00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МИЉАНОВ КОРНЕР
Спира бритком сабљом по српском фудбалу
20:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Девет најотровнијих минерала које смо икада ископали

© Flickr / newwavegurlyКриптонит
Криптонит - Sputnik Србија, 1920, 02.09.2021
Пратите нас
Ово је девет најотровнијих минерала које смо икада ископали.

Цинабарит (HgS)

Живин сулфид, познатији као цинабарит, био је наш примарни извор хемијског елемента живе од најранијих дана људске цивилизације. Жива је традиционално коришћена као боја за керамику и тетоваже, мада се данас користи у разној научној опреми попут термометара и барометара, као и у бројним применама у тешкој индустрији, нпр. за рекултивацију племенитих метала и производњу хлора, а да не помињемо прекидаче од живе који омогућавају да модерна електроника ради.
Међутим, када оксидише, елемент производи метил-живу и диметил-живу, два токсична једињења која изазивају непоправљиву штету нервном систему деце. Смртоносне су у малим количинама и могу се апсорбовати путем респираторног тракта, црева или коже. Због тога, скоро све индустрије наведене горе су већ избациле живу из употребе или су у процесу избацивања.

Пирит (FeS2)

И сумпор и сумпорна киселина коришћени су интензивно у индустрији. Сумпор се може наћи у свему од шибица и аутомобилских гума, до фунгицида и фумиганата, док сумпорна киселина представља кључну компоненту многих индустријских процеса прављења од пигмената до експлозива. Уз то, некада је само пирит, минерал који формирају гвожђе и сумпор, био место на коме се сумпор могао наћи.
То је довело до интензивног ископавања пирита, која су имала разарајуће ефекте на природну средину, будући да су јаловишта сулфидних рудника укиселили подземне воде и оближње системе. Поред тога, пирит има лошу наивку да се спонтано запали када се нађе у слојевима угља и када се изложи ваздуху, ослобађајући веома токсичне метале попут арсена у атмосферу. Због тога многи рудници угља прскају прах од кречњака на новоископане слојеве угља – он успорава егзотермичку оксидацију реакцију руде довољно да спречи експлозију.
Пирит се више не ископава комерцијално, пошто је откривено да сумпор може лако да се прикупи као секундарни производ процесовања природног гаса и нафте. Данас се ретко где ископава, осим за потребе узорака.

Флуорит (CaF2)

Овај предивни зелени драгуљ је састављен од калцијум-флуорида. Обично се налази у жилама других руда попут гвожђа, угља и бакра. Минерал се може користити за топљење, мада се чешће више у накиту и сочивима телескопа. Када се помеша са сумпорном киселином, флуорит производи водоник-флуорид, важну претечу индустријских хемикалија, преноси Национална географија.
Међутим, флуорит може бити опасан како за оне који њиме рукују свакодневно, тако и за оне који живе близу рудника флуорита. Флуорит садржи флуорин, растворљив минерал који лако отиче у залихе подземних вода и може да се удахне у плућа уколико се издроби у прах или уколико се запали у пећи на угаљ.
Једном када је флуорин у телу, он узрокује скелетну флуорозу - болну болест која слаби кости и оштећује зглобове. Многе руралне заједнице широм Индије, Кине и остатка Југоисточне Азије су погођене епидемијом болести због тога што људи пију контаминирану воду или удишу минерал путем ваздуха. Само у кинеској провинцији Гуејџоу процењује се да има 10 милиона оболелих.

Кварц (SiO2)

Од оптике и електронике, до абразива и кресива, кварц је други најуобичајенији минерал у Земљиној кори и уједно најраспрострањенији минерал који човечанство користи. Заправо, верује се да је његова вредност као кресива (кварц производи дуготрајну варницу кад са удари у гвожђе) подстакла најранију рударску активност људи. Даназ, пијезоелектирчни кристали кварца су свеприсутне компоненте у радијима и електричним сатовима.
Само немојте да га измрвите и удахнете – осим уколико не желите да болујете од силикозе. Ову респираторну болест карактеришу натекла плућа и лимфне жлезде што отежава дисање. Обично се то дешава након 20 и више година изложености, међутим неки симптоми се могу јавити и након само 5 до 15 година. Уколико заграбите шаку кварцове прашине и имитирате Ал Паћина у филму „Лице са ожиљком“, можете изазвати акутну силикозу услед чега ће вам се плућа испунити течношћу, а ви ћете се удавити у сопственим соковима.
Такође можете добити и рак плућа. Будући да је болест тесно повезана са одређеним индустријама, попут рударства, абразива и стаклореза, радници су обавезни да носе специјалне маске како би избегли унос.

Галенит (PbS)

Галенит је руда из које добијамо олово. Римљани су волели олово – користили су га у свему од цеви, преко боја и посуђа – а ми се и данас ослањамо на њега: олово се најчешће налази у батеријама и мецима, штитовима од високе енергије (попут покривача рендгенских зрака и омота нуклеарних реактора), а некада и као додатак бојама и бензину, као и складишни раствор за корозивне хемикалије.
Олово није лоше као жива, која вас одмах убије, али се не избацује из вашег система. Олово се акумулира током година и временом достиже отровне нивое. Једном када се то деси и ви и ваша деца ћете платити цену, будући да је отровност олова канцерогена за вас и тератогена (узрокује озбиљне урођене дефекте) за ваше потомство.

Фенакит (BeSiO4)

Фенакит се копа као драги камен и због драгоценог садржаја берилијума. Берилијум је био претеча многих керамичких материјала, све док људи нису схватили да удисање берилијумске прашине изазива берилиозу – хроничну берилијумску болест (ЦБД). Она је попут силикозе, али много тежа и такође хронична.
Не опорављате се од ЦБД-а простим смањењем излагања берилијуму. Једном када је имате, имате је доживотно. Суштински, ваш плућа постану суперосетљива на берилијум, што изазива алергијску реакцију која у плућима изазива мале чворове и грануломе. Ти грануломи отежавају дисање и могу довести до болести попут туберкулозе.

Ерионит ((Na2,K2,Ca)2Al4Si14O36•15H2O)

Ерионит је члан породице зеолита, класе влакнастих силикастих минерала који се често називају молекуларна сита захваљујући својој практичној способности да селективно филтрирају (путем апсорпције) специфичне молекуле, како из атмосфере, тако и из течности. Ерионит се налази у вулканском пепелу и често се користи као катализатор за допинг племенитих метала који се користе за разбијање угљоводоника и као компонента ђубрива.
Ерионит веома личи на минерале азбеста и штету људима на скоро исти начин: мезотелиом. То је примарна и специфична „индустријска“ болест, или је барем била док нисмо схватили да изазива супер-рак и док нисмо обуставили ископавање минерала у касним ‘80-им.

Хидроксиапатит (Ca5(PO4)3(OH))

Фосфор у вашем баштенском ђубриву и флуорид у вашој води из чесме највероватније потичу од стене попут ове, а која се зове апатит. Ови фосфатни минерали имају три врсте, од којих свака садржи другачије нивое OH, F или Cl јона – хидроксиапатит је главни састојак ваше зубне глеђи, а флуорапатит гради оно што се сипа у залихе градске воде како би се спречио каријес. И док су јаки зуби и јаке кости добра ствар, изложеност хидроксиапатиту (било рударењем, било обрадом) ће створити наслаге минерала на срчаним залисцима, ефикасно их скамењујући.

Крокидолит (Na2(Fe2+Mg)3Fe3+2Si8O22(OH)2)

Поздравите најопаснији материјал на свету: крокидолит, познатији као плави азбест. Некада је широко коришћен за бројне комерцијалне и индустријске примене захваљујући својој снажној, флексибилној природи и отпорности на ватру – од плафонских плоча и материјала за кров, до термоизолације.
Међутим, 1964. године доктор Кристофер Вагнер је довео у везу азбест и мезотелиом и тржиште ових производа се урушило преко ноћи. Нажалост, чишћење азбестом обложених зграда широм земље је потрајало много дуже и траје чак и данас.
Дијамант Легенда о Лесоту - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2020
Да ли су дијаманти вечни?
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала