00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Врховни командант војске у Мјанмару: Запад жели да нам уништи државу

© Sputnik / Evgeniy Biyatov / Уђи у базу фотографијаГлавни командант Оружаних снага Мјанмара, генерал Мин Аун Хлајн
Главни командант Оружаних снага Мјанмара, генерал Мин Аун Хлајн - Sputnik Србија, 1920, 28.06.2021
Пратите нас
Западне земље желе да на власти у Мјанмару буду људи који су под њиховом контролом – оне се циљано мешају у унутрашње послове земље, рекао је за Спутњик председник Државног административног савета, врховни командант Оружаних снага Мјанмара, генерал Мин Аун Хлајн.
Према његовим речима, „западне земље теже ка томе да униште државу“.
„То што они пишу и раде води ка уништењу наше државе. Они желе да на власти буду људи који су под њиховом контролом. Западне земље не користе само медије, него се и посредством дипломатских веза мешају у наше унутрашње послове. Између осталог, тиме се баве и међународне организације попут УН-а, и грађанске организације. Они се циљано мешају у наше послове“, рекао је генерал.
Према његовим речима, крајњи циљ оних који организују протесте у земљи након што је власт прешла у руке војске, је да се друге земље „званично умешају“ у послове Мјанмара.
„Прво су били протести. Њихов узрок је већ познат – фалсификовање избора. Након тога протести су прерасли у фазу тероризма, и ту већ други разлози играју улогу. Као прво, демонстранти изазивају страх код локалног становништва како људи не би живели уобичајеним животом, већ како би били немири у земљи. Као друго, они руше имиџ тренутне владе на међународној позорници“, рекао је Мин Аун Хлајн.
Демонстрације у Мјанмару против војне хунте - Sputnik Србија, 1920, 10.03.2021
Савет безбедности није осудио војни пуч у Мјанмару – нема сагласности чланица
Такође је генерал саопштио да он никако не може да утиче на случај бивше државне саветнице Аунг Сан Су Ћи, коју су, као и друге званичнике њене странке Национална лиге за демократију војне власти земље ухапсиле 1. фебруара и преузеле власт у земљи тврдећи да су новембарски избори у земљи били нерегуларни. 
„Нисам судија. Не могу рећи шта ће бити. Не могу наређивати нешто у вези тога шта ће бити с њом. Тиме се баве судије у складу са законом, те ће према закону судије и решити шта ће с њом бити. Њен случај је званично отворен, постоје адвокати са обе стране – тужилаштва и њени. У суду се води уобичајен процес и у складу са њим ће бити и одлука. Не могу никако на то утицати “, рекао је врховни командант.
Против Аун Сан Су Чжи подигнуто је шест оптужница, од којих је пет у Нејпјиду за незаконити увоз, илегално коришћење илегално увезених електронских комуникационих уређаја и неколико епизода нарушавања ванредног стања које је уведено због пандемије организовањем масовних догађаја током предизборне кампање. Уколико буде проглашена кривом, прети јој казна затвора до две године. Још једна оптужница – за кршење закона о државној тајни, прети бившој државној саветници са 14 година затвора, подигнута је у Јангону.
Оружане снаге Мјанмара су срушиле цивилну владу и преузеле власт у своје руке 1. фебруара хапшењем грађаских лидера. Војне власти су своје поступке објасниле наводним масовним фалсификовањем резултата општих избора у 2020. години у корист тада владајуће странке „Национална лига за демократију“ и одбијањем власти да то истраже. Након што су дошли на власт уз помоћ уставног механизма увођења ванредног стања, лидери нове војне владе обећали су да ће за годину одржати нове изборе и предати власти странци која победи. Почетком априла главни представник војних власти генерал Зо Мин Тун рекао је да би се избори могли одржати у року од две године.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала