https://sputnikportal.rs/20220129/plastika-proguta-zaradu-zasto-karticama-ne-moze-da-se-plati-u-svim-radnjama-1133771525.html
„Пластика“ прогута зараду: Зашто картицама не може да се плати у свим радњама
„Пластика“ прогута зараду: Зашто картицама не може да се плати у свим радњама
Sputnik Србија
Док је куповина у кешу готово искорењена у великом делу света, код нас је и даље на многим касама једини начин трговине. Плаћање картицама на трафикама, као и... 29.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-29T13:29+0100
2022-01-29T13:29+0100
2022-01-29T13:29+0100
економија
економија
србија
народна банка србије
платне картице
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/03/1125002309_0:200:1920:1280_1920x0_80_0_0_dceb04331e07fcaa4bd82fe512b3908b.jpg
Према наводима Народне банке Србије, од ступања на снагу Закона о међубанкарским трансакцијама 2018. године, број ПОС терминала за плаћање картицама повећан је за 40 одсто. Уместо 79.486 ПОС терминала пре три године, на крају трећег тромесечја 2021. године било их је 111.444.Трафике их, међутим, и даље немају, а власници поручују да су провизије превисоке, а увођење ПОС терминала скупо и неисплативо.Како објашњавају, марже за продају цигарета, допуна за „бус-плус“ и мобилних телефона, готово су исте или чак мање од провизија за картице, па би омогућавање плаћања „пластиком“ допринело да раде без зараде. Често се дешава да и тамо где их има, ако рачун не прелази минималних 200 динара, продавац не прими картицу.Трговачку провизију одређују трошкови међубанкарске накнаде и картичних система. Како стручњаци објашњавају, трговац плаћа провизију банци чији је ПОС терминал и то за сваку трансакцију, као и картичним системима, чију „пластику“ народ користи. Власници радњи могу да преговарају са банкама и договоре провизије за картице.„За последње три године, од ступања Закона о међубанкарским трансакцијама, провизије су снижене од просечног једног процента на 0,2 одсто, за трансакције дебитним картицама, као и на 0,3 процената за трансакције кредитним картицама“, објашњавају у НБС. Како додају, просечна накнада за прихватање картица на продајним местима, сада је 1,06 уместо два одсто.Код трговаца код којих преовлађују трансакције мале вредности, банке чији је ПОС терминал уговарају процентуално вишу трговачку накнаду, како би надокнадиле високе трошкове по трансакцији. У неким случајевима прихватају се платне картице, али уз фиксни минимални износ трговачке накнаде, независно од висине рачуна, пишу Новости.За првих девет месеци прошле године, обављено је 277,6 милиона трансакција платним картицама на продајним местима трговаца, укупне вредности 546,9 милијарди динара. Према подацима НВС, у поређењу са истим периодом лане, број плаћања у радњама већи је за 21,4 одсто.
https://sputnikportal.rs/20211202/finansijski-trik-zasto-ne-treba-imati-tekuci-i-stedni-racun-u-istoj-banci-1132110897.html
https://sputnikportal.rs/20210822/kraj-jedne-ere-otisak-prsta-i-cip-umesto-magnetne-trake-na-platnim-karticama-1128656093.html
https://sputnikportal.rs/20210813/banke-uvode-nove-naknade-za-koriscenje-platnih-kartica-1128438517.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, народна банка србије, платне картице, србија – економија
економија, србија, народна банка србије, платне картице, србија – економија
„Пластика“ прогута зараду: Зашто картицама не може да се плати у свим радњама
Док је куповина у кешу готово искорењена у великом делу света, код нас је и даље на многим касама једини начин трговине. Плаћање картицама на трафикама, као и мањих износа у појединим трговинама широм Србије и даље је немогуће. Продавци кажу да је разлог што би им „пластика“ појела зараду.
Према наводима Народне банке Србије, од ступања на снагу Закона о међубанкарским трансакцијама 2018. године, број ПОС терминала за плаћање картицама повећан је за 40 одсто. Уместо 79.486 ПОС терминала пре три године, на крају трећег тромесечја 2021. године било их је 111.444.
Трафике их, међутим, и даље немају, а власници поручују да су провизије превисоке, а увођење ПОС терминала скупо и неисплативо.
Како објашњавају, марже за продају цигарета, допуна за „бус-плус“ и мобилних телефона, готово су исте или чак мање од провизија за картице, па би омогућавање плаћања „пластиком“ допринело да раде без зараде. Често се дешава да и тамо где их има, ако рачун не прелази минималних 200 динара, продавац не прими картицу.
„Разлог зашто их мали трговци у Србији често одбијају су високи трошкови, а који су пре свега резултат огромних накнада интернационалних картичних система. Према нашим информацијама, те провизије нису снизили у претходном периоду, већ су их напротив повећали“, кажу у НБС.
Трговачку провизију одређују трошкови међубанкарске накнаде и картичних система. Како стручњаци објашњавају, трговац плаћа провизију банци чији је ПОС терминал и то за сваку трансакцију, као и картичним системима, чију „пластику“ народ користи. Власници радњи могу да преговарају са банкама и договоре провизије за картице.
„За последње три године, од ступања Закона о међубанкарским трансакцијама, провизије су снижене од просечног једног процента на 0,2 одсто, за трансакције дебитним картицама, као и на 0,3 процената за трансакције кредитним картицама“, објашњавају у НБС. Како додају, просечна накнада за прихватање картица на продајним местима, сада је 1,06 уместо два одсто.
Код трговаца код којих преовлађују трансакције
мале вредности, банке чији је ПОС терминал уговарају процентуално вишу трговачку накнаду, како би надокнадиле високе трошкове по трансакцији. У неким случајевима прихватају се платне картице, али уз фиксни минимални износ
трговачке накнаде, независно од висине рачуна,
пишу Новости.
За првих девет месеци прошле године, обављено је 277,6 милиона трансакција платним картицама на продајним местима трговаца, укупне вредности 546,9 милијарди динара. Према подацима НВС, у поређењу са истим периодом лане, број плаћања у радњама већи је за 21,4 одсто.
