Резултати истраживања објављени су у научном часопису „Frontiers in Neuroscience“.
Класично знање о памћењу, које је добијено у експериментима на животињама, слабо објашњава механизме људског памћења, саопштили су научници са МГППУ. А у савладавању говора, улога памћења је потпуно јединствена, јер су обим и брзина процеса памћења који су неопходни за проучавање и употребу говора — огромни.
„Колико често сте се суочавали са чињеницом да је нека особа наизглед запамтила нову информацију, а касније се испоставило да ипак није? На пример, ученик је пажљиво слушао објашњења наставника и изгледа да би можда могао поновити градиво које је слушао. Међутим, прође мало времена, и испоставља се да је све већ заборављено. Дешава се и обрнуто. На пример увече научите песму напамет и једноставно је не можете поновити без грешке. А ујутро се свега савршено добро сећате, и памћење вам услужно пружа све што вам треба“, рекао је за РИА Новости шеф Научно-образовног центра неурокогнитивних истраживања на МГППУ Борис Чернишев.
Научници МГППУ су направили важан корак ка проналажењу механизама и маркера памћења који одређују брзину и снагу овог процеса. Резултати истраживања помоћи ће у давању препорука ученицима о томе како да најбоље запамте градиво — да покушају да науче све одједном или да део материјала пренесу за следећи дан.
По мишљењу аутора, успешно памћење нових информација захтева активно укључивање човека у овај процес, а истовремено је веома важна могућност да самог себе провери и тако одмах добије потребне повратне информације. Научници су открили да је такво памћење материјала много ефикасније од пасивног учења.
Специјалисти МГППУ су проучавали мождану активност човека како би сазнали који се неурокогнитивни ресурси користе за обраду значења нових речи — ресурси краткорочног или дугорочног памћења.
Класичне теорије о учењу и памћењу говоре да је за обраду нових информација прво одговорно епизодно памћење. Оно се ослања на рад хипокампа — посебне структуре мозга, својеврсног посредника који обезбеђује заједнички рад неурона.
Обично је потребно много времена да хипокамп преда функције памћења церебралном кортексу, делујући и као учитељ и као диригент. Овај процес претварања краткотрајног памћења у дугорочно назива се консолидација. Познато је да ће за одвијање консолидације човеку требати бар једна ноћ правилног сна.
„Оно што је запањујуће у нашем раду је то што смо током кратког експеримента пронашли формирани одговор у кори великог мозга приликом обраде вештачких речи, чије је значење човек управо сазнао“, истакао је Борис Чернишев.
Он је рекао да су научници са МГППУ успели да пронађу фазе обраде нове речи и открију које су структуре коре мозга укључене у свакој фази. Испоставило се да када човек покушава да запамти значење нових, непознатих речи, готово одмах се мења рад неурона мождане коре који су одговорни за овај задатак.
Другим речима, памћење нових речи се готово одмах догађа захваљујући дугорочном, а не епизодном памћењу.
Током експеримента, мождана активност је забележена на магнетоенцефалографу — јединственом научном апарату који омогућава прецизну идентификацију активних подручја мозга и одређивање времена сваког догађаја у мозгу.
Током истраживања, учесник експеримента је кроз слушалице слушао разне вештачке речи којих нема у руском језику. Међутим, оне су конструисане тако да би могле бити обичне речи у руском. Од човека се захтевало да погоди на коју радњу указује свака реч. Чувши реч, он је морао да притиска дугмад рукама, а педале ногама, и прима сигнале да ли је погодио или не.
На пример, као одговор на реч „хиша“ било је потребно притиснути дугме десном руком, а на „хичу“ притиснути педалу левом ногом.
У почетку је учесник експеримента поступао насумице, али је постепено, методом покушаја и грешака, успео да стекне искуство, сети се значења раније непознатих речи и надаље тачно одговара.
Објављено истраживање, према речима аутора, од суштинске је важности, и његови резултати могу имати огромну практичну примену у образовању, педагогији и многим другим областима у којима треба брзо и добро запамтити нови материјал.
У даљем раду научници планирају да пронађу неуромаркере који ће показати којем типу припада човек, да ли је у стању да запамти материјал одмах и дугорочно или му је потребно понављање у року од два или више дана.
Прочитајте још:
