https://sputnikportal.rs/20220304/hrana-koju-jedemo-moze-da-nam-kodira-gene-1135041293.html
Храна коју једемо може да нам кодира гене
Храна коју једемо може да нам кодира гене
Sputnik Србија
Људи обично мисле о храни као о калоријама, енергији и хранљивим материјама. Међутим, најновији налази научника указују да храна такође „размењује поруке“ са... 04.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-04T22:54+0100
2022-03-04T22:54+0100
2022-03-04T22:54+0100
наука и технологија
наука и технологија
стил живота
исхрана
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0a/1133196528_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_5f8b218d75a8db3289e12908f0bb2a77.jpg
Комуникација између хране и гена може утицати на ваше здравље, физиологију и дуговечност. Идеја да храна преноси важне поруке геному животиње је у фокусу поља познатог као нутригеномика.Ово је дисциплина која је још увек у повоју и многа питања обавијена велом тајни. Ипак, како наводи др Моника Дас, ванредни професор молекуларне, ћелијске и развојне генетике на Универзитету у Мичигену, истраживачи су већ доста научили о томе како одређене компоненте хране утичу на геном.Професорка Дас је молекуларни биолог и бави се истраживањем интеракције између хране, гена и мозга, покушавајући да боље разуме како храна утиче на нашу биологију. Сматра да би напори научника да дешифрују овај пренос информација могао једног дана да доведе до здравијег и срећнијег живота за све нас. Али до тада, нутригеномика је разоткрила барем једну важну чињеницу – наш однос са храном је далеко интимнији него што смо до сада претпостављали.Интеракција хране и генаАко идеја да храна може покретати биолошке процесе интеракцијом са геномом звучи запањујуће, не треба тражити даље од кошнице да бисмо пронашли доказе и савршен пример како се то дешава. Пчеле радилице раде без престанка, стерилне су и живе само неколико недеља.Пчелиња матица, која седи дубоко у кошници, има животни век који траје годинама и плодност која је толико снажна да рађа читаву колонију.Па ипак, пчеле радилице и матице су генетски идентични организми. Они постају два различита облика живота због хране коју једу. Матица се храни матичним млечом, пчеле радилице хране се нектаром и цветним прахом.Обе намирнице обезбеђују енергију, али матични млеч има додатну особину – његове хранљиве материје могу да откључају генетска упутства за стварање анатомије и физиологије пчелиње матице.Како се храна преводи у биолошка упутства?Свака храна се састоји од макронутријената. То укључује угљене хидрате – или шећере – протеине и масти. Храна такође садржи микронутријенте као што су витамини и минерали. Ова једињења и производи њиховог распада могу покренути генетске прекидаче који се налазе у геному.Попут прекидача који контролишу интензитет осветљења у кући, генетски прекидачи одређују колико ће се производити одређени генски производ. Матични млеч, на пример, садржи једињења која активирају генетске записе да формирају матичине органе и одржавају њену репродуктивну способност.Познато је да код људи и мишева, нуспроизводи аминокиселине метионин, којих има у месу и риби, утичу на генетске бројеве који су важни за раст и деобу ћелија.А витамин Ц игра улогу у одржавању здравља штитећи геном од оксидативног оштећења; такође олакшава функцију ћелијских путева који могу поправити геном ако се оштети.У зависности од врсте информација које носи храна, активираних генетских записа и ћелија које их примају, поруке у храни могу утицати на здравље, ризик од болести, па чак и на животни век. Али важно је напоменути да је до данас већина ових студија спроведена на животињама, попут пчела.Узрок и последицаЈедан интересантан аспект размишљања о храни као о врсти биолошких информација је да даје ново значење идеји ланца исхране. Ако на наше тело утиче оно што смо јели – до молекуларног нивоа – онда оно што храна коју конзумирамо „једе“ такође може утицати на наш геном.На пример, у поређењу са млеком крава храњених травом, млеко од говеда храњених концентратом има различите количине и врсте масних киселина и витамина Ц и А. Дакле, када људи пију ове различите врсте млека, њихове ћелије такође добијају различите нутритивне поруке.Слично томе, начин на који се мајка храни, мења нивое масних киселина, као и витамина као што су Б6, Б12 и фолне киселине које се налазе у мајчином млеку. Ово би могло да промени врсту нутритивних порука које стижу до генетских прекидача бебе, иако је у овом тренутку непознато да ли то утиче на развој детета или не.И, можда несвесно, и ми смо део овог ланца исхране. Храна коју једемо не утиче само на генетске прекидаче у нашим ћелијама, већ и на микроорганизаме који живе у нашим цревима, кожи и слузокожи.Један упечатљив пример: код мишева, разлагање кратколанчаних масних киселина од стране цревних бактерија мења нивое серотонина, хемијског преносиоца у мозгу који регулише расположење, анксиозност и депресију, између осталих процеса.Адитиви за храну и амбалажаДодати састојци у храни такође могу променити ток генетских информација унутар ћелија. Хлеб и житарице су обогаћене фолатом како би се спречиле урођене мане узроковане недостатком ове хранљиве материје.Али неки научници претпостављају да би високи нивои фолата у одсуству других природних микронутријената, као што је витамин Б12, могли да допринесу већој инциденци рака дебелог црева у западним земљама, вероватно утичући на генетске путеве који контролишу раст.Ово би такође могло бити тачно и за хемикалије које се налазе у амбалажи хране. Бисфенол А, или БПА, једињење које се налази у пластици, укључује генетске бројчанике код сисара који су критични за развој, раст и плодност.На пример, неки истраживачи сумњају да, и на људским и на животињским моделима, БПА утиче на старост полне диференцијације и смањује плодност, тако што повећава вероватноћу укључивања генетских прекидача.Сви ови примери указују на могућност да генетске информације у храни могу произаћи не само из њеног молекуларног састава – аминокиселина, витамина и слично – већ и из пољопривредне, еколошке и економске политике неке земље, или и њених недостатака, преноси Б92.Научници су тек недавно почели да декодирају ове генетске поруке о храни и њихову улогу у здрављу и болести. Истраживачи још увек не знају тачно како хранљиве материје делују на генетске прекидаче, која су њихова правила комуникације и како исхрана прошлих генерација утиче на њихово потомство.Остаје још много тога да се разради о томе шта интеракције између хране и гена значе за људе. Али оно што је јасно, јесте да ће разоткривање мистерија нутригеномике вероватно оснажити и садашња и будућа друштва и генерације.
https://sputnikportal.rs/20220226/1134773589.html
https://sputnikportal.rs/20220218/zasto-neki-ljudi-mogu-mnogo-da-pojedu-i-da-se-ne-ugoje-1134470236.html
https://sputnikportal.rs/20220211/gojaznost-i-geni-ruski-doktori-objasnjavaju-da-li-se-kilaza-moze-pripisati-naslednom-faktoru-1134238467.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, стил живота, исхрана, магазин
наука и технологија, стил живота, исхрана, магазин
Храна коју једемо може да нам кодира гене
Људи обично мисле о храни као о калоријама, енергији и хранљивим материјама. Међутим, најновији налази научника указују да храна такође „размењује поруке“ са нашим геномом – генетским планом који усмерава начин на који наше тело функционише на ћелијском нивоу.
Комуникација између хране и гена може утицати на ваше здравље, физиологију и дуговечност. Идеја да храна преноси важне поруке геному животиње је у фокусу поља познатог као нутригеномика.
Ово је дисциплина која је још увек у повоју и многа питања обавијена велом тајни. Ипак, како наводи др Моника Дас, ванредни професор молекуларне, ћелијске и развојне генетике на Универзитету у Мичигену, истраживачи су већ доста научили о томе како одређене компоненте хране утичу на геном.
Професорка Дас је молекуларни биолог и бави се истраживањем интеракције између хране, гена и мозга, покушавајући да боље разуме како храна утиче на нашу биологију. Сматра да би напори научника да дешифрују овај пренос информација могао једног дана да доведе до здравијег и срећнијег живота за све нас.
Али до тада, нутригеномика је разоткрила барем једну важну чињеницу – наш однос са храном је далеко интимнији него што смо до сада претпостављали.
Ако идеја да храна може покретати биолошке процесе интеракцијом са геномом звучи запањујуће, не треба тражити даље од кошнице да бисмо пронашли доказе и савршен пример како се то дешава. Пчеле радилице раде без престанка, стерилне су и живе само неколико недеља.
Пчелиња матица, која седи дубоко у кошници, има животни век који траје годинама и плодност која је толико снажна да рађа читаву колонију.
Па ипак, пчеле радилице и матице су генетски идентични организми. Они постају два различита облика живота због хране коју једу. Матица се храни матичним млечом, пчеле радилице хране се нектаром и цветним прахом.
Обе намирнице обезбеђују енергију, али матични млеч има додатну особину – његове хранљиве материје могу да откључају генетска упутства за стварање анатомије и физиологије пчелиње матице.
Како се храна преводи у биолошка упутства?
Свака храна се састоји од макронутријената. То укључује угљене хидрате – или шећере – протеине и масти. Храна такође садржи микронутријенте као што су витамини и минерали. Ова једињења и производи њиховог распада могу покренути генетске прекидаче који се налазе у геному.
Попут прекидача који контролишу интензитет осветљења у кући, генетски прекидачи одређују колико ће се производити одређени генски производ. Матични млеч, на пример, садржи једињења која активирају генетске записе да формирају матичине органе и одржавају њену репродуктивну способност.
Познато је да код људи и мишева, нуспроизводи аминокиселине метионин, којих има у месу и риби, утичу на генетске бројеве који су важни за раст и деобу ћелија.
А витамин Ц игра улогу у одржавању здравља штитећи геном од оксидативног оштећења; такође олакшава функцију ћелијских путева који могу поправити геном ако се оштети.
У зависности од врсте информација које носи храна, активираних генетских записа и ћелија које их примају, поруке у храни могу утицати на здравље, ризик од болести, па чак и на животни век. Али важно је напоменути да је до данас већина ових студија спроведена на животињама, попут пчела.
Занимљиво је да способност хранљивих материја да мењају ток генетских информација може да се протеже кроз генерације. Истраживања показују да код људи и животиња исхрана бака и деда утиче на активност генетских прекидача и ризик од болести и смртност унука.
Један интересантан аспект размишљања о храни као о врсти биолошких информација је да даје ново значење идеји ланца исхране. Ако на наше тело утиче оно што смо јели – до молекуларног нивоа – онда оно што храна коју конзумирамо „једе“ такође може утицати на наш геном.
На пример, у поређењу са млеком крава храњених травом, млеко од говеда храњених концентратом има различите количине и врсте масних киселина и витамина Ц и А. Дакле, када људи пију ове различите врсте млека, њихове ћелије такође добијају различите нутритивне поруке.
Слично томе, начин на који се мајка храни, мења нивое масних киселина, као и витамина као што су Б6, Б12 и фолне киселине које се налазе у мајчином млеку. Ово би могло да промени врсту нутритивних порука које стижу до генетских прекидача бебе, иако је у овом тренутку непознато да ли то утиче на развој детета или не.
И, можда несвесно, и ми смо део овог ланца исхране. Храна коју једемо не утиче само на генетске прекидаче у нашим ћелијама, већ и на микроорганизаме који живе у нашим цревима, кожи и слузокожи.
Један упечатљив пример: код мишева, разлагање кратколанчаних масних киселина од стране цревних бактерија мења нивое серотонина, хемијског преносиоца у мозгу који регулише расположење, анксиозност и депресију, између осталих процеса.
Адитиви за храну и амбалажа
Додати састојци у храни такође могу променити ток генетских информација унутар ћелија. Хлеб и житарице су обогаћене фолатом како би се спречиле урођене мане узроковане недостатком ове хранљиве материје.
Али неки научници претпостављају да би високи нивои фолата у одсуству других природних микронутријената, као што је витамин Б12, могли да допринесу већој
инциденци рака дебелог црева у западним земљама, вероватно утичући на генетске путеве који контролишу раст.
Ово би такође могло бити тачно и за хемикалије које се налазе у амбалажи хране. Бисфенол А, или БПА, једињење које се налази у пластици, укључује генетске бројчанике код сисара који су критични за развој, раст и плодност.
На пример, неки истраживачи сумњају да, и на људским и на животињским моделима, БПА утиче на старост полне диференцијације и смањује плодност, тако што повећава вероватноћу укључивања генетских прекидача.
Сви ови примери указују на могућност да генетске информације у храни могу произаћи не само из њеног молекуларног састава – аминокиселина, витамина и слично – већ и из пољопривредне, еколошке и економске политике неке земље, или и њених недостатака,
преноси Б92.
Научници су тек недавно почели да декодирају ове генетске поруке о храни и њихову улогу у здрављу и болести. Истраживачи још увек не знају тачно како хранљиве материје делују на генетске прекидаче, која су њихова правила комуникације и како исхрана прошлих генерација утиче на њихово потомство.
Остаје још много тога да се разради о томе шта интеракције између хране и гена значе за људе. Али оно што је јасно, јесте да ће разоткривање мистерија нутригеномике вероватно оснажити и садашња и будућа друштва и генерације.
