https://sputnikportal.rs/20220223/purisa-djordjevic-nikad-nije-snimio-film-uliks-ali-se-sprema-za-usta-puna-zemlje-1134687646.html
Пуриша Ђорђевић никад није снимио филм „Уликс“ али се спрема за „Уста пуна земље“
Пуриша Ђорђевић никад није снимио филм „Уликс“ али се спрема за „Уста пуна земље“
Sputnik Србија
Иако један од највећих аутора светске литературе, Џејмс Џојс био је писац о коме се најмање говорило код нас. „Уликс“ је генијално делo за које српска јавност... 23.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-23T17:51+0100
2022-02-23T17:51+0100
2022-02-23T17:51+0100
култура
култура
књижевност
џејмс џојс
пуриша ђорђевић
филм и серије
култура – интервјуи и аналитика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112154/04/1121540424_0:0:2500:1407_1920x0_80_0_0_b1a12cd807d88d8085ce418b18845f35.jpg
Сценарио који никада није реализован недавно је у облику књиге објавила издавачка кућа „Градац“. Пуриша Ђорђевић каже да је тим сценаријом и филмом који никада није снимљен желео Србима да представи Џојса. У плану је и рад на новом филму о чему легендарни редитељ ексклузивно открива за Спутњик. „О светски познатом писцу Џејмсу Џојсу најмање се писало у нашој земљи. Када сам прочитао његов роман ’Уликс’ био сам под огромним утиском. Иако броји преко 700 страница, успео сам да савладам то штиво и да од њега направим сценарио, мада сам био дубоко убеђен да Србија и српска кинематографија неће бити заинтересовани за такав филм. Међутим, то ме није спречило да разговарам с преводиоцем ’Уликса’ Зораном Пауновићем који је поздравио мој подухват. Али то није био случај и са Филмским центром Србије. За српску кинемаографију Џојс не долази у обзир, што је тужно“, наводи деведесетосмогодишњи редитељ. Ејзенштајн сматрао да је „Уликс“ најважнија књига за историју филма Усмеравајући ум ка „непознатим вештинама“, призивајући Трговину, Штампарство, Индустрију, Слободу говора, Безболни порођај, Популарну музику као музе 20. века, Џојс је у својим делима најавио ново доба светске књижевности, због чега је био оспораван, чак и забрањен. Овај модерниста измишљао је нове форме служећи се механизмима који су постојали у модерном граду. Бриљантност „Уликса“ Џојс дугује, пре свега, појави биоскопа. Његова је књига апсорбовала толику количину филмског језика да је утицала на напредак самог филма, због чега је чак и Сергеј Ејзенштајн, пионир руске кинематографије, тврдио да је „Уликс“ најважнија књига за историју филма. Отуда није ни чудо што је овај ирски геније инспирисао и нашег прослављеног филмског аутора који је Џојсовом „Портрету уметника у младости“ и „Уликсу“ додао своје читање. У Ђорђевићевом „Уликсу“ појављује се и сам редитељ, али и модернисти попут Паунда и Елиота, писац и сценариста Тонино Гверо, а посебно место у овом сценарију заузима наш редитељ Љубиша Ристић. „Џојсов роман је толико модерно писан да сам хтео да додам нешто своје. Пошто сам добро познавао Тонина Гвера који је био италијански писац и сценариста филмова какав су Фелинијев ’Амаркорд’ и ’Носталгија’ Тарковског, нашао сам му место у свом новом филму. Једноставно, хтео сам да обогатим ово остварење својим старијим кинематографским решењима, па и то да ја говорим заједно с Љубишом Ристићем“, открива редитељ. Ђорђевић је Џојса сместио у Пули, где је ирски писац боравио и започео писање „Уликса“, у Лондон, Париз, Даблин, у лекарску ординацију, у бордел, испред кафане где га опседају његови обожаваоци Хемингвеј, ТС Елиот, Паунд... „’Уликс је роман најживље целине која је икад написана...“ рекао је у Ђорђевићевој верзији Ерза Паунд, велики песник и контроверзна личност која је величала Хитлера и Мусолинија, али и Ленона и Алена Гингзберга.Од времена Парнела у Даблину, Ђорђевић прати главног јунака „Портрета“ Стивена Дедалуса, Џојсовог алтер ега, од бунтовника који одбија да служи породици, цркви, држави у свету и даље оптрећеном колонијализмом и потчињеношћу до новог доба - 13. јануара 1941. године када у главном граду Швајцарске Џојс стиже на последњу станицу. „Али свуда по свету носио сам са собом дух Даблина, на непцима укус Гинисовог пива, а у ушима крике галебова“, каже Ђорђевићев Џојс и тим се речима завршава сценарио. Филм према роману Бранимира Шћепановића Наш редитељски великан за Спутњик ексклузивно открива да тренутно ради на реализацији филма чији је сценарио рађен према награђиваној књизи „Уста пуна земље“ Бранимира Шћепановића. „Тај је роман, објављен пре више од три деценије, превођен је на многе светске језике, а поред бројне публике освојио је и светску критику. Имао сам част да се дружим с Бранимиром и нас двојица одлучили смо да на филмско платно пренесемо његов роман. Он је написао сценарио који је требало да режирам и једна филмска кућа недавно ми се јавила да је заинтересована за овај пројекат“, истиче редитељ. Шћепановић који нас је прошле године напустио припадао је модернистичком таласу српске прозе заједно с Данилом Кишом и Бориславом Пекићем. Његов роман „Уста пуна земље“ са преко десет издања на српском језику прелази тираж од сто хиљада примерака, а обављен је у чак 27 иностраних издања. „Бранимир је био толико дискретан да је само нестао. Ипак, оставио је иза себе тај савршени роман. Ако би се тај филм снимао, то би било велико освежење за мене“, закључује Ђорђевић.
https://sputnikportal.rs/20200616/najopasnija-knjiga-o-jednom-danu-i-jednom-gradu-Dzejms-Dzojs-Uliks-1123045353.html
https://sputnikportal.rs/20210119/purisa-djordjevic-o-klasiku-iz-1975-godine-film-je-bio-zabranjen-ali-je-policija-bila-vrlo-korektna-1124409924.html
https://sputnikportal.rs/20201201/odlazak-branimira-scepanovica-zivot-omedjen-remek-delom-usta-puna-zemlje-i-polemikom-sa-kisom-1123990867.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, књижевност, џејмс џојс, пуриша ђорђевић, филм и серије, култура – интервјуи и аналитика, магазин
култура, књижевност, џејмс џојс, пуриша ђорђевић, филм и серије, култура – интервјуи и аналитика, магазин
Пуриша Ђорђевић никад није снимио филм „Уликс“ али се спрема за „Уста пуна земље“
Иако један од највећих аутора светске литературе, Џејмс Џојс био је писац о коме се најмање говорило код нас. „Уликс“ је генијално делo за које српска јавност није довољно заинтересована, каже у разговору за Спутњик чувени синаеста Младимир Пуриша Ђорђевић који је према Џојсовим романима написао сценарио.
Сценарио који никада није реализован недавно је у облику књиге објавила издавачка кућа „Градац“. Пуриша Ђорђевић каже да је тим сценаријом и филмом који никада није снимљен желео Србима да представи Џојса. У плану је и рад на новом филму о чему легендарни редитељ ексклузивно открива за Спутњик.
„О светски познатом писцу Џејмсу Џојсу најмање се писало у нашој земљи. Када сам прочитао његов роман ’Уликс’ био сам под огромним утиском. Иако броји преко 700 страница, успео сам да савладам то штиво и да од њега направим сценарио, мада сам био дубоко убеђен да Србија и српска кинематографија неће бити заинтересовани за такав филм. Међутим, то ме није спречило да разговарам с преводиоцем ’Уликса’ Зораном Пауновићем који је поздравио мој подухват. Али то није био случај и са Филмским центром Србије. За српску кинемаографију Џојс не долази у обзир, што је тужно“, наводи деведесетосмогодишњи редитељ.
Ејзенштајн сматрао да је „Уликс“ најважнија књига за историју филма
Усмеравајући ум ка „непознатим вештинама“, призивајући Трговину, Штампарство, Индустрију, Слободу говора, Безболни порођај, Популарну музику као музе 20. века, Џојс је у својим делима најавио ново доба светске књижевности, због чега је био оспораван, чак и забрањен. Овај модерниста измишљао је нове форме служећи се механизмима који су постојали у модерном граду. Бриљантност „Уликса“ Џојс дугује, пре свега, појави биоскопа. Његова је књига апсорбовала толику количину филмског језика да је утицала на напредак самог филма, због чега је чак и Сергеј Ејзенштајн, пионир руске кинематографије, тврдио да је „Уликс“ најважнија књига за историју филма.
Отуда није ни чудо што је овај ирски геније инспирисао и нашег прослављеног филмског аутора који је Џојсовом „Портрету уметника у младости“ и „Уликсу“ додао своје читање. У Ђорђевићевом „Уликсу“ појављује се и сам редитељ, али и модернисти попут Паунда и Елиота, писац и сценариста Тонино Гверо, а посебно место у овом сценарију заузима наш редитељ Љубиша Ристић.
„Џојсов роман је толико модерно писан да сам хтео да додам нешто своје. Пошто сам добро познавао Тонина Гвера који је био италијански писац и сценариста филмова какав су Фелинијев ’Амаркорд’ и ’Носталгија’ Тарковског, нашао сам му место у свом новом филму. Једноставно, хтео сам да обогатим ово остварење својим старијим кинематографским решењима, па и то да ја говорим заједно с Љубишом Ристићем“, открива редитељ.
Ђорђевић је Џојса сместио у Пули, где је ирски писац боравио и започео писање „Уликса“, у Лондон, Париз, Даблин, у лекарску ординацију, у бордел, испред кафане где га опседају његови обожаваоци Хемингвеј, ТС Елиот, Паунд...
„’Уликс је роман најживље целине која је икад написана...“ рекао је у Ђорђевићевој верзији Ерза Паунд, велики песник и контроверзна личност која је величала Хитлера и Мусолинија, али и Ленона и Алена Гингзберга.
„Џојс је, по мом мишљењу, бољи од Пруста. Потпуно ми је фасцинантно како он завршава ’Уликса’ монологом који у даху промишља жена главног јунака. Потпуно је мој тип, неспутан, модеран, необичан, богат“, тврди Ђорђевић.
Од времена Парнела у Даблину, Ђорђевић прати главног јунака „Портрета“ Стивена Дедалуса, Џојсовог алтер ега, од бунтовника који одбија да служи породици, цркви, држави у свету и даље оптрећеном колонијализмом и потчињеношћу до новог доба - 13. јануара 1941. године када у главном граду Швајцарске Џојс стиже на последњу станицу.
„Али свуда по свету носио сам са собом дух Даблина, на непцима укус Гинисовог пива, а у ушима крике галебова“, каже Ђорђевићев Џојс и тим се речима завршава сценарио.
Филм према роману Бранимира Шћепановића
Наш редитељски великан за Спутњик ексклузивно открива да тренутно ради на реализацији филма чији је сценарио рађен према награђиваној књизи „Уста пуна земље“ Бранимира Шћепановића.
„Тај је роман, објављен пре више од три деценије, превођен је на многе светске језике, а поред бројне публике освојио је и светску критику. Имао сам част да се дружим с Бранимиром и нас двојица одлучили смо да на филмско платно пренесемо његов роман. Он је написао сценарио који је требало да режирам и једна филмска кућа недавно ми се јавила да је заинтересована за овај пројекат“, истиче редитељ.
Шћепановић који нас је прошле године напустио припадао је модернистичком таласу српске прозе заједно с Данилом Кишом и Бориславом Пекићем. Његов роман „Уста пуна земље“ са преко десет издања на српском језику прелази тираж од сто хиљада примерака, а обављен је у чак 27 иностраних издања.
„Бранимир је био толико дискретан да је само нестао. Ипак, оставио је иза себе тај савршени роман. Ако би се тај филм снимао, то би било велико освежење за мене“, закључује Ђорђевић.
