ЕУ очекује да Србија уведе санкције Русији за неколико дана
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Петер Стано , портпарол Европске уније, каже да се Србија последњих недеља придружила неким од пређашњих одлука ЕУ, укључујући и оне које се тичу Крима, али да за разлику од Северне Македоније и Албаније, Београд још није стопроцентно усклађен са свим одлукама ЕУ, укључујући и санкције Русији.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите ина каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).
„Ми очекујемо да ће се Србија постепено ускладити са свим одлукама. Овде нису у питању економски интереси, нити је ово питање избора, овде се ради о моралним принципима. ЕУ санкције су ту да би спречиле Путина да финансира агресију против независне и суверене земље и њених народа. То је оно што покушавамо да објаснимо нашим партнерима са Западног Балкана и широм света“, каже Стано.
Стано објашњава да када ЕУ усвоји неке санкције, земље кандидати су позване да се ускладе у периоду од неколико дана или неколико недеља, а да би због озбиљности ситуације у Украјини тај период требало да буде питање дана.
Нема санкција против Србије, радимо са Београдом на разјашњењу
Петер Стано каже да ЕУ, увођењем санкција против Русије и Белорусије, није циљала Србију нити њен енергетски сектор, а да се тренутно воде разговори између Брисела и Београда којим би требало да се „разјасне све забринутости Србије у вези са применом и последицама рестриктивних мера“.
„Нема санкција ЕУ против Србије и нема планова за било какве санкције Србији. Санкције ЕУ у вези са руском инвазијом на Украјину циљају на две земље које су очигледно одговорне за то, а то су Русија и Белорусија, као и на одређени број појединаца и компанија из ових земаља. Тренутно смо у контакту са српским властима да разјаснимо све њихове забринутости у вези са применом и последицама рестриктивних мера“, каже Стано за Танјуг.
На питање да ли ЕУ има у виду последице које санкције наметнуте Русији могу да имају на одређене секторе у Србији, укључујући и трговину фосилним горивима, и како ће то бити решено или компензовано, Стано каже да ЕУ већ ради на јачању подршке региону Западног Балкана у области енергетске безбедности кроз обезбеђивање средстава за инвестиције у енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије, изградњу и рехабилитацију Трансбалканског електро-енергетског коридора.
„То све радимо како бисмо смањили зависност од фосилних горива и помогли партнерима да боље интегришу енергетску мрежу и приступе енергији из више извора“, објашњава Стано.
У Бриселу подсећају да је почетак радова на гасном интерконектору Србија-Бугарска у јануару 2022. године, за који је ЕУ обезбедила бесповратна средства од скоро 50 милиона евра, важан „заједнички корак ЕУ и Србије“ ка обезбеђивању и диверсификацији снабдевања Србије гасом.
„У блиском контакту смо и са Секретаријатом Енергетске заједнице, пратимо и ситуацију цена, али и сигурности снабдевања у региону. Радимо са свим нашим партнерима на Западном Балкану на ублажавању утицаја рата на њихову економију и друштво“, наводи Стано.
У Бриселу напомињу да је ЕУ највећи и најтранспарентнији донатор и трговински партнер Србије и да јој пружа убедљиво највише подршке у развоју за шта је издвојено три милијарде евра бесповратних средстава за 13 година.
„И долази још“, поручили су из Брисела.
22 Март 2022, 14:07
