У региону — на Балкану, пажњу свеукупне јавности (пре свега струке, привреде али и политике) изазвала је информација да је Електромрежа Србије куповином додатних 5% акција Црногорског електропреносног система свој удео у овој компанији повећала на 15 процената.
Обе ове вести имају један заједнички чинилац — Трансбалкански коридор — високонапонски електроенергетски преносни систем, замишљен да од Румуније преко Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, па кроз Јадранско море преноси електричну енергију до Италије. Румуни са својом трасом касне, нису се још повезали далеководом на српски део — да јесу, можда не би имали проблем са „искакањем“ са мреже више далековода. Овакве струјне магистрале премрежиле су Европу и омогућавају транспорт електричне енергије у свим правцима, што омогућава трговину енергијом — ресурсом без кога савремени живот није могућ.
Уз вест о ширењу ЕМС-а у Црној Гори појавила се и информација да ће Електропривреда Србије са Електропривредом Црне Горе градити ХЕ Комарница — што је, такође, окарактерисано као ширење ЕПС-а у региону. Ово не треба да чуди јер српски председник Александар Вучић је у неколико наврата рекао да Србија неће продавати ЕПС и најавио његово ширење у регион. Треба рећи, такође, да је планирање изградње ХЕ Комарница започето давне 1972. године, дакле, у време бивше Југославије. Као и то да није реч о првом заједничком електроенергетском пројекту Србије и Црне Горе.
Уз то, поред Србије и Републике Српске и Црна Гора је раније активно сарађивала у планирању изградње хидроелектрана на горњем току Дрине — пројекта који сада изазива негодовање еколога као и политичара у Босни и Херцеговини, док се Подгорица још није званично огласила по том питању.
О томе шта ова дешавања у електроенергетском сектору значе за Србију, ЕМС и ЕПС, али регион, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са мр Жељком Марковићем, лидером за енергетику и индустрију у консултантској кући „Дилојт Србија“.