https://sputnikportal.rs/20211225/albanska-besa-ko-drzi-datu-rec-a-ko-ce-zbog-nje-da-nastrada-1132749955.html
Албанска беса: Ко држи дату реч, а ко ће због ње да настрада
Албанска беса: Ко држи дату реч, а ко ће због ње да настрада
Sputnik Србија
Албанска беса: Ко држи дату реч, а ко ће због ње да настрада, Серија Беса, Беса девета и десета епизода
2021-12-25T18:57+0100
2021-12-25T18:57+0100
2022-01-24T09:59+0100
србија
културно наслеђе
србија – друштво
друштво
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111234/46/1112344640_0:0:2700:1520_1920x0_80_0_0_0dce879ccd80b21346d5a7d3b92776dc.jpg
Перић, због саобраћајне несреће у којој је страдала Беришина ћерка, уместо крвне освете добија бесу да ће му породица бити сигурна под једним условом – да убија за клан…Ко од јунака поштује дату реч, а кога није брига за њу? И какве санкције од вође породице могу да се очекују, сазнаће се у последњим епизодама.А ево мало шире приче о томе како је један интересантан инструмент обичајног права у Албанаца уопште настао, шта значи и на шта се све односи. Дакле – беса.Да бисмо схватили снагу и јачину албанског обичајног права укорењеног код горштака, које је у први план гурало част, поштење и образ, треба да поменемо такозвани „Закон Леке Дукађинија“, Скендербеговог савременика!Снага „неписаног“ канона и скупа правила која се приписују личности за коју није сасвим сигурно да је уопште постојала је толика да се може објаснити на веома једноставан начин. Ако поставиш питање зашто је нешто тако, добијаш једноставан одговор: „Тако је рекао Лека!" Ради се о неписаном закону који од чланова заједнице захтева шта све мора да се поштује и испуни.Беса међу окрутним албанским обичајимаПосебно питање је зашто су се и како на Северу Албаније, Косову и Метохији и деловима Црне Горе и Македоније чак и данас задржали неки архаични, примитивни и окрутни обичаји везани за крвну освету, чија је беса саставни део!Беса је одлика која би требало да сажима најбоље човекове особине. Она је постала не само саставни део морала колектива, него и нераздвојна компонента етике појединца, појам части и поштења.Али је, пре свега, поникла у вези са крвном осветом ублажавујући оно сурово - „Око за око, зуб за зуб“.Код неких аутора који су се бавили овим феноменом, беса се дефинише и као „Чврста часна реч и тврда вера“!Канон Леке ДукађинијаУ разговору са старијим Албанцима, рецимо, могло се чути и да „Ако кућа убијеног даје бесу убици, он, иако је убио, треба да иде на саучешће и сахрану, да испрати убијеног до гроба, чак да остане и на ручку. Тад беса траје 24 сата“.Постоји више случајева када се беса даје, односно добија готово увек - већином су то прилике и потребе од животног значаја (замислите иронију) за другу страну. Даје се преко посредника и увек у одређено време. За прекршај бесе, по Леки, следи само једна казна - Смрт!А казну би извршавао фис (племе) онога ко бесу прекрши. Дакле, прекршилац бесе би страдао од руке својих најближих, јер им је кршењем дате речи укаљао част и образ.Овакво схватање части има значајан простор и у албанском фолклору, који нарочито слави људе који су одржали бесу, па чак и по цену властите главе или породице.Како је већ речено, постоје санкције према страни која не одржи бесу, то јест не изврши своју обавезу из неписаног уговора заснованог на поверењу и датој речи. Дакле, ако си неком нешто обећао, а погазиш реч, онда се то не може „гонити са залогом и посредницима“ већ ћеш „оцрнити свој образ“.Образ је светињаОбраз је, дакле, светиња, а под њим се подразумева све оно што чини част. Дакле, по овим правилима, „треба поштовати туђу част, а своју ценити и не дати никоме да такне у њу“.Ако се то деси, онда следе санкције против оног ко погази бесуПо „Канону Леке Дукађинија“, дакле, „ако се не исплати дуг“, онда се узвраћа осветом или „опроштајем кроз посредовање добрих људи“.Ко почини убиство због увреде части, одговара за крв, али се убиство сматра оправданим јер је по среди образ!То су, у основи, санкције које се односе и на неодржање бесе.Дакле, оно што се у серији „Беса“ више пута чуло: „Крв за крв, реч за реч, беса за бесу“.Међутим, нова времена доносе нове генерације несклоне поштовању обичаја и моралних узуса који су се покољењима преносили са колена на колено, па ће бити веома занимљиво видети да ли ће се најстарији Бериша понети као отац или као глава клана према сину који је прекршио његову бесу и тиме укаљао образ целе породице.(У писању текста помогли цитати и делови књиге Марина Зурла „Крвна освета у Косову“, Аугуст Цесарец, Загреб 1978.)
https://sputnikportal.rs/20210929/svetislav-pesic-sport-kosarka-reprezentacija-selektor-srbija-video-1130263176.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Рајко Мартиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/72/1120717257_0:44:316:360_100x100_80_0_0_0bfde59eb114532e9b89f0435a4263d9.jpg
Рајко Мартиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/72/1120717257_0:44:316:360_100x100_80_0_0_0bfde59eb114532e9b89f0435a4263d9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Рајко Мартиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/72/1120717257_0:44:316:360_100x100_80_0_0_0bfde59eb114532e9b89f0435a4263d9.jpg
беса, серија беса, дардан бериша, урош перић, радивоје буквић, арбен барјактарај, милош тимотијевић, беса онлајн
беса, серија беса, дардан бериша, урош перић, радивоје буквић, арбен барјактарај, милош тимотијевић, беса онлајн
Албанска беса: Ко држи дату реч, а ко ће због ње да настрада
18:57 25.12.2021 (Освежено: 09:59 24.01.2022) Ултрапопуларна серија „Беса" улази у завршницу, а у центру приче су и даље Дардан Бериша, злогласни вођа албанског нарко-картела и Урош Перић, обични човек из Београда.
Перић, због саобраћајне несреће у којој је страдала Беришина ћерка, уместо крвне освете добија бесу да ће му породица бити сигурна под једним условом – да убија за клан…
Ко од јунака поштује дату реч, а кога није брига за њу? И какве санкције од вође породице могу да се очекују, сазнаће се
у последњим епизодама.
А ево мало шире приче о томе како је један интересантан инструмент обичајног права у Албанаца уопште настао, шта значи и на шта се све односи. Дакле – беса.
Да бисмо схватили снагу и јачину албанског обичајног права укорењеног код горштака, које је у први план гурало част, поштење и образ, треба да поменемо такозвани „Закон Леке Дукађинија“, Скендербеговог савременика!
Снага „неписаног“ канона и скупа правила која се приписују личности за коју није сасвим сигурно да је уопште постојала је толика да се може објаснити на веома једноставан начин. Ако поставиш питање зашто је нешто тако, добијаш једноставан одговор: „Тако је рекао Лека!" Ради се о неписаном закону који од чланова заједнице захтева шта све мора да се поштује и испуни.
Беса међу окрутним албанским обичајима
Посебно питање је зашто су се и како на Северу Албаније, Косову и Метохији и деловима Црне Горе и Македоније чак и данас задржали неки архаични, примитивни и окрутни обичаји везани за крвну освету, чија је беса саставни део!
Беса је одлика која би требало да сажима најбоље човекове особине. Она је постала не само саставни део морала колектива, него и нераздвојна компонента етике појединца, појам части и поштења.
Али је, пре свега, поникла у вези са крвном осветом ублажавујући оно сурово - „Око за око, зуб за зуб“.
Код неких аутора који су се бавили овим феноменом, беса се дефинише и као „Чврста часна реч и тврда вера“!
У канону Леке Дукаћинија каже се (парафразирамо):
„Беса је рок слободе и сигурности који кућа убијеног даје убици и његовим укућанима у којем их, привремено, „не гоне за крв“. Послати људе да траже бесу - слово је закона. Дати бесу - дужност је и човечност!“
У разговору са старијим Албанцима, рецимо, могло се чути и да „Ако кућа убијеног даје бесу убици, он, иако је убио, треба да иде на саучешће и сахрану, да испрати убијеног до гроба, чак да остане и на ручку. Тад беса траје 24 сата“.
Постоји више случајева када се беса даје, односно добија готово увек - већином су то прилике и потребе од животног значаја (замислите иронију) за другу страну. Даје се преко посредника и увек у одређено време. За прекршај бесе, по Леки, следи само једна казна - Смрт!
А казну би извршавао фис (племе) онога ко бесу прекрши. Дакле, прекршилац бесе би страдао од руке својих најближих, јер им је кршењем дате речи укаљао част и образ.
Овакво схватање части има значајан простор и у албанском фолклору, који нарочито слави људе који су одржали бесу, па чак и по цену властите главе или породице.
Одатле, рецимо, потичу узречице (добро познате и нама) „Во се веже за рогове, а човек за реч“, „Беса је тврђа од камена“, „Поштен човек што рече, не порече“ и „Где је реч, ту је и образ“.
Како је већ речено, постоје санкције према страни која не одржи бесу, то јест не изврши своју обавезу из неписаног уговора заснованог на поверењу и датој речи.
„Слободан си да сачуваш своје поштење, слободан си да будеш непоштен. Канун каже: Црн образ опери, или га оцрни још више“, стоји у неписаним законима који важе на Косову и Метохији и северу Албаније.
Дакле, ако си неком нешто обећао, а погазиш реч, онда се то не може „гонити са залогом и посредницима“ већ ћеш „оцрнити свој образ“.
Образ је, дакле, светиња, а под њим се подразумева све оно што чини част. Дакле, по овим правилима, „треба поштовати туђу част, а своју ценити и не дати никоме да такне у њу“.
Ако се то деси, онда следе санкције против оног ко погази бесу
По „Канону Леке Дукађинија“, дакле, „ако се не исплати дуг“, онда се узвраћа осветом или „опроштајем кроз посредовање добрих људи“.
Онај коме је „увређена част“, не тражи „залогу и плећнаре“, већ сам „наплаћује глобу“ (свети се).
Ко почини убиство због увреде части, одговара за крв, али се убиство сматра оправданим јер је по среди образ!
То су, у основи, санкције које се односе и на неодржање бесе.
Дакле, оно што се у серији „Беса“ више пута чуло: „Крв за крв, реч за реч, беса за бесу“.
Међутим, нова времена доносе нове генерације несклоне поштовању обичаја и моралних узуса који су се покољењима преносили са колена на колено, па ће бити веома занимљиво видети да ли ће се најстарији Бериша понети као отац или као глава клана према сину који је прекршио његову бесу и тиме укаљао образ целе породице.
(У писању текста помогли цитати и делови књиге Марина Зурла „Крвна освета у Косову“, Аугуст Цесарец, Загреб 1978.)
