https://sputnikportal.rs/20220113/zapadni-mediji-o-pregovorima-saveta-rusija-nato-ne-vidimo-pozitivne-signale-1133287682.html
Западни медији о преговорима Савета Русија-НАТО: Не видимо позитивне сигнале
Западни медији о преговорима Савета Русија-НАТО: Не видимо позитивне сигнале
Sputnik Србија
Преговори Савета Русија-НАТО, одржани први пут након 2019. године, постали су једна од главних тема у западним медијима који наводе да састанак није дао повода... 13.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-13T21:16+0100
2022-01-13T21:16+0100
2022-01-13T21:16+0100
свет
свет
русија
нато
сад
савет русија-нато
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111291/03/1112910388_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_65eb366b24051e80ed5bd18072160b99.jpg
Медији наводе да ће НАТО морати да формулише своју „реалну политику“ према Украјини, коју нико није позивао у Алијансу, уместо да наставља да се свађа са Москвом „због апстрактних принципа“.Преговори Савета Русија-НАТО су одржани 12. јануара у Бриселу. Састанак је одржан као наставак преговора о безбедносним гаранцијама између Русије и САД који су одржани 9-10. јануара у Женеви.Русија је крајем 2021. године објавила нацрт споразума са САД и НАТО о безбедносним гаранцијама. Москва, између осталог, тражи од западних партнера правне гаранције о одустајању од даљег ширења НАТО-а на исток, да Украјина неће постати чланица Алијансе и да се неће формирати војне базе на територији бивших совјетских република.Без оптимизмаАмерички медији нису изразили велики оптимизам на крају састанка Савета Русија-НАТО.Према оцени листа „Политико“, преговори који су трајали скоро четири сата нису ништа донели.„Волстрит џурнал“ сматра да Русија и чланице Алијансе нису могли да реше несугласице на тему Украјине. Преговори су се, по мишљењу овог листа, одвијали у песимистичкој атмосфери на тему брзог решавања ситуације.Амерички лист „Њујорк тајмс“ пише да су разговори били отворени, али стране нису слушале једна другу. Према оцени аналитичара Сема Грина са Краљевског колеџа у Лондону, преговори неће бити брзи и лаки, али се морају одржавати. Он је претпоставио и да се позиција преговарача може променити у будућности.„Замрзавање“ или „отопљавање“Шпански лист „Вангардија“ такође не види позитивне сигнале преговора. Како се наводи у чланку, густа и упорна магла која је у среду обавила седиште НАТО-а на периферији Брисела, из старих романа и шпијунских филмова, појачала је утисак да свет све дубље иде у нови Хладни рат.Међутим, „Мундо“ преговоре Русије, НАТО и САД назива „отопљавањем“ у односима. Према мишљењу овог листа, стране су задовољне бриселским састанком.Позитиван сигналКако пише француски „Мондо“, Русија и НАТО су на састанку Савета у Бриселу „изразили своје несугласице, али нису искључили наставак дијалога“. Без обзира на то што су савезници НАТО-а одбили захтеве Кремља да се Алијанса не шири, успели су да осигурају да се дискусија не заврши неуспешно.Према оцени листа „Мондо“ позитиван сигнал о коме је говорио генерални секретар Јенс Столтенберг био је то да се разговор одржао, с обзиром да се Савет Русија-НАТО први пут одржао након 2019. године. У осталом се међу позицијама преговарача могао уочити јаз.Све у свему, лист наводи да је став преговарача након састанака у Бриселу и Женеви био јасно изложен ─ Запад је спреман да преговара само о ограничењима „будућег распоређивања својих снага“, а Кремљ, према оцени листа, „као да није спреман да залупи врата“. Лист истиче да обе стране имају још времена како за притиске, тако и за разговоре.Украинско питањеБритански „Тајмс“ и „Гардијан“ сматрају да је основна тема разговора била ситуација у Украјини у којој је могућа ескалација ситуације.„Фајненшел тајмс“ је мишљења да су преговори о украјинској ситуацији мало тога решили, али су помогли да се идентификују основна неслагања која су утицала на раст напетости у Европи. Реч је пре свега о тежњама Украјине да постане чланица НАТО-а.Лист наводи да је за НАТО захтев Русије да Украјина не постане чланица НАТО-а ─ неприхватљив. Међутим, Алијанса није позивала Украјину да јој се придружи и не планира то да учини. НАТО ће морати да формулише своју „реалну политику“ према Украјини, уместо да наставља да се свађа са Москвом „због апстрактних принципа“, закључује се у чланку.
https://sputnikportal.rs/20220112/nato-uperio-oruzje-ka-istoku--nece-spustanje-tenzija-u-evropi-1133272416.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, русија, нато, сад, савет русија-нато, свет – политика
свет, русија, нато, сад, савет русија-нато, свет – политика
Западни медији о преговорима Савета Русија-НАТО: Не видимо позитивне сигнале
Преговори Савета Русија-НАТО, одржани први пут након 2019. године, постали су једна од главних тема у западним медијима који наводе да састанак није дао повода за оптимизам. У позицијама преговарача се могао уочити јаз, а још увек нема ни конкретних помака, обећања и договора.
Медији наводе да ће НАТО морати да формулише своју „реалну политику“ према Украјини, коју нико није позивао у Алијансу, уместо да наставља да се свађа са Москвом „због апстрактних принципа“.
Преговори Савета Русија-НАТО су одржани 12. јануара у Бриселу. Састанак је одржан као наставак
преговора о безбедносним гаранцијама између Русије и САД који су одржани 9-10. јануара у Женеви.
Русија је крајем 2021. године објавила нацрт споразума са САД и НАТО о безбедносним гаранцијама. Москва, између осталог, тражи од западних партнера правне гаранције о одустајању од даљег ширења НАТО-а на исток, да Украјина неће постати чланица Алијансе и да се неће формирати војне базе на територији бивших совјетских република.
Амерички медији нису изразили велики оптимизам на крају састанка Савета Русија-НАТО.
Према оцени листа „Политико“, преговори који су трајали скоро четири сата нису ништа донели.
„Волстрит џурнал“ сматра да Русија и чланице Алијансе нису могли да реше несугласице на тему Украјине. Преговори су се, по мишљењу овог листа, одвијали у песимистичкој атмосфери на тему брзог решавања ситуације.
Амерички лист „Њујорк тајмс“ пише да су разговори били отворени, али стране нису слушале једна другу. Према оцени аналитичара Сема Грина са Краљевског колеџа у Лондону, преговори неће бити брзи и лаки, али се морају одржавати. Он је претпоставио и да се позиција преговарача може променити у будућности.
„Замрзавање“ или „отопљавање“
Шпански лист „Вангардија“ такође не види позитивне сигнале преговора. Како се наводи у чланку, густа и упорна магла која је у среду обавила седиште НАТО-а на периферији Брисела, из старих романа и шпијунских филмова, појачала је утисак да свет све дубље иде у нови Хладни рат.
Међутим, „Мундо“ преговоре Русије, НАТО и САД назива „отопљавањем“ у односима. Према мишљењу овог листа, стране су задовољне бриселским састанком.
„Нешто се променило, али остаје да се одреди резултат. Нема конкретних помака, нема обећања и договора“, пише „Мундо“.
Како пише француски „Мондо“, Русија и НАТО су на састанку Савета у Бриселу „изразили своје несугласице, али нису искључили наставак дијалога“. Без обзира на то што су савезници НАТО-а одбили захтеве Кремља да се Алијанса не шири, успели су да осигурају да се дискусија не заврши неуспешно.
Према оцени листа „Мондо“ позитиван сигнал о коме је говорио генерални секретар Јенс Столтенберг био је то да се разговор одржао, с обзиром да се Савет Русија-НАТО први пут одржао након 2019. године. У осталом се међу позицијама преговарача могао уочити јаз.
Све у свему, лист наводи да је став преговарача након састанака у Бриселу и Женеви био јасно изложен ─ Запад је спреман да преговара само о ограничењима „будућег распоређивања својих снага“, а Кремљ, према оцени листа, „као да није спреман да залупи врата“. Лист истиче да обе стране имају још времена како за притиске, тако и за разговоре.
Британски „Тајмс“ и „Гардијан“ сматрају да је основна тема разговора била ситуација у Украјини у којој је могућа ескалација ситуације.
„Фајненшел тајмс“ је мишљења да су преговори о украјинској ситуацији мало тога решили, али су помогли да се идентификују основна неслагања која су утицала на раст напетости у Европи. Реч је пре свега о тежњама Украјине да постане чланица НАТО-а.
Лист наводи да је за НАТО захтев Русије да Украјина не постане чланица НАТО-а ─ неприхватљив. Међутим, Алијанса није позивала Украјину да јој се придружи и не планира то да учини. НАТО ће морати да формулише своју „реалну политику“ према Украјини, уместо да наставља да се свађа са Москвом „због апстрактних принципа“, закључује се у чланку.
