Нема чудовишну моћ већ подмукло трује: Шта је „прљава бомба“ и може ли Кијев да је активира
CC0 / Unsplash/Kilian Karger /
Пратите нас
Након чињенице о постојању биолабораторија на територији Украјине, које би могле да послуже за вођење биолошког рата против Русије, појавиле су се и вести о могућности да је кијевски режим способан да произведе „прљаву“ нуклеарну бомбу, која би такође могла да нанесе несагледиву штету, не само Русији.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Док је постојање биолабораторија под контролом Пентагона у Украјини већ утврђена чињеница, могућност да Украјина произведе „прљаву бомбу“ је тек спекулација. Ипак, ако се у обзир узме какав је био значај Украјине у производњи нуклеарног оружја у СССР-у, ову спекулацију би требало узети за озбиљно.
О могућности Украјине да произведе прљаву бомбу први је проговорио је заменик директора Института заједнице независних држава и експерт за питања Украјине Владимир Жарихин. Он је, међутим, напоменуо да би тако нешто кијевски режим сврстало у ред политичких отпадника.
Шта је прљава бомба
Са друге стране, Украјина, односно град Дњепропетровск (у западним мејнстрим медијима и самој Украјини данас познат као Дњипро) био је једно од средишта производње нуклеарног наоружања у СССР-у. Компанија „Јужмаш“ својевремено је била један од највећих погона за производњу ракета на свету, што је граду у коме се налази донело надимак „Ракетни град“. Ова компанија је чак била оптуживана 2017. да је продала технологију Северној Кореји за производњу њених балистичких пројектила.
Према речима технолога Ивана Пајовића, разлика између прљаве и стандардне нуклеарне бомбе је у томе што је прљава бомба импровизована направа.
„То није право нуклеарно оружје, већ се за њену производњу користи нуклеарни отпад у сврху „пакости“ противнику. Јер, прљава бомба заправо не изазива нуклеарни удар, већ искључиво радиоактивно загађење који се људи присутни на тој територији трују разним изотопима који изазивају тешка обољења“, објашњава Пајовић.
Стандардно нуклеарно пуњење има чудовишну рушилачку моћ, али она је краткотрајна, док прљава нуклеарна бомба делује на другачијем принципу, једноставнија је по устројству и не захтева сложена техничка решења, додаје наш саговорник.
„То није, дакле, бомба која служи за разарање, већ за тровање. Она у суштини и није право оружје, за разлику од правог нуклеарног оружја које је оружје у пуном смислу речи и наноси и рушилачки удар, и тровање“, констатује Пајовић.
Прљава бомба је, у ствари само средство доставе, које може бити различито – ракета, бомба или топовска граната), коме је додат контејнер са радиоактивним материјама. Углавном се прави од лакших изотопа, не уранијума 235, већ од изотопа радијума или другог нуклеарног отпада. Један од разлога због којих се нуклеарни отпад чува под високим степеном обезбеђења јесте и могућност да неко украде овај отпад и направи прљаву бомбу.
Овако конструисана, прљава бомба расипа радиоактивни материјал по земљишту, биљкама и људима. За разлику од стандардне бомбе, после чије експлозије се радијација не задржава дуго (примери су Хирошима и Нагасаки) расути материјал из прљаве бомбе може се задржати на земљи и десетинама година, каже Пајевић.
Може ли Украјина да произведе прљаву бомбу
О могућностима да Украјина направи прљаву бомбу, Пајевић каже да су мишљења подељена.
„Нека мишљења говоре да Украјина то може врло лако да реализује због тога што још има фабрику Јужмаш у којој су се раније правиле разноразне термокомпоненте и у којој би један такав контејнер могао да се направи и који би такав на известан начин могао да буде „испоручен“ непријатељу“, истиче он.
Са друге стране тврди се да Украјина не располаже центрифугама за обогаћивање уранијума, које су потребне да се обогати и сам нуклеарни отпад зато што ни он сам по себи није довољно отрован.
„Друго, познато је да је украјинска војска прикована за земљу, да не може да испоручи прљаву бомбу авионом или хеликоптером у Русију или на руску војску, већ евентуално, како се спекулише, да би могла да изврши евентуалну детонацију на граници или у мањој дубини руске територије Русије“, наглашава Пајовић.
Размере евентуалног напада прљавом бомбом зависе од два аспекта – један је питање колика би површина била захваћена нападом, каже Пајовић. Друга врста опасности је повезана са тим што отрови остају јако дуго присутни у природи.
„Ако би бомба била слаба, она не би представљала претерану опасност. Међутим, ако би радиоактивни отров покрио велике површине, посебно близу насељених места, то би могло да буде права биокатастрофа“, закључује наш саговорник.
Страхове да би Украјина могла да уради нешто по питању нуклеарног наоружавања подгрејао је и украјински председник Владимир Зеленски, који је на безбедносној конференцији у Минхену најавио и могућност да његова земља изађе из Будимпештанског меморандума из 1994, одустане од вишедеценијског статуса не-нуклеарне нације и анулира одлуку коју је донела када се одрекла атомског оружја после распада Совјетског Савеза.
Погледајте видео о америчким биолабораторијама дуж граница са Русијом и Кином.
