- Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Зашто не треба да се плашимо бактерија

© Depositphotos.com / AlexrathsПрање руку
Прање руку - Sputnik Србија, 1920, 19.02.2022
Пратите нас
Вероватно сте виђали људе који су опседнути сталним прањем руку у сврху борбе против бактерија и говоре нешто попут „чистоћа је пола здравља“. Испоставило се, међутим, да претерано чишћење није добро за здравље. Осим нездраве опсесије и тзв. гермафобије или бактериофобије, ево неколико разлога зашто бисте можда желели да одложите тај сапун.
Ковид 19 није прва болест која је повезана са патолошким страхом од контаминације и клица. Такозвана бактериофобија датира из 1879. године, када ју је сковао амерички лекар и неуролог Вилијам Хамонд.

Пре свега, наша кожа је прекривена милионима бактерија, а у ваздуху се налазе огромне количине клица, тврде научници.

Штавише, неке врсте бактерија тек треба да буду систематизоване, док се за друге сматра да су на „мисијама“ у помоћи људском телу.
Што се тиче укупне биомасе бактерија на планети, истраживачи кажу да је много већа од биомасе свих биљака и животиња. Један грам обичне земље садржи око 50 милиона бактерија, па можете замислити колико је бактерија тренутно на вашој кожи. Зато неки кажу да је уклањање свих бактерија са човека немогућ задатак и да се може упоредити са покушајима да се уклоне све звезде из универзума.
Дејв Витлок, хемијски инжењер и дипломац Масачусетског института за технологију (МИТ), једном је спровео експеримент како би доказао да је обнављање добрих бактерија на кожи здравија опција од, на пример, употребе сапуна.
Он се 12 година се није комплетно туширао јер је пазио на дејство такозване АО+ бактерије на његову кожу, која га је, између осталог, спречавала да осети мирис зноја. Другим речима, његов зној је био нека врста хране за АО+, што је коначно довело до тога да Витлокова кожа постане чиста и без акни без чишћења разним модерним геловима за купање и туширање.
Други пример се односи на бифидобактерије, добро познату врсту организма корисног за црева беба и одраслих.
Оно што је мање познато јесте да понекад, да би се пацијентова гастроинтестинална микрофлора вратила у нормалу, лекари обављају фекалну трансплантацију. Убрзо након тога, бактерије садржане у фецесу почињу да делују и пацијентов цревни метаболизам показује знаке побољшања, преноси међународни Спутњик.
Пошто је пандемија ковида 19 и даље присутна, прање руку сапуном остаје обавезно, али је најважније да процес не претварате у манију и имајте на уму да је одређена количина бактерија на кожи од велике важности за опште здравље.
Прање руку - Sputnik Србија, 1920, 18.12.2021
ДРУШТВО
Три највећа мита о хигијени која немају везе са истином
Туш - Sputnik Србија, 1920, 18.10.2021
ДРУШТВО
Јутарње туширање топлом или хладном водом — шта је здравије
Јутрос је почела дистрибуција заштитних маски по апотекама широм Србије - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Антибиотици губе своју ефикасност: Бактерије постају све отпорније, водећи су узрок смрти у свету
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала