Потпаљена криза која прети да уништи дејтонску Босну

Ако се грађанима забрани да износе своје мишљење онда је то почетак тоталитарног размишљања и решавања ствари, а не демократски, истакао је Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова СР Југославије и амбасадор.

„Требало би да се размисли да се покрене судски поступак за испитивање одлуке Високог представника Валентина Инцка у вези са ограничавањем права на мишљење, права говора, које је после права на живот најважније људско право. Из тог права извиру сва друга демократска и остала права“; истакао је Јовановић.

Ово је историјски тренутак за Републику Српску да на јасан начин стави до знања да је она држава, изјавио је професор на Правном факултету у Бањалуци Витомир Поповић.

Коментаришући одлуку одлазећег високог представника Валентина Инцка о наметању закона о забрани негирања геноцида Поповић истиче да га то апсолутно није изненадило.

„То је било нешто што се могло и очекивати, не ради Инцка него због политике земаља које су га подржавале. То се могло видети и на синоћњој седници Савета безбедности УН. Њему је сугерисано од оних који су синоћ били суздржани у Савету безбедности УН да он наметне ову одлуку о негирању геноцида и да на одређен начин прогласи измене у Кривичном закону БиХ“, истакао је Поповић.

Међународна заједница дошла је у БиХ да држи леђа једној страни, а то је страна Бошњака, поручила је Божица Раилић, предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске.

Она је нагласила да је циљ да се српски народ окриви, а Бошњаци буду жртве.

Инцкова одлука о наметању закона о забрани негирања геноцида је сасвим сигурно највећи удар на Републику Српску од завршетка рата, поручио је Жељко Будимир, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик покренуо је званично и први потписао петицију којом се изражава став о неприхватању наметања закона од одлазећег високог представника у БиХ Валентина Инцка, али и којом се изражава недвосмислен став да се, без обзира на уважавање свих жртава, у Сребреници није догодио геноцид.

„Додик позива све грађане Републике Српске који то желе да својим потписом на ову петицију одбију да се српском народу и свим грађанима Српске забрањује право на слободу мишљења, као и да што масовнијим потписивањем ове петиције одбијемо политичке манипулације једног дела Запада који желе да једино српски народ у Европи буде окарактерисан као геноцидан“, изјавио је саветник за унутрашњу политику српског члана Председништва БиХ Радован Ковачевић.

Он је нагласио да се не сме заборавити да је Инцко овај срамни чин наметања оваквог закона урадио баш на данашњи дан, када је после сарајевског атентата Аустрија, из које долази Инцко, упутила ултиматум Краљевини Србији.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да у потпуности разуме ситуацију у којој се налази председник Србије Александар Вучић, који је изложен сталним нападима, те нагласио да су Срби увек мета напада и да се само заједничким снагама и јединствено могу одупријети притиску којем су изложени.

Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке рекао је да је Инцкова одлука „највећа могућа катастрофа“.

„То је један страховито лош потез. Иако никад раније нисам за његов рад то рекао, за овај потез могу рећи да је кукавички. Показујете неку врсту храбрости пре него што одете. Мислим да је то веома лоше и може додатно да продуби тензије, то никако није добро за Републику Српску и за наш народ. Било која врста наметања није добра, да ми неко намеће мишљење или поглед на историју, то је за мене погубно и штетно. Било која врста присиљавања у БиХ показала се као веома лоша по целу Босну и Херцеговину“, рекао је Станивуковић.

Додао је да не види да је та врста одлуке, која одмах ступа на снагу, спроводива.

Одлука којом одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко намеће закон и улази у кривично-правну сферу могли бисмо просто назвати одлуком о лову на Србе, изјавио је професор уставног права Синиша Каран.

Каран сматра да је ово најцрњи примјер најгорег облика увођења вербалног деликта у кривично-правну сферу БиХ.

Заменик председника ХДЗ-а БиХ Борјана Кришто рекла је да за БиХ није добро да високи представник намеће било какве одлуке, јер такве одлуке нису добре за БиХ, њену безбедност и стабилност.

Кришто сматра да законе треба да доносе политички актери у БиХ.

ЕУ је саопштила да је примила к знању доношење закона у БиХ против порицања геноцида, који је наметнуо високи представник Валентин Инцко, уз констатацију да „ревизионизам и порицање геноцида противрече најосновнијим европским вредностима“.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да наметнуте одлуке никоме нису донеле никакав просперитет и да не верује да ће се то променити ни одлуком одлазећег високог представника у БиХ Валентина Инцка да наметне закон којим се кажњава негирање геноцида.

Селаковић је после састанка са председницом Републике Српске Жељком Цвијановић у Београду рекао да је на састанку изнео оно што је принципијелан и врло јасан став Србије, а то је да наметнута решења никоме ништа добро нису донела.

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић оценила је да је данашња одлука високог представника у БиХ Валентина Инцка да наметне допуну закона којом се забрањује и кажњава негирање геноцида, велики ударац који ће уназадити БиХ, а који је показао сво лицемерство међународне заједнице.

„Велики ударац БиХ стигао је данас уз наметнуту одлуку високог представника за коју ценим, осим што је неадекватна и непримерена демократској логици и функционисању и демократији уопште, сматрам и да је назадна и нешто што БиХ може повратити много, много година па чак и две или три деценије уназад“, рекла је Цвијановић у Београду након састанка са министром спољних послова Николом Селаковићем.

Она је додала да одлука одлазећег високог представника не чини ништа добро БиХ и да је неприхватљиво да у 21. веку „имате некога ко може бити неизабрани странац који намеће нешто демократски изабраним институцијама или појединцима“.

Према њеним речима, ово је почетак једне врло тешке ере и додала да зато има поруку за грађане у РС и за институције РС.

Председавајући Савета министара БиХ Зоран Тегелтија изјавио је да је наметање измена Кривичног закона БиХ у вези са негирањем геноцида једна у низу погрешних одлука одлазећег високог представника Валентина Инцка.

Он је рекао да Инцко у БиХ подржава само једну страну и да је било погрешно све што је урадио у последње време, те да нови високи представник треба да покуша да поправи све што је Инцко покварио претходних 12 година.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик је поново коментарисао одлуку Валентина Инцка о забрани и кажњавању негирања геноцида и истакао да је све ово синхронизовано што се дешава и са нападима на председника Србије Александра Вучића, смањујући његову преговарачку позицију за решавање проблема Косова и Метохије.

Додик је рекао да ударима који долазе и са стране и изнутра, многим лажима које су се доказале према Вучићу у прошлости, а да, како је рекао, не причам о мени и људима у Републици Српској.

„Очигледно да постоји синхронизована активност. Погледајте шта је изјавио Шаровић, да је Република Српска крива што је Инцко наметнуо закон. То стварно све треба поднети. Ако неко овде мисли да је то тако, онда смо изгубили сваку врсту приче о свему“, казао је Додик, пренела је РТРС.

Он је поручио да су Срби поново на тапету.

Он је нагласио да је Тужилаштво БиХ давно оспоравано из институција Републике Српске.