Ватра Светог Елма: Марс би могао да заблиста због дронова
14:09 03.02.2022 (Освежено: 08:51 10.03.2023)
Пратите нас
Тим научника НАСА-е спровео је студију да би истражио како електрична енергија може да се накупи на лопатицама ротора дронова и учини да атмосфера Марса заблиста. Тај феномен је познат као ватра Светог Елма и могао би да помогне научницима да сазнају више о електричним набојима.
Акумулација електричног набоја позната као „трибоелектрично пуњење“ је резултат трења које преноси наелектрисање између различитих објеката. Она може да се деси, на пример, трљањем косе о балон.
Користећи лабораторијска мерења и компјутерско моделирање, научници су открили да би лопатице дрона које се окрећу налетеле на ситна зрна прашине у ваздуху Марса и тако изазвале електрично поље, преноси РТ.
„Док лопатице утичу на зрна, наелектрисање се преноси и нагомилава на њима и ствара електрично поље. Како наелектрисање расте до високих нивоа, атмосфера почиње да спроводи електрицитет. Тај процес је познат као 'атмосферски слом'. Он ствара популацију електрона који формирају појачану електричну струју која делује да распрши или надокнади нагомилавање наелектрисања на роторкрафту“, објаснила је НАСА.
© Фото : © Screenshot: BraeronИако су струје које дрон ствара мале, могле би да буду довољно велике да учине да ваздух око лопатица и других делова летелице „светли плаво-љубичастом бојом“.
Иако су струје које дрон ствара мале, могле би да буду довољно велике да учине да ваздух око лопатица и других делова летелице „светли плаво-љубичастом бојом“.
© Фото : © Screenshot: Braeron
„Атмосферски слом“ је вероватнији на Марсу него на Земљи јер је атмосфера Марса много тања – молекули који је формирају су веома широко распоређени, тако да слободни електрони могу лакше да убрзавају. Иако су струје које дрон ствара мале, могле би да буду довољно велике да учине да ваздух око лопатица и других делова летелице „светли плаво-љубичастом бојом“. Овај закључак је само предвиђање, кажу из НАСА-е, јер „природа понекад има друге планове“.
„Слаби сјај би био највидљивији током вечерњих сати када је позадина неба тамнија. НАСА-ин експериментални хеликоптер ‘Инџенуити’ тада не лети, али будући дронови би могли да буду оспособљени за вечерњи лет и да траже овај сјај“, рекао је Вилијам Фарел из НАСА-иног Центра за свемирске летове Годард у Гринбелту у Мериленду, водећи аутор истраживања, објављеног у „Планетари сајенс џурналу“ прошле године.
Он је додао да електричне струје које производе беспилотне летелице не би представљале никакву претњу по околину Марса, али и да „нуде прилику да се ураде додатна истраживања како бисмо унапредили наше разумевање акумулације електричног набоја званог 'трибоелектрично пуњење'“.