https://sputnikportal.rs/20211114/bitka-za-prirodne-resurse-zapad-hoce-na-sever-ali-tamo-je-vec-rusija-1131557829.html
Битка за природне ресурсе: Запад хоће на север, али тамо је већ Русија
Битка за природне ресурсе: Запад хоће на север, али тамо је већ Русија
Sputnik Србија
Западна штампа је преплављена чланцима да је Русија, по њиховим оценама, неприхватљиво далеко одмакла са освајањем поларног региона. Аутори публикација пореде... 14.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-14T13:13+0100
2021-11-14T13:13+0100
2022-12-10T08:41+0100
русија
русија
природни ресурси
русија – политика
арктик
запад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/05/1125020322_0:113:3241:1936_1920x0_80_0_0_1b0dd1b378be438f9d3f062bd77e1248.jpg
Широј западној јавности се преноси низ свршених чињеница, пише коментатор РИА Новости Сергеј Савчук. На пример, да Руси пуном паром реализују пројекат трансарктичке подморске оптичке комуникационе линије Мурманск–Владивосток. Брзи аутопут „Полар експрес“, дужине 12,5 хиљада километара, до 2026.године спојиће село Териберка у Мурманској области са луком Владивосток на Далеком истоку. Овај пројекат не само да ће обезбедити стабилну савремену везу, него и приближити удаљене регионе.А то није једини пројекат, него део државног програма развоја Северног морског пута вредног 890 милиона долара, што је позамашна сума, чак и за веома богате земље.Сваки други становник Арктика је РусРусија не крије своје циљеве. Пред земљом је задатак да значајно повећа економски развој и перспективе Арктичког региона, а њени отворено декларисани оријентири с оне стране океана буде велику забринутост.Страни аналитичари скрећу пажњу на још једну чињеницу веома непријатну за колективни Запад. У руским арктичким регионима живи два и по милиона људи — а то је половина укупног становништва Арктика. Односно, свака друга особа која живи изнад поларног круга је — Рус. Слаба насељеност ових крајева у самој Русији често се представља као цивилизацијски и демографски неуспех. Било би глупо негирати негативне трендове, на пример, одлив становништва у јужне крајеве с блажом климом.Не треба заборавити да у Канади, која има имиџ земље са изузетно оштром климом, деведесет одсто грађана живи на југу, уз границу са САД.Ако погледамо карту, видећемо да је најсевернија канадска енклава — центар покрајине Алберта, а да је изнад тога пуста и ненасељена територија. Што би се рекло, све се најбоље види кроз поређење. Али како су социјалне иницијативе руске државе тема доста незгодна за западне експерте јер може наметнути питања западних грађана о томе шта у тој области ради њихова власт, онда тамошњу јавност већ пословично почињу да плаше војном машинеријом Кремља. Наводи се тако да је у састав Северне флоте уврштена јединствена атомска подморница К-329 „Белгород“, да руски морнари тестирају на Арктику атомски торпедо „Посејдон“, да је у Мурманску изграђена нова војна база, да сваке године поморске јединице Пограничне службе ФСБ добију нове патролне бродове.Руска флота ледоломацаПосебна главобоља је за њих вртоглав развој флоте ледоломаца Русије. У функцији је већ бише од 40 бродова, три су тренутно у изградњи, а у наредних десет година Москва планира да изгради још најмање десет ледоломаца.Ови бројеви су за њих утолико алармантнији што САД у наоружању имају само два слична брода, „Полар стар“ и „Хили“. Први је притом одавно обележио 30-годишњицу и постоји само захваљујући резервним деловима који се скидају с његовог брата близанца „Полар си“, а годишње се само једном отисне у море, кад доставља залихе залихе на антарктичку станицу „Мак-Мердо“. Други брод уопште и није ледоломац, него пловило за кретање по леду, на ком се још августа прошле године због кратког споја десио повећи пожар.Ситуација с дисбалансом у ледоломцима најјасније осликава за многе непријатну чињеницу да се сви проблеми не могу решити једноставним укључивањем машине за штампање долара. Доналд Трамп је у оквиру програма „Полар секјурити катер“, издвојио из буџета невероватних 1,2 биолиона за развој и изградњу нових ледоломаца. Подразумевало се да ће већ 2024.године нови амерички ледоломци ући у фазу тестирања на мору, али до овог тренутка није могуће наћи било какве вести на ту тему. Ипак, нешто друго изазива највећу забринутост, која се марљиво заташкава и прикрива масом других процеса.Русија покреће велики програм геолошких истраживања у поларним водама.Крајем августа научно-истраживачки брод ледене класе „Бавенит“ ( пројекат П-2790), који се с правом сматра једним од техничких најопремљенијих у својој класи, извео је истраживачка бушења у до тада неиспитаним регионима Лаптевског мора.„Бавенит“, који је способан да изврши геотехничка испитивања тла у бушотинама до 300 метара дубине, у водама дубине преко километар и по, обавиће истраживања широке територије. То су и области у Карком мору (југозападно од Северне земље), у Лаптевском мору (западно и северно од Љаховских острва) и огромне територије у Источносибирском и Чукотском мору, условно одвојени острвом Врангела.Истовремено је истом маршрутом кренуо још један научни брод — „Академик Лазарев“.Норвешка критикује европску „Арктичку стратегију“И ту долазимо до најважнијег. Било који глобални процеси се ни у ком случају не могу оцењивати на основу појединачним догађајима. То сужава перцепцију и спречава да се разуме шира слика и динамика догађаја. А за дубље разумевање оног што пишу медији довољно је подсетити да су европски чиновници буквално недељу дана пред почетак недавног климатског самита објавили већ готов и много раније разрађен програм потпуне забране геолошких истраживања и рударских активности на Арктику.Представник Литваније у Европској комисији Виргинијус Синкевичиус представио је својеврсну „Арктичку стратегију“, која подразумева радикалнију европску интервенцију у свим климатским, читај енергетским, процесима на Арктику, као и увођење потпуног мораторијума на даља истраживања и експлоатацију угљоводоника. Стратегија подразумева одустајање арктичких земаља од било каквих територијалних претензија на нафтно-гасни гребен. Занимљиво је да међу наведеним државама нема САД, али се зато помињу Русија, Канада и Данска. Заиста невероватна случајност.Али нафта и гас не спадају у једини круг интересовања европских заштитника екологије. У првој фази Европска комисија жели да отвори своје представништво на Гренланду, који је, рецимо, веома богат уранијумом.Да ли онда треба да чуди што је после оваквих очајничких напора европских званичника, у тренутку док „Бавенит“ и „Академик Лазарев“ врше истраживања у акваторији хладних мора, одсуство руског председника у Глазгову тако изнервирало Вашингтон. Москви су под милозвучном паролом заштите природе спремили замку у којој она, у случају да прихвати услове, треба да се одрекне не само властитих природних богатстава већ и од пуњења буџета и развоја поларних региона. Фактички, Русији се нуди да напусти Арктик, да обустави социјалне, војне и енергетске програме.Међутим, смишљени сценарио су неочекивано почели да кваре сами савезници Брисела. На „Арктичку стратегију“ с оштрим критикама обрушио се норвешки премијер Јонас Гар Сторе.Политичар је изјавио да Норвешка — други испоручилац природног гаса у Европу после Русије, у случају увођења мораторијума одбија да гарантује поузданост испорука енергената, штавише, неће помагати земљама ЕУ у „зеленој транзицији“ на енергетику без угљеника.Осло такође категорички не пристаје да угрози Национални пензиони фонд, чији се укупни активи процењују на 1,4 билиона долара и који се попуњава управо из прихода од продаје природног гаса и нафтних деривата.Михаил Ломоносов је био уверен да ће богатство Русије расти захваљујући Сибиру, а ми само можемо да констатујемо: главна битка за природне ресурсе је тек пред нама и одвијаће се на Арктику. А што више Русија ту успе, то ће се гласније од ње тражити да затвара војне базе, да врати у луке научне бродове и да обустави изградњу ледоломаца, закључује Сергеј Савчук.
https://sputnikportal.rs/20211022/neka-probaju-putin-o-pokusajima-da-se-ogranici-rusko-prisustvo-na-arktiku-1130884128.html
https://sputnikportal.rs/20211003/dobili-smo-hladni-rat-ali-gubimo-ledeni-amerika-priznaje-poraz-1130347918.html
https://sputnikportal.rs/20211006/rusija-ce-lansirati-cetiri-satelita-za-pracenje-klime-i-leda-na-arktiku-1130454950.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, природни ресурси, русија – политика, арктик, запад
русија, природни ресурси, русија – политика, арктик, запад
Битка за природне ресурсе: Запад хоће на север, али тамо је већ Русија
13:13 14.11.2021 (Освежено: 08:41 10.12.2022) Западна штампа је преплављена чланцима да је Русија, по њиховим оценама, неприхватљиво далеко одмакла са освајањем поларног региона. Аутори публикација пореде напредак Русије са тренутним положајем САД и већ отворено траже да се спречи даље јачање Руса у хладним водама изнад поларног круга.
Широј западној јавности се преноси низ свршених чињеница, пише коментатор РИА Новости Сергеј Савчук. На пример, да Руси пуном паром реализују пројекат трансарктичке подморске оптичке комуникационе линије Мурманск–Владивосток. Брзи аутопут „Полар експрес“, дужине 12,5 хиљада километара, до 2026.године спојиће село Териберка у Мурманској области са луком Владивосток на Далеком истоку. Овај пројекат не само да ће обезбедити стабилну савремену везу, него и приближити удаљене регионе.
А то није једини пројекат, него део државног програма развоја Северног морског пута вредног 890 милиона долара, што је позамашна сума, чак и за веома богате земље.
Сваки други становник Арктика је Рус
Русија не крије своје циљеве. Пред земљом је задатак да значајно повећа економски развој и перспективе Арктичког региона, а њени отворено декларисани оријентири с оне стране океана буде велику забринутост.
Страни аналитичари скрећу пажњу на још једну чињеницу веома непријатну за колективни Запад. У руским арктичким регионима живи два и по милиона људи — а то је половина укупног становништва Арктика. Односно, свака друга особа која живи изнад поларног круга је — Рус. Слаба насељеност ових крајева у самој Русији често се представља као цивилизацијски и демографски неуспех. Било би глупо негирати негативне трендове, на пример, одлив становништва у јужне крајеве с блажом климом.
Не треба заборавити да у Канади, која има имиџ земље са изузетно оштром климом, деведесет одсто грађана живи на југу, уз границу са САД.
Ако погледамо карту, видећемо да је најсевернија канадска енклава — центар покрајине Алберта, а да је изнад тога пуста и ненасељена територија. Што би се рекло, све се најбоље види кроз поређење. Али како су социјалне иницијативе руске државе тема доста незгодна за западне експерте јер може наметнути питања западних грађана о томе шта у тој области ради њихова власт, онда тамошњу јавност већ пословично почињу да плаше војном машинеријом Кремља. Наводи се тако да је у састав Северне флоте уврштена јединствена атомска подморница К-329 „Белгород“, да руски морнари тестирају на Арктику атомски торпедо „Посејдон“, да је у Мурманску изграђена нова војна база, да сваке године поморске јединице Пограничне службе ФСБ добију нове патролне бродове.
Посебна главобоља је за њих вртоглав развој флоте ледоломаца Русије. У функцији је већ бише од 40 бродова, три су тренутно у изградњи, а у наредних десет година Москва планира да изгради још најмање десет ледоломаца.
Ови бројеви су за њих утолико алармантнији што САД у наоружању имају само два слична брода, „Полар стар“ и „Хили“. Први је притом одавно обележио 30-годишњицу и постоји само захваљујући резервним деловима који се скидају с његовог брата близанца „Полар си“, а годишње се само једном отисне у море, кад доставља залихе залихе на антарктичку станицу „Мак-Мердо“. Други брод уопште и није ледоломац, него пловило за кретање по леду, на ком се још августа прошле године због кратког споја десио повећи пожар.
Ситуација с дисбалансом у ледоломцима најјасније осликава за многе непријатну чињеницу да се сви проблеми не могу решити једноставним укључивањем машине за штампање долара. Доналд Трамп је у оквиру програма „Полар секјурити катер“, издвојио из буџета невероватних 1,2 биолиона за развој и изградњу нових ледоломаца. Подразумевало се да ће већ 2024.године нови амерички ледоломци ући у фазу тестирања на мору, али до овог тренутка није могуће наћи било какве вести на ту тему. Ипак, нешто друго изазива највећу забринутост, која се марљиво заташкава и прикрива масом других процеса.
Русија покреће велики програм геолошких истраживања у поларним водама.
Крајем августа научно-истраживачки брод ледене класе „Бавенит“ ( пројекат П-2790), који се с правом сматра једним од техничких најопремљенијих у својој класи, извео је истраживачка бушења у до тада неиспитаним регионима Лаптевског мора.
„Бавенит“, који је способан да изврши геотехничка испитивања тла у бушотинама до 300 метара дубине, у водама дубине преко километар и по, обавиће истраживања широке територије. То су и области у Карком мору (југозападно од Северне земље), у Лаптевском мору (западно и северно од Љаховских острва) и огромне територије у Источносибирском и Чукотском мору, условно одвојени острвом Врангела.
Истовремено је истом маршрутом кренуо још један научни брод — „Академик Лазарев“.
Норвешка критикује европску „Арктичку стратегију“
И ту долазимо до најважнијег. Било који глобални процеси се ни у ком случају не могу оцењивати на основу појединачним догађајима. То сужава перцепцију и спречава да се разуме шира слика и динамика догађаја. А за дубље разумевање оног што пишу медији довољно је подсетити да су европски чиновници буквално недељу дана пред почетак недавног климатског самита објавили већ готов и много раније разрађен програм потпуне забране геолошких истраживања и рударских активности на Арктику.
Представник Литваније у Европској комисији Виргинијус Синкевичиус представио је својеврсну „Арктичку стратегију“, која подразумева радикалнију европску интервенцију у свим климатским, читај енергетским, процесима на Арктику, као и увођење потпуног мораторијума на даља истраживања и експлоатацију угљоводоника. Стратегија подразумева одустајање арктичких земаља од било каквих територијалних претензија на нафтно-гасни гребен. Занимљиво је да међу наведеним државама нема САД, али се зато помињу Русија, Канада и Данска. Заиста невероватна случајност.
Али нафта и гас не спадају у једини круг интересовања европских заштитника екологије. У првој фази Европска комисија жели да отвори своје представништво на Гренланду, који је, рецимо, веома богат уранијумом.
Да ли онда треба да чуди што је после оваквих очајничких напора европских званичника, у тренутку док „Бавенит“ и „Академик Лазарев“ врше истраживања у акваторији хладних мора, одсуство руског председника у Глазгову тако изнервирало Вашингтон. Москви су под милозвучном паролом заштите природе спремили замку у којој она, у случају да прихвати услове, треба да се одрекне не само властитих природних богатстава већ и од пуњења буџета и развоја поларних региона. Фактички, Русији се нуди да напусти Арктик, да обустави социјалне, војне и енергетске програме.
Међутим, смишљени сценарио су неочекивано почели да кваре сами савезници Брисела. На „Арктичку стратегију“ с оштрим критикама обрушио се норвешки премијер Јонас Гар Сторе.
Политичар је изјавио да Норвешка — други испоручилац природног гаса у Европу после Русије, у случају увођења мораторијума одбија да гарантује поузданост испорука енергената, штавише, неће помагати земљама ЕУ у „зеленој транзицији“ на енергетику без угљеника.
Осло такође категорички не пристаје да угрози Национални пензиони фонд, чији се укупни активи процењују на 1,4 билиона долара и који се попуњава управо из прихода од продаје природног гаса и нафтних деривата.
Михаил Ломоносов је био уверен да ће богатство Русије расти захваљујући Сибиру, а ми само можемо да констатујемо: главна битка за природне ресурсе је тек пред нама и одвијаће се на Арктику. А што више Русија ту успе, то ће се гласније од ње тражити да затвара војне базе, да врати у луке научне бродове и да обустави изградњу ледоломаца, закључује Сергеј Савчук.
