- Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Карте су откривене: Сад је потпуно јасно ко не жели договор унутар Босне и Херцеговине

© AP Photo / Radivoje PavicicСедница Скупштине Републике Српске
Седница Скупштине Републике Српске - Sputnik Србија, 1920, 01.02.2022
Пратите нас
Без обзира на напоре које српска и хрватска елита улажу како би се криза у БиХ разрешила, дијалог о будућности БиХ неће се померити са мртве тачке све док се у преговоре не укључи Бакир Изетбеговић, сматра политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара.
Преговори о изборној реформи у БиХ који су одржани у Неуму, завршени су неуспехом. Идући покушај да се започне дијалог о будућности БиХ је данашња седница Скупштине Републике Српске, на којој би требало да говоре и представници хрватског народа. Међутим, без Бакира Изетбеговића нажалост нема напретка у дијалогу, оцењују саговорници Спутњика.

Бакир Изетбеговић у рукама држи кључ за решење кризе

Да без Изетбеговића нема дијалога видело се у Неуму, додаје он. Због тога што ужива безрезервну подршку Вашингтона, Изетбеговић у преговорима неће учествовати док му се тако не каже из америчке амбасаде. Лидер СДА позван је и на посебну седницу Народне Скупштине Републике Српске, која се одржава данас и на којој ће говорити хрватски политички лидер Драган Човић.
„Могу да се мењају изасланици разних земаља, али Бакир Изетбеговић је кључ свих неспоразума у БиХ, па и кључ преговора око измена изборног закона и свих других договора. Он очигледно није ни размишљао о томе да прихвати позив и дође у Бањалуку да се обрати посланицима, иако су сва три парламента места где треба да се разговара о будућности БиХ“, наводи Козомара.

Седница Скупштина Српске — покушај да се почне дијалог о будућности БиХ

Посланици Скупштине Републике Српске расправљају само о једној тачки дневног реда — документу под називом „Политичко-економска ситуација у БиХ“, у коме се истиче да политичка криза у институционалном функционисању БиХ може бити превазиђена сталним и истрајним разговорима политичких представника.
За председника парламента Недељка Чубриловића седница може бити полазна основа за решавање проблема у БиХ, за председницу Српске Жељку Цвијановић Скупштина је легитимно место покретања дебате о овој теми.
Скупштина Републике Српске - Sputnik Србија, 1920, 26.01.2022
РЕГИОН
Бакир Изетбеговић одбио позив да се обрати посланицима Народне Скупштине Републике Српске
Према речима шефа посланичке групе Странке независних социјалдемократа Игора Жунића, седница парламента сазвана је како би представници свих политичких партија отворили теме везане за тренутну политичку и економску ситуацију у БиХ која, како каже, није добра.

„У ситуацији смо политичке кризе и као што је више пута Народна скупштина тражила кроз своје закључке, сматрамо да у БиХ треба да што више разговарамо на најотворенији начин. Зато је и идеја да се сазове седница Скупштине, да кроз конструктивну расправу између позиције и опозиције, али и гостију који представљају важне политичке факторе у БиХ и Републици Српској, дођемо до одређених закључака“, објашњава Жунић.

Идеја је да закључци и расправа иду у правцу решења проблема, тако да буду зацртани циљеви, рокови и начин решавања проблема, додаје наш саговорник. Оно што је суштина данашње седнице је позив свим унутрашњим факторима у БиХ како би сви, а нарочито бошњачка политичка елита схватили да је крајње време да се у БиХ дође до заједничких решења.

„Мислим да компромис у решавању проблема треба да буде најважнији, јер је БиХ заједница која је једино могућа уз компромис два ентитета и три народа онако како су Устав БиХ и Дејтонски мировни споразум то предвидели“, истиче Жунић.

Најава да ће се Драган Човић обратити Народној скупштини Српске је, према речима нашег саговорника, нормалан политички гест, док недолазак Бакира Изетбеговића показује да није човек договора, већ призива интервенционизам. Својим потезима у последњих пола године, Изетбеговић подржава неоколонијализам у БиХ, сматра Жунић.
Зграда Владе РС у Бањалуци - Sputnik Србија, 1920, 28.01.2022
РЕГИОН
Шта пише у документу који ће бити разматран на посебној седници Скупштине Републике Српске
Козомара, међутим, тврди да седница Скупштине не може да буде полазна основа за било шта што би могло да наговести напредак у преговорима о будућности БиХ, јер без Бакира Изетбеговића нема дијалога.

Како приволети Бакира да узме учешћа у дијалогу

Са друге стране, политиколог из Бањалуке Војислав Савић сматра да седница Скупштине једино и може да представља полазну основу за почетак разговора међу политичким елитама два ентитета и три конститутивна народа. Чињеница да је Изетбеговић одбио да се обрати посланицима Српске, говори о томе ко кочи преговоре.

„И Срби и Хрвати су спремни да дођу и у Неум, и у Сарајево и где год треба, Бакир Изетбеговић неће да иде нигде мимо Сарајева. То је зато што он има само једну визију ове државе која ниподаштава вољу Срба и Хрвата за аутономијом и правима која нису никаква нова ствар на столу, него су унапред договорена и гарантована Уставом“, каже Савић.

Према Савићевом мишљењу, не постоји начин да се Изетбеговић приволи на разговоре. Бошњачка јавност је, како каже, годинама филована сновима о централизованој држави — ако од тог става одступи, изгубиће гласове и неко други ће на томе профитирати.
„Једино, на њега може да утиче Запад, који може да им запрети отказивањем несебичне и патерналистичке подршке. Али верујем да би он и тада кренуо аутодеструктивним путем који не може да донесе никаквог добра у БиХ“, закључује Савић.

Ако не буде изборне реформе, нема избора

Као да није довољно проблема, још једна опасност надвила се над БиХ — уколико не буде договора око изборне реформе, тешко да ће Хрвати изаћи на изборе који би требало да се одрже у октобру. Ако не буде наставка преговора о изборној реформи, не само да неће бити услова за одржавање избора, сматра Милан Ситарски из Института за друштвена истраживања из Мостара. Најаве су да ће преговори бити настављени, али само под условом да може да буде постигнут напредак.
Са рупом у закону не може се ићи на изборе. То се догодило 2018, када је техничко тело какво је Централна изборна комисија преузело прерогативе законодавне власти и по својој вољи расподељивало мандате, истиче Ситарски.
„То је потпуно непримерена ситуација и тај преседан не сме да се понови. Значи, не да Хрвати не би могли да изађу на изборе без измене изборног закона, него избора не може да буде“, изричит је наш саговорник.
Такође, он не види начин како би се без изборне реформе обезбедиле финансије за изборе, с обзиром да их нема у буџету за 2022. годину — с обзиром да сви органи, од заједничких институција, преко ентитетских и кантоналних, до општинских учествују у финансирању избора. Чак и ако би незаобилазни страни фактор успео да обезбеди финансије за одржавање избора, Ситарски не види начин да се они организују без бирачких одбора, осим ако би кантони са бошњачком већином именовали бирачке одборе у Републици Српској и кантонима са хрватском већином.
„Једноставно речено, без договора, који треба да буде преточен у измене изборног закона, финансијски, технички и оперативно није могуће спровести изборе. О томе треба да размишљају они који упорно опструирају преговоре“, закључује Ситарски.
Избори у БиХ - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2022
РЕГИОН
Последња шанса пред изборе у БиХ – Америка и ЕУ у посебној мисији
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала