Јапанска влада заказала је састанак надлежних министара за уторак да би формално одлучила о плану за испуштање воде која је коришћена за хлађење реактора оштећеног у земљотресу, после 10 година од несреће, објавила је јапанска агенција Кјодо.
Вода из нуклеарне електране садржи радиоактивни трицијум, продукт нуклеарног распада, а из јапанске владе наводе да он представља малу опасност по здравље људи. Како тврде, чак и када би човек попио чашу воде у којој има трицијума, све док је његов ниво низак, он се не би нагомилавао у телу, већ би убрзо био избачен из организма.
Међутим, јапански рибари, али и еколошке организације и суседне земље Кина и Јужна Кореја не мисле тако и противе се испуштању воде.
Јапанска влада наводи да више не може да одлаже одлуку, јер у резервоарима за ту воду више неће бити места од јесени следеће године. Како додају, потребно је обезбедити простор за чување растопљених остатака нуклеарног горива, које ће бити извађено из оштећених реактора.
Из оператора електране, компаније „Токијо електрик пауер“ (ТЕПЦО) саопштено је да ће бити потребно око две године да почне испуштање радиоактивне воде.
Јапанска влада планирала је да донесе овакву одлуку у октобру прошле године, али је одложила због даље расправе о могућем утицају на живи свет у мору и рибарску индустрију.
Премијер Јошихиде Суга рекао је у прошлу среду да ће влада донети одлуку „у наредним данима“, после састанка са Хирошијем Кишијем, челником удружења рибарске индустрије, које се оштро противи испуштању радиоактивне воде у океан.
И Кина и Јужна Кореја позвали су Токијо да размотри одлуку о испуштању воде.
„Радиоактивни материјал који је исцурио током нуклеарног инцидента у Фукушими имао је велики утицај на морско окружење, безбедност хране и људско здравље. Јапанска влада требало би да открије информације и пажљиво донесе одлуку уз консултације са суседним земљама“, рекао је портпарол кинеског министарства инсотраних послоива Џао Лиђијен.
Јужнокорејско министарство спољних послова саопштило је да је „влада увек истицала да Јапан треба да обелодани информације како поступа са контаминираном водом“. Додали су и да желе „дискусију о том питању са Јапаном и другим земљама којих се она тиче, као и са међународним организацијама као што је Међународна агенција за атомску енергију“.
Кина и Јужна Кореја су међу 15 земаља и региона који држе забрану увоза јапанских пољопривредних и рибарских производа већ 10 година, од катастрофе у нуклеарној електрани Фукушима, изазване земљотресом и цунамијем.
Јапан је у фебруару прошле године представио неколико могућих решења за радиоактивну воду, укључујући и испуштање у океан и њено испаравање.
Потом је ТЕПЦО направио план да се вода разблажи како би достигла законске границе за концентрацију радиоактивних материјала, пре пуштања у океан.
Нуклеарна електрана Фукушима Даиичи, чије се језгро истопило после катастрофе у марту 2011, и даље генерише велике количине радиоактивне воде, која се користила за хлађење отопљеног горива. Вода се третира како би се из ње извукле штетне материје и складишти се у резервоарима код саме електране. Међутим, тај третман не може да уклони трицијум, радиоактивни продукт нуклеарне реакције.
Међународна агенција за нуклеарну енергију подржала је намеру јапанске владе да испусти воду у океан, јер је то „међународни стандард у нуклеарној индустрији“.
Прочитајте још: