https://sputnikportal.rs/20210719/juzna-nemacka-bi-mogla-biti-problem-za-srbiju-1127532513.html
Јужна Немачка би могла бити проблем за Србију
Јужна Немачка би могла бити проблем за Србију
Sputnik Србија
Поплаве које су погодиле Немачку и Аустрију довеле су до пораста водостаја Дунава. Хидролог Дејан Владиковић објашњава да оно што се дешава у Немачкој не може... 19.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-19T11:42+0200
2021-07-19T11:42+0200
2021-08-26T03:14+0200
реке
водостај
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112113/78/1121137812_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_68f6e88732d6d98d8edaf6674522d2ef.jpg
На Србију могу да утичу догађаји од пре 48 часова регистровани у јужној Немачкој и на подручју Аустрије јер је ту у питању слив Дунава, рекао је Владиковић.Он је навео да стога већ бележимо умерен пораст водостаја, истичући да се не очекују значајнији проблеми.Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Владиковић је подсетио да су водостаји у протеклих месец дана били јако ниски, али да има довољно простора да се прими вода.„Киша је била очекивана и био је сушан период, али та динамика и интензитет падавина нам не одговара“, казао је Владиковић.Он је указао да је распоред падавина био различит по регионима. На подручју Војводине пало је од 60 до 100 милилитара у последња три дана, на југозападу од 50 до 130, на истоку до 60 и у централној Србији од 80 до 120 милилитара за три дана.Према његовим речима, уз радарско мерење могуће је да се одреде области које ће бити изложеније падавинама.„У четвртак прошле недеље издали смо упозорење на велику нестабилност и локалне падавине, што се и обистинило“, казао је Владиковић.Олујно невреме покренуло је клизиште на Голији, па су путеви до неких села непроходни. Хидролог објашњава да је на Голији у кратком периоду била велика количина падавина и да је у питању земљиште које је склоно клизиштима.„Што се тиче Петровца на Млави, ми смо на оближњој станици Црни врх имали 40 милилитара падавина, а у околини Петровца 123 литра за неколико часова, што је изазвало бурну реакцију, али читав слив Млаве није бурно реаговао већ само бујични потоци у микролокацијама“, казао је Владиковић.Он је навео да често, када су интензивне летње падавине, имамо поплаве и у урбаним деловима земље.„Где год имате асфалт, бетон и јаку урбанизацију, велика количина падавина не може истог тренутка да оде јер кишна канализација није предвиђена да одмах може да је прихвати. Она ту стоји од пола до неколико сати и онда се уз интервенцију специјалистичких јединица поспешује отицање воде“, додао је Владиковић.
https://sputnikportal.rs/20210718/crni-bilans-poplava-u-evropi-vise-od-180-zrtava--1127515400.html
https://sputnikportal.rs/20210718/grad-velicine-lesnika-pogodio-okolinu-blaca-na-goliji-se-pokrenulo-kliziste-1127501071.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112113/78/1121137812_0:0:1920:1440_1920x0_80_0_0_a284d20eb7fcf3001359f639f0501a6e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
пораст водостаја река, поплаве у европи, водостај река, србија, немачка, аустрија, дунав, водостај, хидролог
пораст водостаја река, поплаве у европи, водостај река, србија, немачка, аустрија, дунав, водостај, хидролог
Јужна Немачка би могла бити проблем за Србију
11:42 19.07.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021) Поплаве које су погодиле Немачку и Аустрију довеле су до пораста водостаја Дунава. Хидролог Дејан Владиковић објашњава да оно што се дешава у Немачкој не може да утиче на нашу земљу јер се ради о сливу Северног мора.
На Србију могу да утичу догађаји од пре 48 часова регистровани у јужној Немачкој и на подручју Аустрије јер је ту у питању слив Дунава, рекао је Владиковић.
Он је навео да стога већ бележимо умерен пораст водостаја, истичући да се не очекују значајнији проблеми.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Владиковић је
подсетио да су водостаји у протеклих месец дана били јако ниски, али да има довољно простора да се прими вода.
„Киша је била очекивана и био је сушан период, али та динамика и интензитет падавина нам не одговара“, казао је Владиковић.
Он је указао да је распоред падавина био различит по регионима. На подручју Војводине пало је од 60 до 100 милилитара у последња три дана, на југозападу од 50 до 130, на истоку до 60 и у централној Србији од 80 до 120 милилитара за три дана.
„То је велика количина падавина и далеко изнад просека за јули. Оно што нам иде на руку, земљиште је било исушено и није било јачих реакција“, нагласио је хидролог Владиковић.
Према његовим речима, уз радарско мерење могуће је да се одреде области које ће бити изложеније падавинама.
„У четвртак прошле недеље издали смо
упозорење на велику нестабилност и локалне падавине, што се и обистинило“, казао је Владиковић.
Олујно невреме покренуло је клизиште на Голији, па су путеви до неких села непроходни. Хидролог објашњава да је на Голији у кратком периоду била велика количина падавина и да је у питању земљиште које је склоно клизиштима.
„Што се тиче Петровца на Млави, ми смо на оближњој станици Црни врх имали 40 милилитара падавина, а у околини Петровца 123 литра за неколико часова, што је изазвало бурну реакцију, али читав слив Млаве није бурно реаговао већ само бујични потоци у микролокацијама“, казао је Владиковић.
Он је навео да често, када су интензивне летње падавине, имамо поплаве и у урбаним деловима земље.
„Где год имате асфалт, бетон и јаку урбанизацију, велика количина падавина не може истог тренутка да оде јер кишна канализација није предвиђена да одмах може да је прихвати. Она ту стоји од пола до неколико сати и онда се уз интервенцију специјалистичких јединица поспешује отицање воде“, додао је Владиковић.