Професор Филозофског факултета у Београду, социолог Владимир Вулетић сматра да ова Гутерешова порука показује да он није спреман да се упусти у лечење узрока који су довели до нарастања неонацистичких покрета у свету јер би то значило - поткопавање структуре савременог светског капитализма.
„А тако нешто је немогуће очекивати. Они који имају моћ и којима одговара овакав систем, радије ће одвести масе у неки нови сукоб“, каже нам Вулетић.
Ко је искористио пандемију – неонацисти или милијардери
Први човек најзначајније светске организације позивом на „глобално координисану акцију како би се победила велика и растућа опасност“, заправо је позвао на лечење последица, уместо на елиминисање узрока.
У исто време, владе многих држава покушавају пакетима помоћи да спасавају становништво које остаје без посла и извора прихода. Јаз између сиротиње и најбогатијих је све дубљи, што неизбежно доводи и до бујања најразличитијих покрета. Њих Гутереш види као проблем, али не и мањину моћних милијардера који односе профит.
Вулетић напомиње да управо у кризним временима, када се увуче страх у становништво, сваки покрет покушава да се представи као заштитник неке угрожене групе. То чине, истиче наш саговорник, и сви који су на политичкој сцени, а не само екстремно десничарски покрети
И Гутереш зна да је глобални поредак угрожен
Вулетић указује на то да Гутерешова изјава иде само у једном правцу.
„Оно што он зна и врло добро осећа, и не само он, то је да је савремени светски поредак пред страховитим изазовима, да је угрожен. Реч је о томе да он покушава да мобилише оне снаге које су етаблиране, које и даље имају моћ, да се на неки начин заштите од оних снага за које се иначе претпоставља да представљају политичку опасност“, каже наш саговорник.
Гутерешова политичка изјава личи на оне од пре 60 година када су тако били обележени левичарски покрети, и кад су све проблеме у Америци „узроковали“ комунисти. Сада, виде опасност у десничарским покретима који су последњих двадесетак година у успону. Те партије су у Француској, Аустрији, Немачкој нарасле до трећег места по снази, тако да Гутереш говори оно што јесте некакав страх још доминантног либералнодемократског глобалног поретка.
Неуспех либералног капитализма
На питање, шта је довело до успона деснице од које се либерали плаше, Вулетић је недвосмилен.
„Основни разлог је управо неуспех тог глобалног либералнодемократског поретка да испуни обећања која је дао негде почетком деведесетих. Једно време чинило се да се привреда развија, али то је било на уштрб будућности. Показале су кризе и 2002. и 2008. да је тај успон деведесетих био својеврсни велики балон који је само замаглио проблеме са којима се свет суочава последњих 20 година. Рекао бих да је кључни проблем својеврсно лицемрје, јер су обећања била таква да ће глобални поредак бити нешто што је вин-вин сценарио који ће допринети побољшању положаја свих, а заправо већ дуго времена је очигледно да је он пре свега допринео повећању богатсва једном врло уском слоју на западу “.
Сада, уместо суочавања са чињеницама и тражења узрока глобално лоше ситуације имамо, каже он, ту врсту пребацивања одговорности на такозвани популизам, на радикално десне покрете. А све то је заправо својеврсна реакција на неуспех да либерални модел испуни дата обећања.
Узрок и успон Кине
Додатни проблем за до скора привилеговану групацију у развијеним западним земљама је то што је глобализација допринела и расту пре свега економском Кине и још неких земаља, где средњи слој становништва расте, док на западу стагнира, или опада.
А, како наводи наш саговорник, управо у том средњем и нижем слоју на западу је база за регрутацију десних покрета. Зато је, додаје он, теза о белој супремацији која профитира, док се жмури на чињеницу да је то управо случај са милијардерима, још једна од погрешних представа до каквих долази у кризним временима.
Ипак истиче да Гутерешова констатација није потпуно бесмислена, када данас на западу та бела средња класа види да напредују они које су сматрали заосталим делом света, због чега се код њих буди осећај угрожености. Слично се десило и уочи Другог светског рата.
Постоји то некакво искуство, истиче Вулетић, нека врста страха и од могућих последица великих сукоба. Када ствари крену низбрдо, када се изгуби кормило, када се ирационални пориви пробуде, онда је, упозорава наш саговорник, јако тешко све то контролисати. Данас је много теже замислити будућност него што је то било пре 70 година, закључио је Вулетић.
