Трећа битка за Бугарску: Ко стоји иза надируће снаге коју је поменуо и Бајден
17:55 12.10.2021 (Освежено: 09:53 03.11.2021)
© AP Photo / Petar Petrov
Пратите нас
Нови људи ступају на бугарску политичку сцену: са стеченим образовањем на Харварду, левичарским идејама и снажном подршком — било председника, било Американаца. Хоће ли политичари искористити прилику или ће људи, уморни од периода безвлашћа, упасти у парламент и казнити кривце?
Председнички и парламентарни избори у Бугарској биће одржани 14. новембра. Подсетимо, избори за врховни орган државне власти биће одржани трећи пут ове године, пошто парламент није успео да формира владу два пута заредом. Након другог неуспеха, водећа опозициона странка „Постоји такав народ“ изгубила је подршку бирача, а ГЕРБ — Грађани за европски развој коју предводи Бојко Борисов, повратила је поверење грађана. Међутим, у први план, ако не по процентима, онда по количини пажње, долазе људи на чији је политички живот утицао председник Румен Радев.
Спреман за место премијера
Средином септембра стварање новог политичког пројекта „Наставићемо са променама“ најавиле су можда најистакнутије личности у претходној техничкој влади (која се још назива „привремена“), коју је именовао шеф државе — дипломци Харварда и Пословне школе Харварда, бивши министар економије Кирил Петков и бивши министар финансија Асен Василев. Свој посао у министарствима завршили су буквално дан пре него што су најавили свој пројекат.
Пре него што је радио у влади, Петков је водио неколико успешних пројеката. Његова компанија „ПроВиотиц“ нуди здрава готова јела која садрже најстарији пробиотик — бугарски бацил. Компанија такође поседује неколико америчких патената.
Петков је 2018. године био инвеститор у малопродајном парку „Џамбо плаза“ у Софији. На иницијативу политичара, на Биолошком факултету Универзитета у Софији отворен је центар за практична истраживања и иновације. Бивши министар је такође суоснивач Софијског центра за економске стратегије и конкурентност, који је повезан са Универзитетом Харвард. Други суоснивач центра је Асен Василев, за разлику од Петкова, коме политика није страна.
Он је 2013. године именован за техничког министра економије током председничког мандата Росена Плевнелијева. Од 1999. године до 2004. радио је за америчку консултантску кућу „Монитор груп“ у Северној Америци, Европи и Јужној Африци. Управљао је пројектима стратешког развоја у енергетском сектору, телекомуникационој индустрији и индустрији осигурања.
Нова формација ће учествовати на изборима у име већ регистрованих политичких партија „Волт“ и „Средње европске класе“. Бивши министри планирају да раде у четири главне области: борба против корупције, стварање услова за ефикасно пословање малих и средњих предузећа, привлачење високотехнолошких инвестиција и правична расподела буџета за становништво.
Штавише, Кирил Петков је спреман да предводи следећу владу. Према његовим речима, он би могао да преузме такву одговорност, али то не би било услов за његове коалиционе партнере из других партија, будући да би други кандидати могли бити предложени за место премијера.
Политички покрет „Наставићемо са променама“ има прилику да уђе у следећи парламент. Према најновијим анкетама, пројекат Петкова и Василева заузима треће место са 15,9 одсто гласова. Прво место заузима ГЕРБ (са 24,4 одсто гласова), друго место заузима „Постоји такав народ“ (са 17,5 одсто) , а следе Бугарска социјалистичка партија (са 16,6 одсто) и Покрет за права и слободу (ДПС) (са 9,3 одсто) гласова.
Смањене плате банкарима
Политичари су радили у техничкој влади од 12. маја до 15. септембра и постали једни од најпопуларнијих министара: новинари су чак упоредили Кирила Петкова са Макроном током предизборне кампање. Према речима водитеља бугарског националног радија Питера Волгина, тада су медији стално објашњавали бирачима„ да је Макрон диван човек и да би било одлично уколико постане шеф државе“.
Петков је у септембру представио резултате свог четворомесечног рада на месту министра економије: за то време Бугарска је успела да повећа свој БДП за 10 одсто у односу на други квартал 2020. године, као и да повећа извоз робе и услуге за 20 одсто.
Осим тога, Петков је преузео контролу над транспарентношћу активности државне Развојне бугарске банке, скоро преполовивши плате менаџмента. Петков је идентификовао и различите примере запуштености: на пример, испоставило се да је 2018. године било потребно радити на обнови више од 400 вештачких језера, али је 2021. године то урађено на само десет њих, који нису били приоритет у том периоду.
Избори у Бугарској
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
„За све време свог рада у служби владе, Петков и Василев су се обавезали не само да обелодане пропусте, грешке и расипање јавних средстава у приватном интересу, већ су и допринели ревидирању буџета (у Бугарској је ове јесени ревидиран буџет за 2021. годину). Ове две ’звезде‘ заблистале су тако јако да је њихов политички пројекат изазвао дивљење премијера и осталих чланова Кабинета, што се у новијој историји није догодило. Па ипак, треба направити разлику између концепта регуларног и техничког министра. Да су радили на власти четири године, а не четири месеца, дефинитивно би схватили наивну омладинску романсу о ’десничарским инструментима који омогућавају постизање левичарских циљева‘“, изјавио је бугарски економиста Бојан Дуранкев у интервјуу за Спутњик.
Експерт примећује да се у Бугарској већ дуже време примењују „крајње десничарски инструменти“, попут ниског пропорционалног пореза на доходак физичких лица. Међутим, промовишући идеју о коришћењу таквих инструмената за постизање левичарских циљева, Петков и Василев тиме изражавају симпатије према неким идејама „Трикл даун економије“, тј. према неолибералном моделу, који је, према Дуранкеву, показао своју неефикасност у целом свету.
„Идеја да ће богатства да се ’слију‘ с врха наниже показала се погрешном. Богати постају још богатији, док средња класа постаје све тања, а доњи ниво друштвене пирамиде — најсиромашнији — постаје све већи. Где год нема јаке социјалне државе, неједнакост се само повећава“, објашњава он.
Дуранкев сматра да се тандем Петкова и Василева може окарактерисати „као још једна, последња велика нада у промене у политичкој ситуацији и управљању у Бугарској, која представља еталон корупције и неједнакости у Европској унији“.
Поменуо га лично амерички председник
Према речима заменика главног уредника левичарских новина „Дума“ Георгија Георгијева, пројекат Петкова и Василева је плод политичких стратега. Не треба се бојати да пројекат бивших министара има везе са председником Руменом Радевом, сматра новинар. Појава пројекта узрокована је потребом да се привуку гласови политичких апстинената, као и оних који су разочарани странком „Постоји такав народ“.
Економиста Бојан Дуранкев у интервјуу за Спутњик напомиње да он није Баба Ванга да би могао да каже ко стоји иза политичког покрета „Наставићемо са променама“, али је очигледна чињеница да им је председник Радев дао простора за самоизражавање, а у њиховој промоцији су учествовали медији.
„Није тајна да је Бајден лично поменуо Румена Радева и Кирила Петкова као домаћине шестог самита Иницијативе три мора, коју активно подржавају САД. Такође је познато да се током рада техничког кабинета министара често осећало присуство и подршка америчког амбасадора. Највероватнији интерес је да Бугарска остане евроатланска земља и да се развија у том правцу. А технички кабинет у целини гледано и служи тој идеји“, изјавио је Дуранкев, имајући у виду да је први дипломатски представник неке друге земље са којим се бугарски премијер састао била америчка амбасадорка Херо Мустафа.
Да ли Радев издаје социјалисте?
Бугарска социјалистичка партија у покрету „Наставићемо са променама“ види претњу. Посланици и лидер БСП Корнелија Нинова више пута су изјавили да су Петков и Василев „врбовали“ социјалисте за њихов пројекат. Бугарска социјалистичка партија је такође више пута тражила од председника Румена Радева да им саопшти да ли подржава савез бивших министара.
Како пишу Бугарске новине „24 часа“, ситуација са новим пројектом увелико заоштрава председникове односе са социјалистима, који подржавају шефа државе на предстојећим председничким изборима и који су га такође подржавали на прошлим изборима.
„Зато је лидер БСП Корнелија Нинова почела да прича како социјалисти имају много кандидата за председника, иако нису повукли подршку Радеву.“
Истовремено, левичарске новине попут „Думе“ верују да тему страха социјалиста од могуће издаје Радева углавном форсирају медији који раде за Бојка Борисова.
Сам председник је изјавио да никада неће издати левицу.
Ипак, можда и не иде све тако глатко у односима Радева са онима којима је обезбедио такву популарност.
Жеља Петкова и Василева да што пре остваре своје политичке амбиције погоршала је односе са председником. Радев би желео да Петков и Василев остану на својим местима и почну да праве своју странку након парламентарних избора.
„Међутим, проценили су да ће изгубити популарност ако остану у још једној техничкој влади. Зато журе да учествују на изборима 14. новембра“, истичу новине „24 часа“.
„’Наставићемо са променама‘ већ сада декларативно показују жељу да формирају широку коалицију, што спремно прихватају политичке снаге чији утицај слаби, пре свега ’Постоји такав народ‘, ’Демократска Бугарска‘ и ’Устани , Бугарска! Идемо!‘ (ова последња можда неће ући у парламент). То се не односи само на протестне странке, већ и на ослабљену Бугарску социјалистичку странку, као и на ГЕРБ и чак на неке кругове у Покрету за права и слободе“, изјавио је економиста Бојан Дуранкев у разговору за Спутњик.
Било како било, бугарским политичарима не преостаје ништа друго него да формирају владу након трећих избора.
„Ако се то не догоди, бугарски народ ће упасти у парламент и казнити кривце“, верује овај стручњак.
Да ли се отвара простор за повратак бившег премијера Бојка Борисова на власт и спрема ли се нови преокрет у Бугарској? Политичку кризу у тој земљи анализирао је и Душан Пророковић у емисији „Пророк“:
