https://sputnikportal.rs/20211114/kako-se-lecio-ledeni-covek-eci-najpoznatija-alpska-mumija-1131457252.html
Како се лечио Ледени човек Еци, најпознатија алпска мумија
Како се лечио Ледени човек Еци, најпознатија алпска мумија
Sputnik Србија
Ледени човек Еци је најпознатија природно очувана алпска мумија на свету. Познатији је и по бројним тетоважама које су се очувале на његовој кожи. Од његовог... 14.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-14T22:05+0100
2021-11-14T22:05+0100
2021-11-14T22:05+0100
наука и технологија
палеонтологија
археологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0a/1131456039_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_268fed9a13eb95c7266953c7fda29c89.jpg
Међутим, најмање се зна о могућим облицима неге и лечења током бакарног доба у северној Италији. Детаљним прегледом његовог тела и његове опреме, научници су могли да сазнају како су се древни људи лечили у време лледеног човека.нега и лечење већ били уобичајени у време леденог човекаЈедан од приступа за тестирање хипотезе о облицима лечења, јесте на основу прегледа тетоважа на телу мумије. У неким студијама веровало се да су тетоваже примењене као врста лечења бола у доњем делу леђа и дегенеративних обољења зглобова колена, кука и зглоба руку. Међутим, у другим студијама његове тетоваже повезане су са раним обликом акупунктуре.Употреба биљака у лечењуНаучници су даље посматрали његове различите здравствене проблеме, дегенеративне болести зглобова, гастроинтестиналне проблеме и калцификацију артерија и упоредили их са локацијом и бројем тетоважа. Све то заједно са проналаском медицински ефикасних гљива и биљака, као што су брезова губа или брезин копитњак (Piptoporus betulinus гљива) у његовој опреми и цревима, наводе да су нега и лечење већ били уобичајени у време Леденог човека.До данас, најчешћа дискусија о потенцијалној здравственој нези или лечењу се вртела се око функција његових тетоважа и микро и макроботаничких анализа гастроинтестиналног садржаја.Врло мало научних студија о леденом човеку говорило је о томе у којој мери су примећене повреде, дегенеративне болести и гастроинтестинални проблеми могли бити симптоматски. Односно да су доводили до бола или нелагодности, пише портал „Све о археологији“.Ипак, сумњало се да су остаци његове опреме коришћени у медицинске сврхе, као што је брезова губа, Piptoporus betulinus. Током палеоботаничког истраживања цревних узорака, идентификовано је неколико биљних полена и остатака којима су приписана лековита својства, као што је папрат. Међутим, не може се искључити да су такве биљке коришћене као заштита (омот) за храну и да су случајно прогутане.Зна се да је ледени човек патио од разних патолошких стања, као што су излечене повреде, дегенеративне болести и проблеми са пробавом који би захтевали лечење или негу како би се опоравио и наставио са животним стилом који је захтевао опсежно ходање по алпском терену.Иако је тешко или готово немогуће сазнати да ли је, и ако јесте, у којој мери, Ледени човек уопште патио од бола, чини се врло вероватним да је доживео бар неке периоде бола или нелагодности.
https://sputnikportal.rs/20200927/zarazeni-preci-od-kojih-infekcija-su-bolovali-i-umirali-drevni-ljudi-1123444308.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0a/1131456039_0:0:2048:1537_1920x0_80_0_0_7dad70b77a5c53b7803d330e7c218467.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
палеонтологија, археологија, наука и технологија
палеонтологија, археологија, наука и технологија
Како се лечио Ледени човек Еци, најпознатија алпска мумија
Ледени човек Еци је најпознатија природно очувана алпска мумија на свету. Познатији је и по бројним тетоважама које су се очувале на његовој кожи. Од његовог открића бројне анализе су урађене како би се добио детаљан у увид у његово здравље.
Међутим, најмање се зна о могућим облицима неге и лечења током бакарног доба у северној Италији. Детаљним прегледом његовог тела и његове опреме, научници су могли да сазнају како су се древни људи лечили у време лледеног човека.нега и лечење већ били уобичајени у време леденог човека
Један од приступа за тестирање хипотезе о облицима лечења, јесте на основу прегледа тетоважа на телу мумије. У неким студијама веровало се да су тетоваже примењене као врста лечења бола у доњем делу леђа и дегенеративних обољења зглобова колена, кука и зглоба руку. Међутим, у другим студијама његове тетоваже повезане су са раним обликом акупунктуре.
Научници су даље посматрали његове различите здравствене проблеме, дегенеративне болести зглобова, гастроинтестиналне проблеме и калцификацију артерија и упоредили их са локацијом и бројем тетоважа. Све то заједно са проналаском медицински ефикасних гљива и биљака, као што су брезова губа или брезин копитњак (Piptoporus betulinus гљива) у његовој опреми и цревима, наводе да су нега и лечење већ били уобичајени у време Леденог човека.
До данас, најчешћа дискусија о потенцијалној здравственој нези или лечењу се вртела се око функција његових тетоважа и микро и макроботаничких анализа гастроинтестиналног садржаја.
Врло мало научних студија о леденом човеку говорило је о томе у којој мери су примећене повреде, дегенеративне болести и гастроинтестинални проблеми могли бити симптоматски. Односно да су доводили до бола или нелагодности,
пише портал „Све о археологији“.
Ипак, сумњало се да су остаци његове опреме коришћени у медицинске сврхе, као што је брезова губа, Piptoporus betulinus. Током палеоботаничког истраживања цревних узорака, идентификовано је неколико биљних полена и остатака којима су приписана лековита својства, као што је папрат. Међутим, не може се искључити да су такве биљке коришћене као заштита (омот) за храну и да су случајно прогутане.
Зна се да је ледени човек патио од разних патолошких стања, као што су излечене повреде, дегенеративне болести и проблеми са пробавом који би захтевали лечење или негу како би се опоравио и наставио са животним стилом који је захтевао опсежно ходање по алпском терену.
Иако је тешко или готово немогуће сазнати да ли је, и ако јесте, у којој мери, Ледени човек уопште патио од бола, чини се врло вероватним да је доживео бар неке периоде бола или нелагодности.