https://sputnikportal.rs/20220226/otkrivena-dzinovska-bakterija-moze-da-se-vidi-i-bez-mikroskopa-video-foto-1134795913.html
Откривена џиновска бактерија: Може да се види и без микроскопа /видео, фото/
Откривена џиновска бактерија: Може да се види и без микроскопа /видео, фото/
Sputnik Србија
Научници су открили највећу бактерију у историју, која може да нарасте до два центиметра дужине и може да се види без микроскопа. 26.02.2022, Sputnik Србија
2022-02-26T05:40+0100
2022-02-26T05:40+0100
2022-02-26T05:40+0100
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
бактерије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/1a/1134795888_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_1398a9c24716b9d4c95b6ead20aeec77.jpg
Џиновска бактерија откривена је на Карибима, далеко је већа од својих сродника, а разликује се и по томе што има ДНК смештен у мембранозној кесици, за разлику од других бактерија којима је генетски материјал невезан и слободно плута у ћелији.Овај једноћелијски организам, коме су научници предложили име Thiomargarita magnifica, разликује се од прокариота, којима припадају неке бактерије, али и од еукариота, сложенијих организама којима припадају друге врсте бактерија, али и гљиве, сисари, инсекти...Научници сматрају да би ова енормна бактерија могла да буде прелаз између прокариота и еукариота. Наиме, прокариотске ћелије су једноставне грађе, опкољене ћелијским зидом и мембраном, а немају једро нити ћелијске органеле, осим рибозома. Са друге стране, код еукариота, једро је унутар једреног овоја, а могу имати и органеле везане за мембрану.Новооткривена бактерија има ДНК у овоју везаном за мембрану, а у другом, великом овоју је вода, која чини више од 70 одсто укупне запремине ћелије, пише „Сајенс магазин“Тај овој напуњен водом притиска сав садржај ћелије ка најудаљенијем његовом делу, због чега се молекули за одржавање живота могу лакше раширити кроз ћелију, а токсини избацити из ње.Џиновска бактерија због тога је слична роду бактерија Thiomargarita, па су научници у раду који ће ускоро бити објављен предложили да се и она сврста у тај род, те да добије назив Thiomargarita magnifica.Казуру Такемото, биолог са јапанског Кјушју института за технологију, рекао је да би ова бактерија могла да буде изгубљена веза у еволуцији комплексних ћелија.„Бактерије се често доживљавају као мали, једноставни и неразвијени облици живота, „вреће протеина“. Међутим, ова бактерија показује да је то далеко од истине“, казао је Крис Грининг, микробиолог са аустралијског Монаш универзитета.
https://sputnikportal.rs/20220222/u-ovom-trenu-stotine-hiljada-njih-gnezdi-se-duboko-u-porama-ko-su-sicusni-stanari-ljudskih-lica-1134504367.html
https://sputnikportal.rs/20220219/1134344845.html
https://sputnikportal.rs/20220120/antibiotici-gube-svoju-ucinkovitost-antimikrobna-rezistencija-je-vodeci-uzrok-smrti-sirom-sveta-1133490830.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, бактерије
наука и технологија, изуми и открића, бактерије
Откривена џиновска бактерија: Може да се види и без микроскопа /видео, фото/
Научници су открили највећу бактерију у историју, која може да нарасте до два центиметра дужине и може да се види без микроскопа.
Џиновска бактерија откривена је на Карибима, далеко је већа од својих сродника, а разликује се и по томе што има ДНК смештен у мембранозној кесици, за разлику од других бактерија којима је генетски материјал невезан и слободно плута у ћелији.
Овај једноћелијски организам, коме су научници предложили име Thiomargarita magnifica, разликује се од прокариота, којима припадају неке бактерије, али и од еукариота, сложенијих организама којима припадају друге врсте бактерија, али и гљиве, сисари, инсекти...
Научници сматрају да би ова енормна бактерија могла да буде прелаз између прокариота и еукариота. Наиме, прокариотске ћелије су једноставне грађе, опкољене ћелијским зидом и мембраном, а немају једро нити ћелијске органеле, осим рибозома. Са друге стране, код еукариота, једро је унутар једреног овоја, а могу имати и органеле везане за мембрану.
Новооткривена бактерија има
ДНК у овоју везаном за мембрану, а у другом, великом овоју је вода, која чини више од 70 одсто укупне запремине ћелије,
пише „Сајенс магазин“
Тај овој напуњен водом притиска сав садржај ћелије ка најудаљенијем његовом делу, због чега се молекули за одржавање живота могу лакше раширити кроз ћелију, а токсини избацити из ње.
Џиновска бактерија због тога је слична роду бактерија Thiomargarita, па су научници у
раду који ће ускоро бити објављен предложили да се и она сврста у тај род, те да добије назив Thiomargarita magnifica.
Казуру Такемото, биолог са јапанског Кјушју института за технологију, рекао је да би ова бактерија могла да буде изгубљена веза у еволуцији комплексних ћелија.
„Бактерије се често доживљавају као мали, једноставни и неразвијени облици живота, „вреће протеина“. Међутим, ова бактерија показује да је то далеко од истине“, казао је Крис Грининг, микробиолог са аустралијског Монаш универзитета.
