На важност повезивања региона које ће подићи и његове економске перспективе указао је и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Томислав Момировић на заједничкој конференцији за новинаре у Београду са колегом из Црне Горе Младеном Бојанићем.
Подсећајући да је Србија и покренула иницијативу „мини Шенген“, Момировић је указао на то да основа регионалне политике треба да се односи управо на слободан проток робе и људи.
Стратешко повезивање Србије и Црне Горе
Црногорски министар за капиталне инвестиције је истакао да је договорен заједнички тимски рад на дефинисању конкретних тачака будућег ауто-пута на граници Бољаре, о чему треба да буде потписан и споразум. Најавио је и да ће се, ради ефикаснијег преласка границе, радити на томе да ту постоји само један гранични прелаз.
Николић за Спутњик каже да је неспоран значај ауто-пута.
„Будући да ће Србија релативно скоро завршити деоницу до Пожеге, онда остаје још 107 километара до границе, односно до Бољара са црногорске стране. Црногорцима остаје нешто више од 50 километара после отварања те приоритетне деонице од Смоковца до Матешева које се налази између Колашина и Андријевице“, подсећа наш саговорник.
Према ранијим најавама званичника, пут од Прељине до Пожеге требало би да буде завршен до јануара наредне године, а потом би почео рад на тој завршној деоници преко Ивањице и Пештери до Бољара на црногорској страни границе. Та деоница дуга је 107 километара, а процењена вредност радова је око милијарду и по евра.
Свако своје финансира
У Црној Гори пак рачунају да ће ове године бити завршена деоница од Подгорице до Колашина, односно од Смоковца до Матешева, дуга 41 километар, али веома захтевна са 45 мостова и вијадукта и 32 тунела, која је у највећој мери већ завршена. Од Матешева до Бољара остаје да се изгради још око 70 километара, прецизирао је Бојанић који је најавио да је у Београд дошао са идејом да се завршетак ауто-пута ради заједничким снагама, што би подразумевало и заједничко конкурисање за средства.
Николић, међутим, под сарадњом и заједничким радом, пре свега подразумева потврду трасе и места сусретања погодног за обе стране, о чему је, како сматра, потврђен договор.
„Друга важна ствар је везана за динамику радова. То се, међутим, никако не односи на финансирање. Обе земље финансирају свој део пута и ту нема ништа спорно. Будући да је терен надаље доста брдовит, односно планински, то је скуп подухват, али он има своје оправдање у повезивању две државе и на крају крајева, повезивању српског народа у обе државе, тако да га можемо сматрати стратешки важним за нашу земљу“, подвлачи он.
Чешће у Црну Гору него у Грчку
По оцени овог економисте ауто-пут има и значај економског повезивања. Он подсећа да је Србија велики извозник робе у Црну Гору, мада подвлачи да је у том погледу ипак кључна железница.
„Мислим да је економски Црна Гора више заинтересована за изградњу ауто-пута због услуга где је она у суфициту . Пре свега реч је о туристичким услугама и отварање тог пута би српским туристима који су убедљиво најбројнији туристи на црногорском приморју, олакшало долазак у Црну Гору. Они би самим тим чешће оптирали да дођу у Црну Гору него у неке друге државе које су им данас у понуди, као што је Грчка“, оценио је Николић.
Он напомиње да ће део ауто-пута од Пожеге до границе, који ће ићи преко Ивањице и Пештери повезати много мање настањен део Србије, него што би то било у случају да он иде преко Ужица, Златибора, Пријепоља, што би било фреквентније и исплативије, али и указује на предност утврђене трасе.
„Та траса је краћа за 80 километара од оне која би ишла преко Златибора и то је кључна предност. А 80 километара ауто-пута је милијарду евра. Та траса јесте захтевна, али је краћа и то је мотивисало и једне и друге да иду том трасом“, каже Николић.
Поента је, како каже, у брзини, да на море из Београда стигнете за пет сати.
Прочитајте и:
