Облак депресије над Паризом – ко је ђубре, где је била грешка и шта мисли Ђоковић?
© REUTERS / GUGLIELMO MANGIAPANE
Пратите нас
Првих неколико дана Ролан Гароса обележили су занимљиви резултати уз по неко велико изненађење, као што је испадање вишеструког финалисте Доминика Тима. Међутим, очи тениске јавности нису уперене на дешавања на терену, већ на једну особу – Наоми Осаку.
Осака, тенисерка која је са своје 23 године већ четворострука Гренд слем шампионка и друга тенисерка света, нашла се на удару новинара, навијача, па и једног дела колега.
Јапанка која је одрасла у Америци је сама закувала све што јој се претходних неколико дана дешава, када је непосредно пред почетак Ролан Гароса објавила бојкот прес-конференција.
Непун дан касније цео свет се обручио на њу – почевши од негативне реакције на друштвеним мрежама, преко мањка подршке од стране колега, па све до вероватно најжустрије реакције најмоћнијих организационих тела „белог спорта“.
Осаку не само да су челници Отвореног првенства Француске казнили са 15.000 долара после победе у првом колу, већ је уследило саопштење које су, поред Ролан Гароса, потписали и Аустралијан опен, УС опен и Вимблдон.
“I’ve often felt that people have no regard for athletes’ mental health and this rings very true whenever I see a press conference or partake in one.”
— Bleacher Report (@BleacherReport) May 26, 2021
Naomi Osaka says she won’t be doing any press at Roland Garros and wants any fines she pays to go to a mental health charity 🙏 pic.twitter.com/ThGwKieR5m
Младој јапанско-америчкој звезди је саопштено да јој прети дисквалификација са свих гренд слемова уколико не промени мишљење и не настави да поштује јасно прописале обавезе које има према медијима.
О целом случају је у неколико наврата говорио и српски тенисер Новак Ђоковић, који је током каријере, благо речено, имао неколико непријатних сукоба са представницима медија.
Након Осакине одлуке да бојкотује прес-конференције да је разговор са новинарима „део овог спорта и живота на Турнеји“, да би након њене одлуке да одустане од Ролан Гароса и бољег сагледања ситуације младој колегиници пружио подршку додао да Осаку „подржава и мисли да је била веома храбра што је то учинила“.
„Чујте, могу да је разумем. Саосећам са њом, и ја сам током каријере много пута био са погрешне стране 'мача' када су медији у питању. Знам какав је осећај“, изјавио је најбољи тенисер света.
Да је Новак Ђоковић током каријере помогао многима мало је рећи, а сигурно је да би, да му је Наоми то тражила, то и урадио.
Помоћ од стране Новака није нужно повезана са личним односом, већ организационом, пошто је један од главних циљева његове организације ПТПА то да се играчима врати моћ одлучивања у руке.
Новак и суоснивач Васек Поспишил добили су велику подршку од стране тениског света, али и још нису направили неке велике промене које би уздрмале оспоравану структуру „белог спорта“.
Структуру која се недвосмислен обрушила на крхку двадесетрогодишњакињу која није знала како да се избори са невидљивим демонима који је окружују.
Осака је погрешила у начину на који је представила проблем који има, покушавши да прикрије суштину демона са којима се бори. То је урадила без икакве зле намере, али јој се управо то на крају обило о главу.
Након њеног повлачења са другог Гренд слема сезоне постaло је јасно да је разлог свега што се десило – депресија.
Просто и једноставно, на једну младу тенисерку стављен је превелики притисак за који није била спремна и за ношење са којим није била обучена.
„Видела сам пуно снимака где се играчи 'распадну' после пораза у прес-сали и знам да сте и ви. Мислим да се ту ради о томе да некога 'ударате док је на поду' и не разумем разлог. Моја одлука није ништа лично према турнирима и ја имам добар однос са неким новинарима који су ме интервјуисали када сам била млађа. Али, ако организације мисле да могу да наставе да говоре: 'Урадите прес или ћемо вас казнити' и да наставе да игноришу ментално стање играча, који су централна фигура њихове сарадње, онда ћу се само насмејати“, рекла је у првом саопштењу Осака.
Њени аргументи нису били „на месту“ из много разлога, углавном због тога што лични проблем представила као нешто што се дешава на много ширем нивоу.
Тенисерке Наоми Осака и Серена Вилијамс
© AP Photo / Andy Brownbill
Управо због тога није добила подршку колега и колегиница, који су малтене једногласно рекли да су прес-конференције део посла који већини уопште ни не пада тешко.
„Истина је да се борим са периодима депресије још од УС опена 2018. године и да са тиме уопште нисам успевала да се изборим. Сви знају да сам интровертна и сви који су ме видели на турнирима су приметили да често носим слушалице, јер ми то помаже у борби против социјалне анксиозности“, признала је Наоми у објави којом је озваничила повлачење са Рола Гароса.
Недуго након те објаве, Наоми је добила салву подршке са свих страна. Поред осталих и од Ђоковића, који ју је у потпуности подржао у томе да се са својим проблемима избори на начин који јој највише одговара.
Осакина ситуација се може сагледати са неколико страна, а једна је то што она није била обучена за суочавање са медијима, које је неретко представљено као „погубно“ – поготово за младе спортисте.
Иако је истина да на тениским прес-конференцијама можете чути глупа, бесмислена и понекад малициозна питања, такође је истина да тенисери често могу да буду некооперативни, непријатељски настројени и лоше расположени.
this is really nice to see ❤️ pic.twitter.com/BZT6qBcrOh
— nareh 💫🦋 (@1_Last_Thought) May 31, 2021
Младим спортистима се све чешће и чешће усађује у главу да су им новинари непријатељи – због чега им повећавају одбојност и у главу убацују страх.
„Никада нисам ушла у собу за прес-конференцију са жељом да 'покопам' неког играча. Исто је са 99 одсто колега. Зашто онда пишемо правила на основу једног процента? Ја исто тако не доносим правила на основу једног процента играча који су нас током година третирали као да смо ђубрад“, навела је искусна тениска новинарка Карол Бушар.
Јапанка са пребивалиштем на Беверли Хилсу је освојила четири Гренд слема. Заузимала прво место светске ранг листе, док је тренутно друга. Само од наградних фондова турнира зарадила је око 20 милиона долара.
На први поглед је имала савршен живот. Али, ипак, није.
Њен статус, финансијско стање и све остало што би требало да је учини безбрижном то није урадило. Зашто? Није битно зашто – битно је да се десило.
Подршка Наоми из Србије није дошла само од Ђоковића, већ и од некада прве тенисерке света и шампионке Ролан Гароса Ане Ивановић, особе која је веома добро упозната са притиском који слава може да има на једну младу тенисерку.
„Цела ситуација је постала доста хаотична, али твоја енергија и мир у глави су најбитније ствари у твом животу и никада не би требало да се извиниш због тога што си желела да их заштитиш“, поручила је сада већ 33-годишња Ивановићева.
У само неколико дана тениски свет је прешао са критиковања Осаке на пружање подршке – али, из дијаметрално супротних разлога.
Све у свему, Наоми је проблем који је имала представила на начин на који није требало – и то је чињеница.
Чињеница која не мења то да је њен проблем био веома реалан и све остало пада у сенку њеног опоравка и (уколико и када буде то желела) повратка на ВТА турнеју.
