https://sputnikportal.rs/20220222/u-ovom-trenu-stotine-hiljada-njih-gnezdi-se-duboko-u-porama-ko-su-sicusni-stanari-ljudskih-lica-1134504367.html

У овом трену стотине хиљада њих гнезди се дубоко у порама: Ко су сићушни станари људских лица

У овом трену стотине хиљада њих гнезди се дубоко у порама: Ко су сићушни станари људских лица

Sputnik Србија

У овом трену стотине хиљада сићушних осмоногих животиња гнезди се дубоко у порама наших лица – мог лица, вашег лица, лица вашег најбољег пријатеља и практично... 22.02.2022, Sputnik Србија

2022-02-22T11:00+0100

2022-02-22T11:00+0100

2022-02-22T11:00+0100

наука и технологија

магазин

живи свет и генетика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/13/1134521424_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_5b7518267a3124886079001e0fef4117.jpg

Те животиње су гриње – сићушни арахниди, у сродству с пауцима и крпељима. Превише су ситне да би се могле видети голим оком и да би се осетило њихово кретање. Премда се много и не крећу: гриње на лицу екстремне су усамљенице, које вероватно већи део свог живота проводе главе забијене у једну једину пору. Заправо, њихова телашца обликована су тако да се уклопе у пору, еволуцијом сведена на уске чепиће са осам апсурдно сићушних ногу.Руку под руку - еволуција човека и грињаГриње на лицу откривене су 1841. године у људском ушном каналу; убрзо потом су откривене и у обрвама и трепавицама. Од тада смо сазнали да живе не само у високим шумама обрва и трепавица већ и у саванама кратких, нежних длака свугде по нашем телу, осим на бездлаким длановима и стопалима. Поре које производе природно телесно уље, а у којима расту длаке, нарочито су густо присутне на лицу – као и гриње које живе у њима.Оно што можда више изненађује јесте да су наше поре дом бар две различите врсте гриња, обе из рода demodeh. Краћа и здепастија од ове две јесте d. brevis; њен облик подсећа на тољагу коју носи пећински човек у цртаћима, а обично се гнезди дубоко у лојним жлездама. Друга је d. folliculorum, која је дужа и ужа, а борави у фоликулима длака, ближе површини коже.Мимо тога, што се тиче гриња на лицу, углавном лутамо по мраку. Претпостављамо да једу мртве ћелије коже и себум, али никоме нису познати детаљи њихове исхране. Знамо да имају сексуални живот, али детаљи су магловити.Пошто су ове гриње толико скровите, већина нас никада их неће видети.Међутим, биолог Роб Дан и његове колеге начинили су продор на плану откривања нових чињеница па су 2014. године објавили доказ да су гриње на лицу присутне код свих људи. Даље истраживање ДНК открило је да су гриње на лицу еволуирале у тој мери једнако са својим људским домаћинима да бар четири различите лозе гриња одсликавају наше сопствене – и то оне европског, азијског, латиноамеричког и афричког порекла.Једна од Данових колегиница, Мишел Траутвајн с Калифорнијске академије наука, наставља да проучава њихову разноликост. Пошто је прикупила узорке гриња од људи из више од 90 држава, она се нада да ће секвенционирати читав геном гриње на лицу и отворити нове путеве истраживања.Могли бисмо да сазнамо како су гриње еволуирале заједно с нама, каже она, а увид у њихове гене могао би да нам помогне у разумевању њихове физиологије упркос тешкоћама при њиховом узгоју у лабораторији.Мит или истина о штеточинамаНаучници који су у 19.веку открили да гриње demodeh живе на људима, видели су их као потенцијалне штеточине које могу да изазову здравствене проблеме, а тај став је опстао дуже од једног века. (С обзиром на то да је установљено да је код људи с розацеом – стањем коже које изазива црвенило лица – гриња demodeh присутна у већем броју, неки дерматолози су претпоставили да су гриње узрок таквог стања).Сада се, ипак, наше виђење гриња на лицу мења. Ако их практично сви имају, или смо сви заражени или то није права реч за описивање њиховог присуства. Чак и њихова веза с розацеом можда није онаква како је то првобитно изгледало, сугерише Томсова: Шта ако розацеа изазива повећано присуство гриња? Можда упала и повишен проток крви повезан с розацеом ствара стање које погодује грињама на лицу. Другим речима, увећане популације гриња на лицу могле би да буду симптом, а не узрок розацее.Штавише, како наука сада сагледава људско тело као узајамно повезан екосистем – дом разноврсне микроскопске флоре и фауне – није јасно да ли би гриње demodeh и даље требало сматрати штетним паразитима. Могло би да се испостави да нам гриње чак помажу попут „добрих“ микроба који живе у нашим цревима; можда оне једу штетне бактерије у нашим порама, уз мртву кожу и себум, или луче антимикробска једињења. Можда смо с нашим грињама у симбиотичком односу: ми њих хранимо нечистоћом из пора, оне нама помажу тако што чисте кожу, пренела је Национална географија из текста Ерике Енгелхаупт.

https://sputnikportal.rs/20220214/fleke-na-kozi-kako-nastaju-sta-znace-i-kako-ih-se-resiti-video-1134332474.html

https://sputnikportal.rs/20220219/misterija-akni-naucnici-na-pragu-jednog-od-resenja-1134514063.html

https://sputnikportal.rs/20220127/sta-se-dogadja-ako-jedete-grejpfrut-jednom-nedeljno-1133706152.html

2022

Вести

sr_RS

магазин, живи свет и генетика