https://sputnikportal.rs/20220322/ruski-psiholog-otkrio-kada-cemo-ziveti-sa-manje-stresa-1135710833.html
Руски психолог открио када ћемо живети са мање стреса
Руски психолог открио када ћемо живети са мање стреса
Sputnik Србија
Кад људи буду почели превентивно масовно да одлазе код психолога, тада ће се смањити ниво стреса у животу, јер стручњаци могу да помогну да се ситуација... 22.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-22T16:41+0100
2022-03-22T16:41+0100
2022-03-22T16:41+0100
друштво
русија
психолог
стрес
стручњаци
депресија
помоћ
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/07/1135127831_0:143:3137:1907_1920x0_80_0_0_0ba903507af37156650b11ab9535da4a.jpg
Према његовом мишљењу, важно је разумети да стрес није последица животних догађаја, већ тога како их човек интерпретира у зависности од убеђења. Важно је размишљати варијативно, као и подвргавати своје судове критичком промишљању. Психолог је такође открио и који је главни симптом који може указати да особа пати од депресије.Да ли можемо сами да схватимо када нам је потребна помоћ психолога?— У модерном свету, помоћ психолога, исто као помоћ стоматолога, на пример, потребна је превентивно.Када људи почну масовно превентивно да посећују психолога, онда ћемо имати мање стреса у животу, јер нам психолози помажу да ситуацију сагледамо из другог угла и дамо јој ново тумачење, да проширимо варијативност наших убеђења.Стрес настаје као последица уских, високо категоричних животних захтева, које сматрамо исправним, а живот нам поручује да он може бити различит, а не онакав каквим смо га ми замислили.Што је већи значај тих фантазија за нас и категоричност, то се болније живи и већи је стрес.Како смањити вероватноћу настанка стреса и да ли је могуће научити не реаговати на стресне догађаје?— Веома је важно схватити да стрес није последица никаквих догађаја. Стрес настаје услед интерпретације тих догађаја или, такозваних когнитивних тумачења.Многе свакодневне радње обављамо по навици и скоро не обраћамо пажњу на њих. Исто тако постоје уобичајене мисли, које не подвргавамо критичком промишљању. Ако смо навикли да та убеђења сматрамо исправним, а она заправо противрече чињеницама, тада осећамо стрес. Када човек варијативно размишља, гледа на стварност и каква је она суштински, тада не долази у сукоб с том стварношћу, већ напротив, она му је од користи.Како разликовати негативан од корисног стреса?— Корисни стрес је обично краткотрајног карактера. То је неки стимуланс на размишљање, промене. Ако је стрес хроничан, онда је то дистрес. Када спласне краткотрајни стрес који смо осетили и ако из тог стреса брзо изађемо и почнемо нешто да радимо, све је у реду, тако функционише наш организам. Ако смо констатно под стресом, ниво кортизола се повећава и почињемо лошије да спавамо. Појављује се осећај немоћи, а даље се јавља незадовољство собом због свега тога и особа улази у други круг стреса, трећи и тако даље.Како се изборити са стресом, ако нема могућности да се консултује психолог?— Свако има могућност да дође до књига са психолошким темама. Читајте и радите на својим убеђењима. Да, може се рећи: дишите, бавите се гимнастиком, медитирајте... Али, људи нису глупи, они и сами то све знају. Стога, ако то не примењују, значи да је ниво стреса већ тако висок да их омета да чак и оду у шетњу, што се прилично често догађа.Како препознати симптоме депресије?— Хроничан стрес јесте депресија. Обично су то апатија, недостатак енергије. То је прокрастинација, одуговлачење, односно, постоје ствари које треба урадити и ми знамо како и желимо да их урадимо, али их не радимо. То је недостатак снаге чак и за мале ствари: средити ормар, променити сијалицу... Заједничко је, свакако, недостатак снаге. А што за мање значајне ствари нема снаге, то је виши ниво депресије. Односно, ако човек нема снаге ни за свакодневне ствари и свестан је тога, али не ради ништа — то је депресија.Да ли људи више траже помоћ психолога након зиме?— Из мог личног искуства — нема пролећних потешкоћа. Ово може бити случај са психијатрима који раде са болесним људима и код којих временске промене могу изазвати погоршање. Ми психолози радмо са здравим људима који имају свакодневне, емоционалне потешкоће, поремећаје. Код здравих људи, пролеће најчешће изазива полет позитивних емоција.
https://sputnikportal.rs/20220321/ruski-psiholog-kako-nauciti-da-sebi-oprastamo-greske-1134714872.html
https://sputnikportal.rs/20220321/gojazni-se-teze-zaposljavaju-zenama-pada-plata-ako-nabace-koji-kilogram-1135685293.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, психолог, стрес, стручњаци, депресија, помоћ, магазин
русија, психолог, стрес, стручњаци, депресија, помоћ, магазин
Руски психолог открио када ћемо живети са мање стреса
Кад људи буду почели превентивно масовно да одлазе код психолога, тада ће се смањити ниво стреса у животу, јер стручњаци могу да помогну да се ситуација сагледа из другог угла и дају јој ново тумачење, изјавио је у интервјуу за Спутњик руски клинички психолог и писац Михаил Хорс.
Према његовом мишљењу, важно је разумети да стрес није последица животних догађаја, већ тога како их човек интерпретира у зависности од убеђења. Важно је размишљати варијативно, као и подвргавати своје судове критичком промишљању. Психолог је такође открио и који је главни симптом који може указати да особа пати од депресије.
Да ли можемо сами да схватимо када нам је потребна помоћ психолога?
— У модерном свету, помоћ психолога, исто као помоћ стоматолога, на пример, потребна је превентивно.
Када људи почну масовно превентивно да посећују психолога, онда ћемо имати мање стреса у животу, јер нам психолози помажу да ситуацију сагледамо из другог угла и дамо јој ново тумачење, да проширимо варијативност наших убеђења.
Стрес настаје као последица уских, високо категоричних животних захтева, које сматрамо исправним, а живот нам поручује да он може бити различит, а не онакав каквим смо га ми замислили.
Што је већи значај тих фантазија за нас и категоричност, то се болније живи и већи је стрес.
Како смањити вероватноћу настанка стреса и да ли је могуће научити не реаговати на стресне догађаје?
— Веома је важно схватити да стрес није последица никаквих догађаја. Стрес настаје услед интерпретације тих догађаја или, такозваних когнитивних тумачења.
Многе свакодневне радње обављамо по навици и скоро не обраћамо пажњу на њих. Исто тако постоје уобичајене мисли, које не подвргавамо критичком промишљању. Ако смо навикли да та убеђења сматрамо исправним, а она заправо противрече чињеницама, тада осећамо стрес. Када човек варијативно размишља, гледа на стварност и каква је она суштински, тада не долази у сукоб с том стварношћу, већ напротив, она му је од користи.
Како разликовати негативан од корисног стреса?
— Корисни стрес је обично краткотрајног карактера. То је неки стимуланс на размишљање, промене. Ако је стрес хроничан, онда је то дистрес. Када спласне краткотрајни стрес који смо осетили и ако из тог стреса брзо изађемо и почнемо нешто да радимо, све је у реду, тако функционише наш организам. Ако смо констатно под стресом, ниво кортизола се повећава и почињемо лошије да спавамо. Појављује се осећај немоћи, а даље се јавља незадовољство собом због свега тога и особа улази у други круг стреса, трећи и тако даље.
Како се изборити са стресом, ако нема могућности да се консултује психолог?
— Свако има могућност да дође до књига са психолошким темама. Читајте и радите на својим убеђењима. Да, може се рећи: дишите, бавите се гимнастиком, медитирајте... Али, људи нису глупи, они и сами то све знају. Стога, ако то не примењују, значи да је ниво стреса већ тако висок да их омета да чак и оду у шетњу, што се прилично често догађа.
Како препознати симптоме депресије?
— Хроничан стрес јесте депресија. Обично су то апатија, недостатак енергије. То је прокрастинација, одуговлачење, односно, постоје ствари које треба урадити и ми знамо како и желимо да их урадимо, али их не радимо. То је недостатак снаге чак и за мале ствари: средити ормар, променити сијалицу... Заједничко је, свакако, недостатак снаге. А што за мање значајне ствари нема снаге, то је виши ниво депресије. Односно, ако човек нема снаге ни за свакодневне ствари и свестан је тога, али не ради ништа — то је депресија.
Да ли људи више траже помоћ психолога након зиме?
— Из мог личног искуства — нема пролећних потешкоћа. Ово може бити случај са психијатрима који раде са болесним људима и код којих временске промене могу изазвати погоршање. Ми психолози радмо са здравим људима који имају свакодневне, емоционалне потешкоће, поремећаје. Код здравих људи, пролеће најчешће изазива полет позитивних емоција.
