https://sputnikportal.rs/20210914/borisav-jovic--svedok-sudbonosnih-dogadjaja-na-prelomu-vekova-1129814373.html

Борисав Јовић — сведок судбоносних догађаја на прелому векова

Борисав Јовић — сведок судбоносних догађаја на прелому векова

Sputnik Србија

Борисав Јовић у историји ће остати упамћен као један од најутицајнијих политичара у последњим данима Југославије, а касније и као значајан хроничар, који је у својим мемоарским делима и другим књигама сведочио о судбоносном периоду на преласку векова. Он није био пуки извршилац Милошевићеве политике, већ и један од његових најближих сарадника.

2021-09-14T20:13+0200

2021-09-14T20:13+0200

2021-09-15T10:47+0200

србија

србија

србија – друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0f/1125369430_0:137:2689:1650_1920x0_80_0_0_a2ebbe6b2f884d194c44d42a74b66baf.jpg

Током трајања социјалистичке Југославије, Борисав Јовић, који је преминуо од последица вируса корона у 93. години, био је у самим врховима власти у Југославији и Србији. Био је директор значајних предузећа, савезни министар, потпредседник скупштине Србије, амбасадор… По годишту, припадао је последњој генерацији која је била довољно стасала да се прикључи борби у Другом светском рату.Борисав Јовић — од најутицајнијег политичара до политичког изгнаникаОн је као припадник те генерације учествовао у изградњи социјалистичке Југославије, каже историчар Чедомир Антић; међутим, судбина му је наменила да врхунац политичке каријере доживи у позним годинама.О Јовићевом утицају на политичком небу тадашње Србије говори и податак да је, уз Милошевића и Ивицу Дачића, једини председник СПС-а. Место председника уступио му је лично Милошевић, када је због председничке функције у држави морао да поднесе оставку на партијску.За Јовићевог партијског друга, некадашњег српског премијера Николу Шаиновића, Јовић је био човек великог искуства, бритког језика и човек који каже све што мисли, што му је, како каже, била и највећа врлина:Према Антићевим речима, најдубљи историјски печат је Јовић оставио као последњи председник комплетног Председништва СФРЈ. Вероватно је имао већи утицај на тадашњег председника Србије од било кога. Антић му замера то што је учествовао у доношењу одлука које су, како каже, скупо коштале српски народ.Шаиновић пак, када говори о периоду када је Јовић био у Председништву СФРЈ, напомиње да се радило о веома незахвалној функцији, због тога што су поједини чланови Председништва били носиоци распада државе и пореди тадашњу ситуацију са дијалогом између Београда и Приштине. Као што Аљбин Курти од Србије тражи признање косовске независности као предуслов даљег наставка преговора, тако су и представници Словеније и Хрватске почетком деведесетих тражили независност за своје републике као предуслов даљег дијалога о будућности Југославије.Смена због једне реченице у књизиЈовић је са свих државних и партијских функција смењен непосредно пошто је потписан Дејтонски споразум, а као разлог за смену била је једна реченица у његовој књизи „Последњи дани СФРЈ — извод из дневника“. Јовић је у свом мемоарском делу сведочио о једној Милошевићевој реченици, према Антићевом веровању, реченој узгред о томе како би требало да изгледа будућа југословенска држава без Хрватске и Словеније и која би, осим Србије, БиХ и Црне Горе и можда Македоније, у себе укључила и тадашњу Републику Српску Крајину.О разлазу са Милошевићем слично говори и Шаиновић. Јовић и Милошевић, према његовим речима, дошли су у сукоб око гледишта на распад Југославије и улоге коју је играо у Председништву СФРЈ.Најелегантнији политичар бивше ЈугославијеБорисав Јовић рођен је 29. октобра 1928. у селу Никшићу код Крагујевца. Завршио је Економски факултет у Београду, где је и докторирао. Његова каријера текла је уобичајено за некога ко је „изабран“ за социјалистичког руководиоца — напредовао је кроз рад у фабрици до директора, а одатле („из привреде“, како се тада говорило) прешао је у политичке структуре, где је врло брзо изабран за савезног министра.Јовићева каријера није увек ишла узлазном путањом. Када се 1974, као савезни министар за економске односе са иностранством, успротивио Титовом предлогу да свака република има своје девизне резерве (што је у том тренутку било противзаконито), кажњен је тако што је смењен и послат за амбасадора у Италију. Биће то, рекли бисмо, много блажа казна од оне коју је претрпео од Слободана Милошевића двадесетак година касније, када је изопштен из јавног живота.Када се вратио у земљу обављао је функције, али овог пута на републичком нивоу, прво као потпредседник, а касније и као председник Скупштине СР Србије. Борисав Јовић председавао је свечаној седници свих домова Скупштине Србије 28. марта 1989, када су усвојене промене Устава Србије, а истог дана је изабран за представника Србије у Председништву СФРЈ.Јовић је одударао од социјалистичких апаратчика тадашње југословенске политичке сцене елеганцијом и држањем — одела су му увек била пажљиво скројена и никада се у јавности није могао видети са раздрљеном краватом и без марамице у џепу сакоа. Чувени српски модни креатор Александар Јоксимовић својевремено га је прогласио најелегантнијим југословенским политичарем.Иако смењен због објављене књиге, Јовић је и у данима политичког егзила наставио да пише и објављује. Његове књиге, према речима Чедомира Антића, веома су значајне са историографског становишта. Од 1988. до 2016. објавио је шеснаест књига, а последња је „Како су Срби изгубили век“, у којој, бритким језиком, не штедећи ни себе ни друге, расправља о одговорности југословенских комуниста за кризу у којој се у XX веку нашао српски народ.

https://sputnikportal.rs/20210913/preminuo-borisav-jovic-1129790430.html

https://sputnikportal.rs/20160918/borisav-jovic-razaranje-jugoslavija-komunisti-1108143045.html

https://sputnikportal.rs/20160913/borisav-jovic-knjiga-srbija-jugoslavija-1108107178.html

https://sputnikportal.rs/20210914/sahrana-borisava-jovica-u-subotu-u-aleji-zasluznih-gradjana-1129807762.html

србија

2021

Вести

sr_RS

смрт борисава јовића, борисав јовић, смрт