Овако Предрага Марића описује новинарка Јавног сервиса Наташа Мијушковић.
„Надасве стручан и посвећен послу, а у критичним ситуацијама увек прибран и смирен. Разговарајући са колегама из других редакција, мислим да никога никада није одбио за изјаву, наравно, поштујући протокол који постоји у МУП-у. Када бисмо се договарали кога да зовемо у госте у Дневник, колеге су се годинама са мном шалиле да ће, ако се ја питам, то бити Пеђа Марић. и заиста, јутрос, на вест да је отишао, осетила сам се као да сам изгубила члана фамилије и знам да у томе нисам усамљена“, каже Мијушковићева.
Предраг Марић је био способан, јак и основао је систем заштите у Србији
Марић је дуго година сарађивао и са београдском телевизијом Студио Б, а међу новинарима ове куће често му је домаћица била новинарка Сања Лубардић.
Први пут су се срели када се догодила експлозија у магацину пестицида фабрике Галеника у Земуну 2009, прва кризна ситуација која је, према њеним речима, третирана на нов и модеран начин.
„Од тада смо га имали на располагању 24 сата у свакој ситуацији; и у поплавама, и у разним другим кризама. И тако га памтим – као способног, јаког, човека који, упркос томе што је био на врло важној позицији, увек био доступан и медијима, и грађанима“, каже Лубардићева.
Исте године Марић је од Студија Б примио награду „Најбеограђанин“, као човек који је у тој години највише чувао дух Београда – он то, додаје наша саговорница, никада није заборавио.
Предузетан, једноставан за комуникацију и способан да одговори свим изазовима, до његове појаве, Министарство унутрашњих послова није имало тако необично приступачног човека.
„По свему, био је весник новог таласа у односу према грађанима, осим што је покривао сектор за заштиту од кризних ситуација, који се развио да је постао, можда и најбитнији сектор у области безбедности. Дакле, весник великих промена и врло јак и способан човек“, истиче Лубардићева.
Марић се, према мишљењу Лубардићеве, може сматрати оснивачем Сектора за ванредне ситуације у форми у којој данас постоји – управо је он тај који је инсистирао на физичкој спремности и доброј опремљености, што је стално понављао ризикујући, како Лубардићева каже, и сукоб са властима. Статус који имају припадници Сектора за ванредне ситуације је, пре свега, његова заслуга, закључује она.
Спасилац, песник и музичар
Први човек сектора за одбрану од свих врста катастрофа преминуо је од последица заразе коронавирусом, иако је с почетка, када му је констатовано да је заражен утврђен лакши облик болести. Међутим, касније му је констатована и упала плућа.
Марић је рођен у Смедереву 1964, где је завршио основну и средњу школу, а Правни факултет је завршио у Београду 1990, када се и запошљава у тадашњој Управи за противпожарну и превентивнотехничку заштиту. У младости се интензивно бавио музиком, а једну од песама посветио је и свом родном граду.
Напредује кроз сва звања, да би 2006. постао саветник министра, а наредне године помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације.
О Марићевом професионализму не сведоче само одликовања, домаћа и страна којима је одликован због заслуга у формирању Сектора на чијем је челу био – о томе сведочи и велики број стручних књига и радова, као то да је био изнад политике, поготово оне дневне и да је дужност обављао без обзира на политичке промене.
Прочитајте још:
