https://sputnikportal.rs/20210825/zlatne-rezerve-srbije-poluge-teske-367-tona-ima-ih-3000-duzine-pet-stadiona-1128821525.html
Златне резерве Србије: Полуге тешке 36,7 тона, има их 3.000, дужине пет стадиона
Златне резерве Србије: Полуге тешке 36,7 тона, има их 3.000, дужине пет стадиона
Sputnik Србија
Златне резерве Србије: Полуге тешке 36,7 тона, има их 3.000, дужине пет стадиона
2021-08-25T14:40+0200
2021-08-25T14:40+0200
2021-08-25T14:40+0200
економија
нбс
златне резерве
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111939/26/1119392658_0:202:3918:2406_1920x0_80_0_0_a494e3081bb34185fccc9716cb1ae137.jpg
То је слика коју би лаици требало да имају када се говори о златним резервама Србије, док стручњацима она није потребна јер им је јасно да је реч о значајном богатству, које је за осам година више од два пут увећано. Да је то тако, показују и подаци из којих се види да смо на крају 2012. године располагали са 15,9 тона злата.Оно што је исто и тада и данас, јесте то да једну тону чини око 80 полуга и то тежине од по 12,5 килограма и димензија 17,78 X 9,21 X 4,45 центиметара. Све оне су, за разлику од пре неколико година, смештене у трезорима НБС, односно ниједан грам златних резерви није више у иностранству. НБС је практично за један део златних резерви изменила место где их чува.Србија је кренула путем којим последњих година иду многе државе, које су своје златне резерве из иностранства вратиле у своје националне трезоре.То је посебно било изражено у време кризе изазване пандемијом вируса корона, па су 2020. године централне банке на глобалном нивоу увећале златне резерве за 275 тона. Тако је и наша земља своју тону, смештену у Базелу, недавно повукла и сада су свих 36,7 тона ових полуга у НБС.„Све злато у оквиру девизних резерви се однедавно налази у Србији, односно у трезорима Народне банке Србије. Тиме је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, НБС желела да додатно повећа његову сигурност и доступност. То између осталог подразумева и да нема трошкова држања који су присутни у случају држања злата у иностранству. Тренд репатријације златних резерви из трезора ФЕД-а, Bank of England, Banque de France и других у матичне земље присутан је у последњих неколико година код Немачке, Холандије, Аустрије, Пољске, Мађарске, Румуније , коју смо презентовали 18. августа 2021. године представљајући Извештај о инфлацији“, објашњава Табаковић.Подаци показују и да злато код неких великих сила чини чак 70 одсто њихових укупних девизних резерви. Србија наравно не може да се мери са тим велесилама али може са земљама у развоју, које је, по последњим подацима, превазишла.„Бруто девизне резерве НБС износиле су на крају септембра 13 милијарди евра. Резерве у злату су крајем јула чиниле 12,4 одсто укупних девизних резерви НБС, што је изнад просека за земље у развоју код којих је 7,4 посто у трећем тромесечју 2020. У односу на крај 2012. године, учешће злата у девизним резервама повећано је са 5,7 одсто на поменутих 12,4 процената, његова количина је више него удвостручена, са 15,9 на 36,7 тона, док је његова вредност утростручена односно са некадашњих 0,6 милијарди евра стигла је на 1,8 милијарди евра“, каже Табаковић.Она наводи и важност злата у девизним резервама.„Злато историјски има улогу сигурне активе, и ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе, када му и цена значајније расте. Из угла централне банке као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку (нарочито у изазовним временима), а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром да је на њега теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, као класа активе у структури девизних резерви злато смањује ризик каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција. Истовремено, ниска корелација злата са традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито са резервним валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације“, каже за “Блиц Бизнис” гувернерка Табаковић.Иначе, злато се готово у целости (око 96 одсто) чува у облику златних полуга, док се свега око 4 процента чува у форми кованог злата. Финоћа злата од којег су изливене износи 999/1000, односно њихов садржај представља 99,9 одсто чистог злата.
https://sputnikportal.rs/20210818/zlatne-rezerve-srbije-dogodine-mozda-budu-50-tona-1128566632.html
https://sputnikportal.rs/20210411/u-zlatu-je-sigurnost-srbija-lider-u-regionu-madjarska-utrostrucila-rezerve-hrvatska-sve-prodala-1125060771.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
златне резерве, злато, златне полуге, народна банка србије, златне резерве србије, zlatne rezerve, zlato, zlatne poluge, narodna banka srbije, zlatne rezerve srbije
златне резерве, злато, златне полуге, народна банка србије, златне резерве србије, zlatne rezerve, zlato, zlatne poluge, narodna banka srbije, zlatne rezerve srbije
Златне резерве Србије: Полуге тешке 36,7 тона, има их 3.000, дужине пет стадиона
Србија је на крају јула имала 36,7 тона резерви злата. У трезору НБС практично се налази тачно 2.936 полуга. Свака је тешка 12,5 килограма, а укупна вредност је 1,8 милијарди евра. Ако би се те полуге поређале у непрекидан низ, гувернерки Јоргованки Табаковић би био потребан простор дужине 500 метара односно пет стадиона попут „Маракане“.
То је слика коју би лаици требало да имају када се говори о златним резервама Србије, док стручњацима она није потребна јер им је јасно да је реч о значајном богатству, које је за осам година више од два пут увећано. Да је то тако, показују и подаци из којих се види да смо на крају 2012. године располагали са 15,9 тона злата.
Оно што је исто и тада и данас, јесте то да једну тону чини око 80 полуга и то тежине од по 12,5 килограма и димензија 17,78 X 9,21 X 4,45 центиметара. Све оне су, за разлику од пре неколико година, смештене у трезорима НБС, односно ниједан грам златних резерви није више у иностранству. НБС је практично за један део златних резерви изменила место где их чува.
Србија је кренула путем којим последњих година иду многе државе, које су своје златне резерве из иностранства вратиле у своје националне трезоре.
То је посебно било изражено у време кризе изазване пандемијом вируса корона, па су 2020. године централне банке на глобалном нивоу увећале златне резерве за 275 тона. Тако је и наша земља своју тону, смештену у Базелу, недавно повукла и сада су свих 36,7 тона ових полуга у НБС.
„Све злато у оквиру девизних резерви се однедавно налази у
Србији, односно у трезорима Народне банке Србије. Тиме је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, НБС желела да додатно повећа његову
сигурност и доступност. То између осталог подразумева и да нема трошкова држања који су присутни у случају држања злата у иностранству. Тренд репатријације златних резерви из трезора ФЕД-а, Bank of England, Banque de France и других у матичне земље присутан је у последњих неколико година код Немачке, Холандије, Аустрије, Пољске, Мађарске, Румуније , коју смо презентовали 18. августа 2021. године представљајући
Извештај о инфлацији“, објашњава Табаковић.
Подаци показују и да злато код неких великих сила чини чак 70 одсто њихових укупних девизних резерви. Србија наравно не може да се мери са тим велесилама али може са земљама у развоју, које је, по последњим подацима, превазишла.
„Бруто девизне резерве НБС износиле су на крају септембра 13 милијарди евра. Резерве у злату су крајем јула чиниле 12,4 одсто укупних девизних резерви НБС, што је изнад просека за земље у развоју код којих је 7,4 посто у трећем тромесечју 2020. У односу на крај 2012. године, учешће злата у девизним резервама повећано је са 5,7 одсто на поменутих 12,4 процената, његова количина је више него удвостручена, са 15,9 на 36,7 тона, док је његова вредност утростручена односно са некадашњих 0,6 милијарди евра стигла је на 1,8 милијарди евра“, каже Табаковић.
Она наводи и важност злата у девизним резервама.
„Злато историјски има улогу сигурне активе, и ова његова улога нарочито долази до изражаја у
периодима кризе, када му и цена значајније расте. Из угла централне банке као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку (нарочито у изазовним временима), а уобичајено служи и као облик
заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром да је на њега теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, као класа активе у структури девизних резерви злато смањује ризик
каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција. Истовремено, ниска корелација злата са традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито са резервним валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације“,
каже за “Блиц Бизнис” гувернерка Табаковић.
Иначе, злато се готово у целости (око 96 одсто) чува у облику златних полуга, док се свега око 4 процента чува у форми кованог злата. Финоћа злата од којег су изливене износи 999/1000, односно њихов садржај представља 99,9 одсто чистог злата.
