https://sputnikportal.rs/20210618/otkriveni-fosili-jedne-od-najvecih-kopnenih-zivotinja-svih-vremena-foto-1125682326.html
Откривени фосили једне од највећих копнених животиња свих времена /фото/
Откривени фосили једне од највећих копнених животиња свих времена /фото/
Sputnik Србија
Једна од највећих копнених животиња свих времена настањивала је територију између данашње Тибетанске висоравни и Пакистана пре више од 25 милиона година... 18.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-18T22:08+0200
2021-06-18T22:08+0200
2023-04-12T16:45+0200
палеонтологија
носорог
носорози
истраживања
животиња
фосил
наука
живи свет и генетика
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/12/1125682015_0:254:2704:1775_1920x0_80_0_0_32cad2a8ee9e78b2e0bd82f3359265e3.jpg
Пре 26,5 милиона година, делови региона у коме су фосили пронађени били су прожети влажним шумама, пружајући уточиште једном од највећих сисара који су икада ходали копном.Новооткривено створење, представљено у научном часопису „Комјуникејшен бајолоџи“, изумрли је рођак данашњег носорога, преноси РТС.Колосална животиња била је тешка до 24 тоне, што је четири пута више од данашњих афричких слонова, а само њена лобања била је дугачка више од метра.Једна од највећих копнених животиња свих времена настањивала је територију између данашње Тибетанске висоравни и Пакистана пре више од 25 милиона година, потврдили су очувани фосили џиновског носорога.Пре 26,5 милиона година, делови региона у коме су фосили пронађени били су прожети влажним шумама, пружајући уточиште једном од највећих сисара који су икада ходали копном, пише Национална географија.Иначе, P. linxiaense, како је носорог назван, и његови сродници познати су по огромним димензијама. Сматра се да је просечна одрасла јединка била виша од пет метара до рамена и да је имала врат дуг око два метра.Поређења ради, данашње жирафе су високе непуних шест метара.Фосили ових животиња су ретки и често фрагментирани, што отежава приказивање еволуције и ширења рода.Сматра се да им је дугогодишње станиште групе била Централна Азија, али прва врста парацератеријума живела је у данашњем западном Пакистану.Истраживачи које је водио Тао Денг, палеонтолог сисара са кинеског Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака у Пекингу, сада су открили да је нова врста P. linxiaense била уско повезана са пакистанским P. Butgiense, а то наговештава порекло пакистанског носорога.Пронађени фосили извучени су из пешчара централног кинеског басена Линкија.Педесетих година прошлог века пољопривредници у том подручју тврдили су да су пронашли „змајеве кости“. Једно време су ти остаци продавани медицинским компанијама и коришћени су као састојци традиционалних кинеских лекова.Од осамдесетих година прошлог века, палеонтолози са Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака проучавали су стене базена Линкија и богатство фосила из тог подручја.Нова открића сугеришу да су се џиновски носорози слободно кретали хиљадама километара између Централне Азије и индијског потконтинента пре 30–35 милиона година.Клима и географски обрасциКлиматски услови у то време „дозвољавали су џиновском носорогу да оде ка северу у Централну Азију“, наводи се у студији.Подаци из нове студије помажу у откривању географских образаца који су управљали кретањем џиновских носорога.Истраживање такође може помоћи да се објасни како су огромна створења стигла у данашњу Турску, где су такође пронађени фосили носорога.У научном раду се сугерише да су се, након што су џиновски носорози стигли у данашњи Пакистан, пробили у Турску преко данашњег Авганистана и Ирана.Неки фосили који причају ову причу, међутим, сада су изгубљени и недоступни онима који се баве научним истраживањима. Збирка од 300 фосила сакупљених у Пакистану – укључујући остатке џиновских носорога, страдала је 2006. године због бомбардовања.У случају новооткривене врсте, фосили су на сигурном – у палеозоолошком музеју Хеженг у кинеској северно-централној провинцији Гансу.Научницима следи рад на детаљнијем опису гиганта, укључујући реконструкцију мишића и прецизнију процену његове телесне масе.Прочитајте и:
https://sputnikportal.rs/20210513/srpski-arheolozi-kod-nisa-iskopali-zub-star-100000-godina-koji-otkriva-novosti-o-evoluciji-coveka-stefan-djuric-1125343256.html
https://sputnikportal.rs/20201003/u-srbiji-pronadjeni-rakovi-stariji-od-dinosaurusa-zivi-fosili-u-mocvarama-zasavice--1123510655.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
палеонтологија, носорог, носорози, истраживања, животиња, фосил, наука, живи свет и генетика, археологија, друштво, фото
палеонтологија, носорог, носорози, истраживања, животиња, фосил, наука, живи свет и генетика, археологија, друштво, фото
Откривени фосили једне од највећих копнених животиња свих времена /фото/
22:08 18.06.2021 (Освежено: 16:45 12.04.2023) Једна од највећих копнених животиња свих времена настањивала је територију између данашње Тибетанске висоравни и Пакистана пре више од 25 милиона година, потврдили су очувани фосили џиновског носорога.
Пре 26,5 милиона година, делови региона у коме су фосили пронађени били су прожети влажним шумама, пружајући уточиште једном од највећих сисара који су икада ходали копном.
Новооткривено створење, представљено у научном часопису „Комјуникејшен бајолоџи“, изумрли је рођак данашњег носорога, преноси РТС.
Колосална животиња била је тешка до 24 тоне, што је четири пута више од данашњих афричких слонова, а само њена лобања била је дугачка више од метра.
Једна од највећих копнених животиња свих времена настањивала је територију између данашње Тибетанске висоравни и Пакистана пре више од 25 милиона година, потврдили су очувани фосили џиновског носорога.
Пре 26,5 милиона година, делови региона у коме су фосили пронађени били су прожети влажним шумама, пружајући уточиште једном од највећих сисара који су икада ходали копном,
пише Национална географија.
Иначе, P. linxiaense, како је носорог назван, и његови сродници познати су по огромним димензијама. Сматра се да је просечна одрасла јединка била виша од пет метара до рамена и да је имала врат дуг око два метра.
Поређења ради, данашње жирафе су високе непуних шест метара.
Захваљујући положају, пронађени фосили, укључују очувану комплетну лобању и кичмене пршљенове, и велика су помоћ „у попуњавању породичног стабла животиња парацератеријума“.
Фосили ових животиња су ретки и често фрагментирани, што отежава приказивање еволуције и ширења рода.
Сматра се да им је дугогодишње станиште групе била Централна Азија, али прва врста парацератеријума живела је у данашњем западном Пакистану.
Истраживачи које је водио Тао Денг, палеонтолог сисара са кинеског Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака у Пекингу, сада су открили да је нова врста P. linxiaense била уско повезана са пакистанским P. Butgiense, а то наговештава порекло пакистанског носорога.
Пронађени фосили извучени су из пешчара централног кинеског басена Линкија.
Педесетих година прошлог века пољопривредници у том подручју тврдили су да су пронашли „змајеве кости“. Једно време су ти остаци продавани медицинским компанијама и коришћени су као састојци традиционалних кинеских лекова.
Од осамдесетих година прошлог века, палеонтолози са Института за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака проучавали су стене базена Линкија и богатство фосила из тог подручја.
Нова открића сугеришу да су се џиновски носорози слободно кретали хиљадама километара између Централне Азије и индијског потконтинента пре 30–35 милиона година.
Клима и географски обрасци
Климатски услови у то време „дозвољавали су џиновском носорогу да оде ка северу у Централну Азију“, наводи се у студији.
Подаци из нове студије помажу у откривању географских образаца који су управљали кретањем џиновских носорога.
Тако на пример, Каталог џиновских фосила носорога у новом истраживању сугерише да животиње никада нису прешле из Азије у Европу преко планине Урал, указујући на то да је планински ланац могао да делује као препрека.
Истраживање такође може помоћи да се објасни како су огромна створења стигла у данашњу Турску, где су такође пронађени фосили носорога.
У научном раду се сугерише да су се, након што су џиновски носорози стигли у данашњи Пакистан, пробили у Турску преко данашњег Авганистана и Ирана.
Неки фосили који причају ову причу, међутим, сада су изгубљени и недоступни онима који се баве научним истраживањима. Збирка од 300 фосила сакупљених у Пакистану – укључујући остатке џиновских носорога, страдала је 2006. године због бомбардовања.
У случају новооткривене врсте, фосили су на сигурном – у палеозоолошком музеју Хеженг у кинеској северно-централној провинцији Гансу.
Научницима следи рад на детаљнијем опису гиганта, укључујући реконструкцију мишића и прецизнију процену његове телесне масе.
