о мерама које би требало да буду разматране у будућности, Бркљач наводи да је његова организација у августу покренула истраживање под именом „Велико мапирање дијаспоре“ пославши на неколико хиљада адреса у иностранству упитнике, да ли наши људи размишљају о повратку, шта су конкретне препреке и слично. На основу резултата овог истраживања „Тачка повратка“ ће давати конкретне препоруке.
„Приметили смо у прелиминарном прегледању тих резултата да су људи коментарисали да би било врло корисно за њих да могу лакше да подигну стамбене кредите за нерезиденте. Да могу на основу својих примања у иностранству, која су махом већа него код нас, уз можда и неко веће учешће, да имају приступ стамбеним кредитима по неким лакшим процедурама. Чак није ни ствар да се дају неке олакшице, већ да буде једноставно лакша процедура, можда чак и веће учешће, само да могу да купе неку некретнину у Србији како би на тај начин направили један корак ка повратку“, наводи Бркљач.
Он закључује да ће ова иницијатива која долази из дијаспоре сигурно бити једна од оних на којима ће „Тачка повратка“ радити у следећој години.
Конференцији „Таленти на вези 3.0“ присуствовала је и премијерка Ана Брнабић, која је изјавила да је на првом састанку 2018. постојала велика жеља да се нешто промени како би се дао сигнал младим људима да се врате у земљу, као и да јој се чини да је у наредном периоду доста тога учињено.
View this post on Instagram
Као неке од мера које је Влада донела у претходном периоду, премијерка је навела пореске подстицаје за запошљавање људи из дијаспоре и наших људи који су се школовали у иностранству, ваучере за дијаспору који су покренути у сарадњи са Фондом за науку, електронска нострификација диплома, пореске подстицаје за оснивање стартапова и иновативних компанија.
