https://sputnikportal.rs/20211228/mozdani-implant-stentrod-1132852039.html

Човек мислима пише – револуционарни имплант који је изненадио јавност

Човек мислима пише – револуционарни имплант који је изненадио јавност

Sputnik Србија

Помоћу можданог импланта „стентрод“ човек мислима може да пише на рачунару или да му зада неку другу команду. То успева зато што тај имплант препознаје његову... 28.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-28T16:26+0100

2021-12-28T16:26+0100

2023-06-16T15:29+0200

наука и технологија

наука и технологија

стентрод

импланти

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112093/56/1120935600_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_745c90312e03b667ad5d369629b593e2.jpg

Најновија вест да је Аустралијанац Филип Окиф (62), који не може да помера руке због амиотрофичне латералне склерозе (АЛС), написао поруку на „Твитеру“ својим мислима помоћу „стентрод“ можданог импланта аустралијске компаније „Синхрон“ изненадила је ширу јавност, али не претерано и стручњаке.Човек мисли – компјутер пишеИако чињеница да „стентрод“ омогућава пацијентима да својим мислима бежично управљају дигиталним уређајима звучи невероватно, научни сарадник на Електротехничком факултету у Београду др Андреј Савић предочава да мождани импланти који омогућавају људима да мислима задају команде рачунарима увелико постоје.Међутим, за „стентрод“ електроду је специфично то што се, истиче он, не уграђује бушењем лобање нити отвореним оперисањем мозга, већ кроз крвни суд.„Она функционише као стент. Она се на месту на ком желимо да је поставимо, у овом случају то је био моторни кортекс, рашири као стент у крвном суду, фиксира се и снима сигнале из околних можданих области“, појашњава он за „Спутњик“.Зато што је у крвном суду, електрода се налази близу нервног ткива и прикупља његову електричну активност, односно препознаје намеру парализоване особе да помери, рецимо, руку у одређеном правцу. Потом ту намеру преводи у избор конкретног слова на тастатури, померање стрелице миша на рачунару и слично.Далеко од роботизације људиШиру употребу можданих импланата спречава то што не постоје импланти који могу да се користе дужи временски период и што људи не желе да „оду под нож“ да би их уградили. Зато је налажење нових начина да се мождани сигнали сниме битно, истиче Савић.„Важно је да шира јавност зна да ниједна технологија до сада није успела да направи савршеније начине управљања од онога што је природа дала људском телу. Ово су све технологије које треба да надоместе недостатке, односно помогну људима које имају одређене дефиците функције, а не да унапреде функције или дају неке нове могућности. Дакле, ове технологије и даље имају огромна ограничења“, напомиње он.Уграђивање можданих импланата у људе раније је најављивао и милијардер и власник компаније „Тесла“ Илон Маск. Последњи пут о томе је говорио почетком децембра, када је изразио наду да ће његова фирма „Неуралинк“ почети да уграђује импланте следеће године. Ти чипови засновани су на истој врсти технологије коју користи и „стентрод“: мозак-компјутер интерфејс.

https://sputnikportal.rs/20211226/mislima-napisao-poruku-na-drustvenim-mrezama-preko-implanta-u-mozgu-video-1132801359.html

https://sputnikportal.rs/20211005/pejsmejker-za-mozak-protiv-depresije-nova-metoda-lecenja-prvi-put-primenjena-1130404146.html

https://sputnikportal.rs/20211207/mask-otkrio-kada-ce-poceti-sa-ugradnjom-mikrocipova-u-ljude-1132272800.html

2021

Вести

sr_RS

наука и технологија, стентрод, импланти