Хитлер је 18. децембра 1940. године потписао Директиву бр. 21 о заузимању европског дела СССР-а, познату као план „Барбароса“. Идеја је била да се за неколико месеци порази Црвена армија и преузме СССР користећи „блицкриг“ тактику. Име плана дато је у част чувеног немачког цара Фридриха Барбаросе. Сада изгледа симболично да је овај владар умро током Трећег крсташког рата - обучен у тешки оклоп упао је у реку. На исти начин је „угушена“ и инвазија Немачке на СССР, са свом техничком снагом Трећег рајха.
Тајна је откривена
Немачко руководство је током планирања рата против ССССР-а направило важан корак у дезинформисању Москве. Кључни задаци нацистичких специјалних служби биле су мере које ће спречити совјетско руководство да прати тренутак када ће Берлин донети коначну одлуку о рату против Совјетског Савеза.
Сам план „Барбароса“ припремљен је и потписан у најстрожој тајности. Само је неколико људи из војно-политичке елите Рајха знало да он постоји. Совјетска обавештајна служба није успела да добије текст ове директиве. О усвајању документа могло се судити по индиректним знацима који су се издвајали из целокупне слике.
Један од такав догађај је био Хитлеров говор у главном граду Немачке 18. децембра. Неколико година раније, руска Спољно-обавештајна служба, између осталих докумената о догађајима уочи рата, цитирала је одломак из поруке Москви из њене берлинске станице, која је забележила „тектонски помак“ у понашању фирера Трећег рајха.
„Главно питање које заслужује пажњу је Хитлеров говор 18. децембра у Палати спортова поводом промоције пет хиљада немачких официра. Како извештава агент 'Лесовод', Хитлер је напао „против неправде која постоји у свету јер 60 милиона Руса поседује шестину земаљске кугле, а око 90 милиона Немаца је на парчету земље. Хитлер је позвао младе официре да елиминишу ову неправду“, наводи се у поруци.
Касније ће и спољна и војна обавештајна служба све чешће слати Москви информације које указују да се Немачка припрема за рат на истоку. Међутим, прве информације да нацисти имају стратешки план дошле су у Москву 29. децембра 1940.године преко Обавештајне управе Црвене армије. Војни аташе СССР-а у Немачкој, Василиј Тупиков, јавио је да је агент „Алта“ известио како је Хитлер дао наређење да се почне са припрема за рат са СССР-ом, а да је тај податак дошао од другог агента. „Аријевац“ је био немачки дипломата Рудолф фон Шелија.
Овај извештај је прослеђен Јосифу Стаљину и Вјачеславу Молотову, као и народном комесару за одбрану СССР-а Семјону Тимошенку и начелнику Генералштаба Кирилу Мерецкову.
„Алта“ јавља ...“
Као што је у својим публикацијама наводио историограф Главне обавештајне управе Генералштаба руских оружаних снага Владимир Лот, у првој половини 1941. године од „Алте“ су у Москву стигле информације које су откриле план операције „Барбароса" и време напада Немачке на СССР, као и напредак у припреми Треће Рајх за ову агресију.
„Алта“ је, на основу података добијених од „Аријевца“, крајем фебруара 1941. године известила: „Припреме за рат против СССР-а већ су далеко одмакле. Водећи кругови се и даље држе становишта да ће рат са Русијом почети ове године. Формирају се три армије под командом маршала Бока, Рундштедта и вон Леба. Армија 'Кенигсберг' ће напасти у правцу Санкт Петербурга, армија 'Варшава' - у правцу Москве, а армија 'Познањ' - у правцу Кијева. Колосална битка за опкољавање Пинске области је планирана 20. маја, уз учешће 120 немачких дивизија. Већ су изграђени возови са руским колосеком“.
Почетком марта 1941. године „Алта“ је известила: „Постоји разлог да се верује да ће се напад на Русију одиграти у блиској будућности (датуми који се спомињу су 15. маја - 15. јуна). Они говоре о концентрацији 120 дивизија у Пољској, о размештању бомбардерске авијације на аеродромима на истоку Пруска, интензивно стварање противваздухопловних јединица у источним градовима Немачке, што указује на припрему за напад. О томе сведочи и одлагање састанка совјетско-немачке комисије о успостављању границе, који се неће одржати у априлу".
На састанку са совјетским официром војне обавештајне службе 7. јуна 1941. године, „Алта“ је рекла да је у круговима немачке владе „фокус на питању Русије. Чињеница је да је кампања против Русије одложена после 20. јуна, што се објашњава великим материјалним губицима у Југославији. Нико не сумња да ће бити изведене војне акције против Русије“.
Као што је Лот написао, 20. јуна 1941. године „Алта“ се још једном састала са „Аријевцем“, који ју је обавестио да је Немачка спремна за рат против СССР-а и да ће се напад догодити у наредна два дана. „Алта“ је позвала совјетског обавештајног официра на састанак. Али када он није дошао на састанак 21. јуна, одлучила је да оде у совјетску амбасаду и сазна шта се догодило. Док је била у зони совјетске дипломатске мисије „Алта“ је видела да су зграда и сви улази у њу под интензивним надзором агената Гестапа. То је „Алти“ омогућило да претпостави да је немачки напад на СССР неизбежан и да ће се догодити у блиској будућности.
Сутрадан је Илзе Штебе чула објаву на берлинском радију да је Немачка објавила рат Русији. „Алта“ је рекла: „Ипак се догодило“, и почела да плаче.
Након почетка рата „Алта“ је и даље морала да извршава задатке Центра у тешким условима, окружена агентима Гестапоа. Међутим, контраобавештајна служба Немачке је, пресрећући информације, постепено ушла у траг Илзе Штебе и ухапси је. Она је ухапшена на дан њене веридбе у септембру 1942. године. У децембру је заједно са осталим агентима Совјетског Савеза погубљена на гиљотини.
Међутим, „Алта“ је успела да сазна да њен опасан посао није био узалудан. Црвена армија је код Стаљинграда у то време већ опколила 6. армију Вермахта под командом фелдмаршала Паулуса и само је било питање времена када ће бити поражена.
Прочитајте још:
