Годинама уназад љубитељи фудбала су сведоци тренда који преузима примат где су лично име, лични успеси, лични интереси оно што преовлађује. Он постоји у свим сегментима, али је највидљивији на оном основном који се приказује на травнатом терену.
Како се ко радује головима саиграча, да ли жели све самостално да уради или у свему може да пронађе неку већу корист, честе су теме дискусија, где се углавном заузима нека од страна, без опције помирења, позитивног става, слоге.
На дан утакмице Србије против Португалије, чији је капитен Кристијано Роналдо главни представник тог дела фудбалског производа, ваља се подсетити на оно што се догодило пре свега три дана, али је релативно лако и без већих проблема отишло у заборав.
Дуел са Републиком Ирском обележила су двојица конкурената за једно радно место у репрезентацији Србије, свако на свој начин, али и један једини исправни, начин који указује на заједништво, несебичност, осећај и потребу да још неко буде срећан, уколико постоје услови за то.
Душан Влаховић, млади нападач Србије, изразио је управо такво осећање због свог гола против Републике Ирске, али више и због погодака које је постигао Александар Митровић, његов конкурент за место у офанзивном делу тима.
Фудбалер Фиорентине је био стартер у првој утакмици квалификација за Светско првенство, а поверење новом селектору Драгану Стојковићу је узвратио голом за изједначење у првом полувремену, пошто је ривал први стигао до предности.
Млади нападач се готово све време „тукао“ са чуварима, носио их је на леђима, а у 40. минуту је бравурозном реакцијом на додавање капитена Душана Тадића затресао мрежу.
Србија је нападала у наставку, мучила се, али се све преокренуло уласком Александра Митровића, најбољег стрелца генерације.
Фудбалер Фулама, који није био у форми још од промашеног пенала против Шкотске у квалификацијама за Европско првенство, постигао је два гола као резервни фудбалер и донео победу Србији.
Влаховић је био пресрећан због чињенице да је његов нешто старији колега успео да преброди тежак период и да се врати на бриљантан начин.
„Сви знамо колико Митар даје себе за репрезентацију, колико жели... Када је дао други гол пришао сам му и питао сам га да ли је постао најбољи стрелац репрезентације свих времена тим голом. Рекао ми је да му фали још један и ја рекох – па, хајмо да дамо још један!“, истакао је Влаховић.
Да у српском тиму међу нападачима влада права, здрава атмосфера, сведоче и речи Митровића за Спутњик спорт о млађем колеги.
„Дуци је феноменалан момак, нападач пред којим је светла будућност. Велики је радник и професионалац, увек је гладан голова, и увек је спреман да тренира, да гази. Спреман је за нове изазове, било је само питање када ће да 'експлодира'', а верујте да је ово тек почетак онога што следи. Влаховић је сада на 20-30 одсто својих могућности, у наредним годинама сигурно ће играти у неком топ клубу“, истакао је Митровић.
Митровић је постигао 38. гол у репрезентативној каријери чиме се изједначио са Стјепаном Бобеком на листи најбољих стрелаца националног тима, а сасвим је јасно да ће саиграчи, а и он сам, урадити све да већ у следећој утакмици, против Португалије, постане рекордер.
Интересантно је да су сва тројица носила дрес Партизана, Бобек је у црно-белом дресу провео највише времена, док су Митровић и Влаховић, нажалост, одиграли свега по сезону у српском фудбалу, али је лепо видети их како деле минутажу и подржавају се зарад истог циља, добробити репрезентације Србије!
► Влаховић као у Италији, Митровић у стилу феникса – победа Србије на Пиксијевом ватреном крштењу!
► Млади Србин је исписао историју, а за Спутњик открива где је завршила „магична лопта“
► Жигић је говорио да је „то био шоу“, а Кузмановић каже да је позив Србије прихватио за пет секунди
