Поглед из Атине на план о „великој Албанији“: Кључ је Косово а Грчка нипошто не сме да га призна
© AP Photo / VISAR KRYEZIUЗастава Албаније
© AP Photo / VISAR KRYEZIU
Пратите нас
У плановима Турске и Албаније је стварање „велике Албаније“. „Муслиманска трансферзала“ би се тако простирала од Босфора до Јадрана. Колико су реални такви планови? Професор геополитике на Атинском националном универзитету „Каподистрија“ Гиоргос Филис објашњава за Спутњик зашто тренутно међународна ситуација није погодна за реализацију ове идеје.
Посета турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Албанији 17. јануара, када је учествовао у церемонији предаје кључева 522 куће у граду Лач пострадалом од земљотреса 2019. године, за чију градњу је Турска дала 47 милиона евра, још једном је показала пријатељске односе између те две земље.
Као што је познато, постоје јаке везе између Албаније и Турске које доприносе идеји о стварању „велике Албаније“. Али постоји ли заиста тај план о „великој Албанији“?
План о „великој Албанији“ постоји
Геополитички аналитичар Филис не сумња да „тај план постоји, и у Турској, и у Албанији“.
„Нема сумње да албанска страна жели да реализује конкретан сценарио, односно стварање ‘велике Албаније’. Такође нема сумње да је Турска кроз идеологију панисламизма и теорију да на Балкану од Босфора до Јадрана треба формирати ‘муслиманску трансферзалу’ и пре Ердогана и у време Ердогана покушавала да реализује тај план“, каже Филис за Спутњик.
Међутим, имајући у виду актуелне међународне околности, ситуација данас није повољна за то, јер распоред снага није какав је био 1999. године.
„По мом мишљењу, међународна ситуација у овом тренутку није погодна. Прво, међународна заједница је 1999. године посматрала Србију и Албанију из једног угла, а 2022. године из другог. Други важан параметар по овом питању је присуство Русије, јер је њена позиција 1999. године била другачија. У то време, била је очигледна њена слабост, пошто је прошло само десетак година од распада Совјетског Савета, а земља објективно није била у стању да промовише своје интересе. Сада је њена ситуација потпуно другачија. Истовремено, ни Србија није више она Србија која је била под Милошевићем, већ нова, самоуверена Србија, коју свестрано подржава Русија“, истиче експерт.
Професор сматра да Ердоган не може да очува равнотежу у новим оквирима „где постоји јака Србија и неоспорно руско присуство“.
© AFP 2023 / Angelos Tzortzinis „Грчка нипошто не би требало да призна Косово“.
„Грчка нипошто не би требало да призна Косово“.
© AFP 2023 / Angelos Tzortzinis
Такође, не треба потцењивати значај Грчке, која наравно није заинтересована да „конкретни планови о стварању ‘велике Албаније’ буду реализовани“. Аналитичар сматра да важну улогу по овом питању има сарадња између четири државе: Грчке, Србије, Бугарске и Румуније.
„Ова сарадња није случајна и не треба је потцењивати и сматрати обичном. Први пут од балканских ратова, дошло до развоја сарадње између ових земаља, као и зближавања њихових лидера. Наиме, оне демонстрирају јединство и православље које је засновано на заједничком историјском искуству на Балкану, које није било позитивно што се тиче муслиманског присуства“, додаје он.
Сарадња између Грчке и Србије
Према мишљењу експерта, један од фактора који јачају позиције у односу на било какве планове Турске и Албаније јесте војна сарадња која постоји између Грчке и Србије, коју би, како каже, било добро озваничити у виду споразума о стратешком партнерству у области одбране, слично оном какав је Грчка потписала са Француском.
„Ја сам за одбрамбени споразум као са Француском, јер је јасно да ће такав споразум ограничити деловање Турака и Албанаца у региону. Не желим да кажем да су Албанци априрори непријатељски настројени према Грчкој, али без икакве сумње, обуздавање албанског екстремизма треба спроводити само путем демонстрирања силе. У противном, како сведочи историја, Турска и те како уме да ствара кризне ситуације у регионима који су далеко од ње и када јој је потребно да ескалира тензије са конкретним геополитичким циљевима“, приметио је професор.
Дакле, према речима експерта, ради се о стварању, као противтеже, новог савеза сличног Антанти, који би ујединио Грчку и Србију и не би дозволио покушај дестабилизације Западног Балкана од стране Албанаца.
„Да наши албански пријатељи не би размишљали о стварима које могу да дестабилизују регион, било би добро да створимо... Антанту, савез Грчке и Србије који ће Западни Балкан одржати стабилним“, констатује стручњак.
Зашто Грчка нипошто не треба да призна Косово
Према наводима професора Филиса, како проистиче из албанског плана, карта „велике Албаније“ би обухватила: Косово, Прешевску долину (територију општине Прешево и Бујановац) у Србији, неке регионе Црне Горе, део Северне Македоније и периферију Епира до града Арте у Грчкој.
© AP Photo / Visar Kryeziu„Кључ за све албанске и турске експанзионистичке планове је самопроглашена република Косово“.
„Кључ за све албанске и турске експанзионистичке планове је самопроглашена република Косово“.
© AP Photo / Visar Kryeziu
А кључ за све албанске и турске експанзионистичке планове је, како каже, самопроглашена република Косово. Као што је познато, Грчка није признала Косово и, по мишљењу Филиса, не би требало да то учини ни под каквим условима и нипошто.
„Ни под којим околностима и ни под којим поводом Грчка не треба да призна независност Косова. Притискали су нас, али то ништа не значи, јер свако има своје интересе. Признање формације, која је настала као резултат војних дејстава не одговара интересима наше земље. Које захтеве онда можемо бранити у односу на Северни Кипар ако признамо Косово? Не можемо признати Косово ни у складу са међународним правом. Наша држава се држи принципа и зато не можемо да га признамо. Поготово што се свим силама трудимо да не признамо формирање Северног Кипра. Дакле, из стратешких разлога, у нашем је интересу да Косово не буде признато“, закључио је он.