https://sputnikportal.rs/20211219/svi-predsednikovi-ljudi-da-li-radev-kontrolise-i-bugarsku-vladu-1132544060.html
Сви председникови људи: Да ли Радев контролише и бугарску владу
Сви председникови људи: Да ли Радев контролише и бугарску владу
Sputnik Србија
Суседна Бугарска коначно је добила владу која је декларисана као проевропска, али постоје мишљења да ће бити пропредседничка. У њеном саставу има доста људи... 19.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-19T13:25+0100
2021-12-19T13:25+0100
2021-12-19T13:25+0100
регион
политика
бугарска
регион – политика
регион (шире)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/10/1132544014_0:0:2903:1632_1920x0_80_0_0_351033ab19383c8b5f6b1985c3d37210.jpg
У Бугарској је формирана влада на челу са, како је приметио сајт „Еурактив“, проевропским реформистом Кирилом Петковом.Међутим, судећи по саставу владе, може се закључити да дуплу победу слави председник земље Румен Радев, који се сматра проруским (мада он сам себе не сматра таквим). Убедљиво победивши у другом кругу кандидата којег подржава странка ГЕРБ, он не само да је задржао место шефа државе, већ је уз помоћ, како многи верују, „његових” политичара савладао главног противника Бојка Борисова на изборима за народне посланике у скупштини.Четири победничке политичке снаге – Бугарска социјалистичка партија (БСП), „Постоји такав народ”, „Наставићемо са променама” и „Демократска Бугарска” склопиле су коалициони споразум 10.децембра, а сутрадан, председник државе уручио је мандат за формирање владе партији „Наставићемо са променама”. У понедељак, на седници новог парламента уз подршку 134 посланика за новог премијера Бугарске изабран је копредседник ове странке Кирил Петков.Председникови људи у владиПодсетимо, парламентарни избори у Бугарској одржани су у априлу, али ниједна партија није успела да однесе убедљиву победу, а ни да формира владу. Поновљени избори били су заказани за 11. јул, након чега такође није било могуће формирати кабинет министара. Од маја до почетка децембра у Бугарској је функционисала техничка влада.Партија „Наставићемо са променама“, формација коју су два месеца пре поновљених парламентарних избора основали Кирил Петков и Асен Васиљев, добила је већину кључних функција у влади: место премијера, министра финансија, образовања и науке, здравства, унутрашњих послова, одбране, саобраћаја, развоја и иновација, а такође и културе.Издање „Епицентар“ скреће пажњу на чињеницу да нова владајућа партија преузима структуре одговорне за расподелу средстава из фондова ЕУ. На пример, Министарство финансија под вођством Асена Васиљева ускоро ће управљати специјалном агенцијом еурофонда у агросектору, која је раније била под контролом Министарства пољопривреде.Треба напоменути да је расподела финансијских средстава из ЕУ била слаба тачка претходног премијера Бојка Борисова, јер се 2019. године сазнало за низ случајева корупције међу високим функционерима који су за своје потребе користили туристичке објекте намењене развоју пољопривредног сектора.Функцију министра одбране обављаће Стефан Јанев који је 2017.године именован за саветника председника Румена Радева по питањима одбране, док је од маја месеца до избора нове владе био на челу техничке владе.Функцију шефа Министарства унутрашњих послова наследио је од службене владе Бојко Рашков који је упамћен по томе што је одмах „дисциплиновао“ шефове специјалних служби који су били именовани у време власти Бојка Борисова.Према речима Рашкова, након што је техничка влада почела са радом, руководиоци Државне службе за националну безбедност и јавне службе за техничке операције из неког разлога, одлучили су да оду на дужи годишњи одмор уместо да дођу на састанак са новим премијером. Након тога, на предлог службене и техничке владе смењен је шеф Државне службе националне безбедности Димитар Георгијев.Затим је Бојко Рашков покушао да издејствује оставку јавног тужиоца Ивана Гешева, учесника великих протеста у Софији у лето 2020.године. Име главног тужиоца често се спомињало у скандалима у које је умешан бивши премијер Бојко Борисов, на пример, у вези са истрагом о прању новца коју је Гешев одбио да коментарише.Издање Епицентар скреће пажњу да присуство двоје људи из претходне техничке владе у новом кабинету говори о томе какав ће утицај председник имати на постојећу владу.Такође треба напоменути да је фотељу министра спољних послова заузела Теодора Генчовска, некадашњи главни стручњак у… администрацији председника Румена Радева. Генчовска је каријерни војник и пре него што је дошла на ово место руководила је сектором за односе са ЕУ и НАТО-ом у бугарском Министарству одбране.Ни Григор Димитров не би помогаоО новој владајућој странци„Наставићемо са променама“ често се прича да иза ње стоји шеф државе. На пример, политолог Цветанка Андрејева сматра да је овај пројекат „освануо“ у председничкој администрацији.Слично мишљење изразила је и председница БСП Корнелија Нинова, након што је њена странка на изборима освојила нешто више од 10 одсто гласова и заузела четврто место. Нинова је назвала „Наставићемо са променама“ „председничком странком“ и додала да је нова формација привукла око 10-15 одсто бирача који су прво хтели да подрже БСП.Напоменимо да је и на последњим председничким изборима 2016.године Румен Радев био такође номинован као независан кандидат и имао је подршку социјалиста.Међутим, према мишљењу новинара Личезара Лисицова, подршка БПС уопште није значила и не значи да ће шеф државе бити пион социјалиста. Напротив, Радев је 2017.године када је морао да формира техничку владу представнику БСП доделио само једно министарско место. Лисицов се сложио да Румен Радев није водио кампању за социјалисте (иако је изјавио да никад неће издати левицу), али није ни подржао партију „Наставићемо са променама“. Председниково мишљење да „уколико би било више министара у Бугарској као што је Кирил Петков, све било сасвим другачије“, не може се никако сматрати подршком, коментарише Лисицов.Новинар и водитељ Бугарског националног радија Петар Волгин сматра да председник нема никакве везе са новом водећом политичком снагом.Како је Волгин приметио, и на председничким и на парламентарним изборима гласало се више „против“, него „за“ - у овом случају гласови су били упућени против партије ГЕРБ.„Сви људи који не воле партију Бојка Борисова свакако гласају за Румена Радева, чак и ако им се ни он не свиђа. Последњих неколико година председник је успео да створи позитивну слику о себи у коју су могли да поверују противници ГЕРБ-а. Истина је да су представници ГЕРБ-а и даље главна политичка снага, али их већина бирача не подржава. Кога год да су политичари Борисовљеве странке подржали, па макар да је то била нека позната личност коју народ воли, попут, на пример (тенисер) Григор Дмитров, Румен Радев би свакако био победник“, изјавио је новинар у интервјуу за лист „168 сати“.Према речима Волгина, некадашњег команданта Ратног ваздухопловства Румена Радева пре него што је постао председник 2016. године називали су „пилотом“ и „простаком“, али је касније успео да створи такву слику о себи да је он особа која би могла да уздрма позицију ГЕРБ-а.„Насмејани брокери“ нису лојални РадевуИстовремено, Волгин сматра да „насмејани брокери“ Петков и Васиљев који многима уливају поверење захваљујући томе што су завршили студије у иностранству и пословима на високим позицијама у великим међународним компанијама нису нимало лојални Радеву.Очекујем да ће то врло брзо постати потпуно очигледно и да ће коначно сви схватити да председник ни на који начин не може да потпуно држи власт под контролом, ако ништа друго а оно зато што му не припада ниједна партија у парламенту, да не говоримо о БСП”, објашњава Волгин.На крају, постоје теорије према којима иза странке „Наставићемо са променама“ стоји нека друга држава, попут САД. Међутим, политиколог Георги Кирјаков такве претпоставке сматра неоснованим.„Оптужбе да је Румен Радев „путиниста“ а притом је његов пројекат „Наставићемо са променама“ проамерички, апсолутно су контрадикторне. Не може бити истовремено и једно, и друго”, констатује Кирјаков.
https://sputnikportal.rs/20211214/novi-bugarski-premijer-obecao-zaokret-u-odnosima-sa-skopljem-dajte-mi-sest-meseci-1132474054.html
https://sputnikportal.rs/20211125/bugarski-politicar-strpati-u-zatvor-americke-lobiste-koji-sabotiraju-belene-1131904459.html
бугарска
регион (шире)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
политика, бугарска, регион – политика, регион (шире)
политика, бугарска, регион – политика, регион (шире)
Сви председникови људи: Да ли Радев контролише и бугарску владу
Суседна Бугарска коначно је добила владу која је декларисана као проевропска, али постоје мишљења да ће бити пропредседничка. У њеном саставу има доста људи који су сарађивали са Руменом Радевом, а и сам шеф државе подржао је новог премијера у његовој политичкој каријери.
У Бугарској је формирана влада на челу са, како је
приметио сајт „Еурактив“, проевропским реформистом Кирилом Петковом.
Међутим, судећи по саставу владе, може се закључити да дуплу победу слави председник земље Румен Радев, који се сматра проруским (мада он сам себе не сматра таквим). Убедљиво победивши у другом кругу кандидата којег подржава странка ГЕРБ, он не само да је задржао место шефа државе, већ је уз помоћ, како многи верују, „његових” политичара савладао главног противника Бојка Борисова на изборима за народне посланике у скупштини.
Четири победничке политичке снаге – Бугарска социјалистичка партија (БСП), „Постоји такав народ”, „Наставићемо са променама” и „Демократска Бугарска” склопиле су коалициони споразум 10.децембра, а сутрадан, председник државе уручио је мандат за формирање владе партији „Наставићемо са променама”. У понедељак, на седници новог парламента уз подршку 134 посланика за новог премијера Бугарске изабран је копредседник ове странке Кирил Петков.
Председникови људи у влади
Подсетимо, парламентарни избори у Бугарској одржани су у априлу, али ниједна партија није успела да однесе убедљиву победу, а ни да формира владу. Поновљени избори били су заказани за 11. јул, након чега такође није било могуће формирати кабинет министара. Од маја до почетка децембра у Бугарској је функционисала техничка влада.
Партија „Наставићемо са променама“, формација коју су два месеца пре поновљених парламентарних избора основали Кирил Петков и Асен Васиљев, добила је већину кључних функција у влади: место премијера, министра финансија, образовања и науке, здравства, унутрашњих послова, одбране, саобраћаја, развоја и иновација, а такође и културе.
Издање „Епицентар“ скреће пажњу на чињеницу да нова владајућа партија преузима структуре одговорне за расподелу средстава из фондова ЕУ. На пример, Министарство финансија под вођством Асена Васиљева ускоро ће управљати специјалном агенцијом еурофонда у агросектору, која је раније била под контролом Министарства пољопривреде.Треба напоменути да је расподела финансијских средстава из ЕУ била слаба тачка претходног премијера Бојка Борисова, јер се 2019. године сазнало за
низ случајева корупције међу високим функционерима који су за своје потребе користили туристичке објекте намењене развоју пољопривредног сектора.
Функцију министра одбране обављаће Стефан Јанев који је 2017.године именован за саветника председника Румена Радева по питањима одбране, док је од маја месеца до избора нове владе био на челу техничке владе.
Функцију шефа Министарства унутрашњих послова наследио је од службене владе Бојко Рашков који је упамћен по томе што је одмах „дисциплиновао“ шефове специјалних служби који су били именовани у време власти Бојка Борисова.
Према речима Рашкова, након што је техничка влада почела са радом, руководиоци Државне службе за националну безбедност и јавне службе за техничке операције из неког разлога, одлучили су да оду на дужи годишњи одмор уместо да дођу на састанак са новим премијером. Након тога, на предлог службене и техничке владе смењен је шеф Државне службе националне безбедности Димитар Георгијев.
Затим је Бојко Рашков покушао да издејствује оставку јавног тужиоца Ивана Гешева, учесника великих протеста у Софији у лето 2020.године. Име главног тужиоца често се спомињало у скандалима у које је умешан бивши премијер Бојко Борисов, на пример, у вези са истрагом о прању новца коју је Гешев одбио да коментарише.
Издање Епицентар скреће пажњу да присуство двоје људи из претходне техничке владе у новом кабинету говори о томе какав ће утицај председник имати на постојећу владу.
„….Стиче се утисак да ће Румен Радев фактички поседовати све најважније полуге будуће извршне власти…“, писало је издање „Епицентар“ само неколико дана пре него што се сазнало за нови саста владе.
Такође треба напоменути да је фотељу министра спољних послова заузела Теодора Генчовска, некадашњи главни стручњак у… администрацији председника Румена Радева. Генчовска је каријерни војник и пре него што је дошла на ово место руководила је сектором за односе са ЕУ и НАТО-ом у бугарском Министарству одбране.
Ни Григор Димитров не би помогао
О новој владајућој странци„Наставићемо са променама“ често се прича да иза ње стоји шеф државе. На пример, политолог Цветанка Андрејева сматра да је овај пројекат „освануо“ у председничкој администрацији.
Слично мишљење изразила је и председница БСП Корнелија Нинова, након што је њена странка на изборима освојила нешто више од 10 одсто гласова и заузела четврто место. Нинова је назвала „Наставићемо са променама“ „председничком странком“ и додала да је нова формација привукла око 10-15 одсто бирача који су прво хтели да подрже БСП.
Напоменимо да је и на последњим председничким изборима 2016.године Румен Радев био такође номинован као независан кандидат и имао је подршку социјалиста.
Међутим, према мишљењу новинара Личезара Лисицова,
подршка БПС уопште није значила и не значи да ће шеф државе бити пион социјалиста. Напротив, Радев је 2017.године када је морао да формира техничку владу представнику БСП доделио само једно министарско место. Лисицов се сложио да Румен Радев није водио кампању за социјалисте (иако је изјавио да никад неће издати левицу), али није ни подржао партију „Наставићемо са променама“. Председниково мишљење да „уколико би било више министара у Бугарској као што је Кирил Петков, све било сасвим другачије“, не може се никако сматрати подршком, коментарише Лисицов.
Новинар и водитељ Бугарског националног радија Петар Волгин сматра да председник нема никакве везе са новом водећом политичком снагом.
Како је Волгин приметио, и на председничким и на парламентарним изборима гласало се више „против“, него „за“ - у овом случају гласови су били упућени против партије ГЕРБ.
„Сви људи који не воле партију Бојка Борисова свакако гласају за Румена Радева, чак и ако им се ни он не свиђа. Последњих неколико година председник је успео да створи позитивну слику о себи у коју су могли да поверују противници ГЕРБ-а. Истина је да су
представници ГЕРБ-а и даље главна политичка снага, али их већина бирача не подржава. Кога год да су политичари Борисовљеве странке подржали, па макар да је то била нека позната личност коју народ воли, попут, на пример (тенисер) Григор Дмитров, Румен Радев би свакако био победник“, изјавио је новинар
у интервјуу за лист „168 сати“.
Према речима Волгина, некадашњег команданта Ратног ваздухопловства Румена Радева пре него што је постао председник 2016. године називали су „пилотом“ и „простаком“, али је касније успео да створи такву слику о себи да је он особа која би могла да уздрма позицију ГЕРБ-а.
„Насмејани брокери“ нису лојални Радеву
Истовремено, Волгин сматра да „насмејани брокери“ Петков и Васиљев који многима уливају поверење захваљујући томе што су завршили студије у иностранству и пословима на високим позицијама у великим међународним компанијама нису нимало лојални Радеву.
„Неоспорно је да за своју популарност треба да буду захвални Румену Радеву, али ако неко мисли да су то његови људи, грдно се вара. Ја сматрам, да су то људи који остварују сопствене интересе и интересе оних који им чувају леђа- не само у Бугарској, већ и у иностранству.
Очекујем да ће то врло брзо постати потпуно очигледно и да ће коначно сви схватити да председник ни на који начин не може да потпуно држи власт под контролом, ако ништа друго а оно зато што му не припада ниједна партија у парламенту, да не говоримо о БСП”, објашњава Волгин.
На крају, постоје теорије према којима иза странке „Наставићемо са променама“ стоји
нека друга држава, попут САД. Међутим, политиколог Георги Кирјаков такве претпоставке сматра неоснованим.
„Оптужбе да је Румен Радев „путиниста“ а притом је његов пројекат „Наставићемо са променама“ проамерички, апсолутно су контрадикторне. Не може бити истовремено и једно, и друго”, констатује Кирјаков.
