„Локално, да, биће провокација на граници, у Донбасу, у Луганској Народној Републици. Могли би да нам убаце разне диверзантске групе са конкретним задацима. То ће се наставити, покушаваће да на тај начин дестабилизују ситуацију“, изјавио је Аксјонов за Спутњик.
Он сматра да ће Сједињене Америчке Државе подстицати украјинско руководство на провокације, али са становишта одбране Крим је неосвојив, као и остатак Русије.
„Нико неће имати никакве перспективе, у војном смислу способни смо да одбијемо сваки напад било кога – земаља НАТО-а и тако даље. С те стране ни Кримљанима ни Русима уопште ништа не прети“, додао је шеф Крима.
Нереално отопљавање односа са Украјином
Аксјонов се нада добросуседским односима републике Крим и Украјине, али сматра да је отопљавање односа под тренутним руководством у Кијеву нереално.
„По мом мишљењу, под тренутним руководством (у Кијеву) дефинитивно не треба очекивати отопљавање. Надам се да ће Украјинци ипак донети другачију одлуку, изабрати друге лидере који ће, можда, донети исправну одлуку. Требало би да превлада здрав разум“, рекао је он.
Аксјонов је додао да за данашње политичаре у Врховној ради Украјине није реално ублажавање ситуације и успостављање добросуседских односа.
О предаји Крима Украјини 1954.
Становници Крима не би се помирили са предајом полуострва Украјинској ССР из РСФСР 1954. године да су знали шта ће се догодити после распада Совјетског Савеза, сматра Аксјонов.
„(Први секретар Централног комитета ЦК КПСС Никита) Хрушчов је 1954. године донео одлуку (о преласку Крима у састав Украјинске ССР) у оквиру једне државе, тако да људи заправо нису осећали разлику. Постојала је рубља, могли сте без пасоша да идете у било коју републику, није било никаквих проблема, па су се људи тако према томе и односили. И уопште, после рата људи су имали друге бриге. Да је неко могао да предвиди шта ће се догодити, сигуран сам да би становништво тада било против тога“, истакао је он.
Шеф Крима је додао да је важан мотив за одлуку народа на референдуму било успостављање историјске правде.
„Историјска правда, стога висок ниво подршке... То је 2014. године била историјска одлука коју је председник донео уз подршку и вољу Кримљана. Видео је да је огромна већина људи ‘за’, и заштита грађана била је у основи ове одлуке о поновном уједињењу“, објаснио је шеф региона.
Преузимање одговорности за референдум
Шеф Крима испричао је и како је у марту 2014. године бившем председнику Украјине Леониду Кравчуку одговорио на питање о легитимности предстојећег референдума о судбини републике и спремности да преузме одговорност за његову припрему.
Аксјонов је 7. марта 2014. године, као шеф владе Републике Крим (у том тренутку Аутономне Републике Крим), уживо дао коментар за украјински ТВ канал о ситуацији на полуострву и заказаном референдуму. Бивши председник Украјине Леонид Кравчук питао је Аксјонова о легитимности предстојећег референдума. Аксјонов је тада одговорио да то није његова лична жеља, већ одлука парламента Крима.
„Тако сам и рекао господину Кравчуку. А када ме је питао да ли преузимате одговорност (за референдум) на себе, рекао сам: ‘Да, преузимам‘. Јер сам јасно схватао да све радимо исправно“, нагласио је Аксјонов.
Он је такође рекао да је парламент Крима имао пуно законско право да покрене питање процедуре изражавања воље грађана региона о његовој судбини.
„То је тако, то је законодавно тело. Законодавно тело које делује у интересу грађана и може да предлаже такве иницијативе. Законски је све урађено правилно“, навео је Аксјонов.
Санкције против Крима – пропуштене прилике
Санкције сметају Криму, то су пропуштене прилике, али полуострво у саставу Русије наставља да се креће и развија, сматра шеф Крима.
Он је изразио уверење да ће се „ситуација поправити“.
„У сваком случају, сматрам да се крећемо ефикасно и да не намеравамо да клечимо“, закључио је Аксјонов.
Крим је постао регион Русије након референдума одржаног у марту 2014. године, на којем се 96,77 одсто гласача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља изјаснило за придруживање Русији. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом. Руководство Русије више пута је изјављивало да су становници Крима демократски, у потпуном складу са међународним правом и Повељом УН, гласали за поновно уједињење са Русијом. Према речима руског председника Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“.
Прочитајте још: