Kрајње је време да Београд постави питање сврхе бриселских преговора
© Фото : Youtube/Kosovo Online/Printscreen
Пратите нас
После ускраћивања права Србима на Косову и Метохији да учествују на изборима за парламент и председника Србије, крајње је време да Београд постави питање сврсисходности бриселског преговарачког процеса који је дефинитивно мртав, сматра Душан Челић, професор Правног факултета у Косовској Митровици.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Приштина је одбила да спроведе организовање гласања за Србе на КиМ, а према речима председника Србије Александра Вучића, Косово је тражило да у захтеву за организовање избора Србија призна независност Косова, што Београд неће прихватити.
Челић каже за Спутњик да се овакав развој догађаја могао очекивати после преседана када у јануару грађанима Србије на Косову и Метохији није било омогућено да се изјасне на референдуму о променама Устава Србије.
Београд да постави питање сврхе бриселских преговора
На питање, шта то још и колико Срби на Косову и Метохији и Србија треба да истрпе и има ли томе краја, Челић за Спутњик каже да је заиста крајње време да Србија постави питање сврсисходности бриселског преговарачког процеса у коме се све своди на питање статуса признања такозване републике Косово од стране Београда.
„У таквим околностима није могућ никакав резултат за Србију који би био повољан. На крају крајева, Резолуција 1244 УН је важећи акт и време је да се формат преговора врати под њено окриље. Принцип територијалног интегритета мора да важи за све државе на свету па тако и за Републику Србију“, истиче наш саговорник.
По његовом мишљењу, није логично да Србија с правом инсистира на очувању принципа територијалног интегритета свих држава чланица УН, ево сада и у контексту Украјине, а да преговара у једном процесу који игнорише принцип територијалног интегритета Србије. То је, каже Челић, супротност, противуречност, апсолутно немогућа конструкција, правнички речено contradictio in adjecto.
За кооперативност Срби нису добили ништа
На питање шта ће уследити ако би Срби на Косову и Метохији иступили из приштинских институција, што најављују, он сматра да се не би догодило ништа посебно.
„Срби, нажалост, искуство је показало, након потписивања Бриселског споразума, од 2013. до данас, нису добили ништа заузврат тој кооперативности коју су показали и учешћу у власти како на локалу тако и на нивоу покрајине на Косову и Метохији. Зато ми се чини да би то био добар политички потез без неких значајнијих последица“, каже професор Правног факултета.
Бриселски процес, како оцењује, не да није на апаратима за дисање него је одавно мртав. Сада је, сматра он, прилика и крајње време да Београд подсети медијаторе, а пре свих ЕУ, на ту чињеницу.
Брисел нам не може ништа
По мишљењу Челића, бојазан да би Брисел можда могао да примени некакве мере према Београду, није реална. Трагични догађаји у Украјини су показали да је, како каже, питање европских интеграција за ЕУ осма рупа на свирали. Пошто то у догледно време није изгледно за Србију, он сматра да она ништа не може да изгуби тиме што ће ствари поставити на своје место.
За петак најављен мирни протест Срба на Косову и Метохији због немогућности изласка на изборе, по његовој оцени, неће изазвати реакцију Приштине, која је, како каже, већ дала аутогол када је реч о елементарном људском праву грађана Србије на КиМ. То је доста мекано и невољно констатовала и сама ЕУ и српски народ има право да изрази свој политички став због систематског игнорисања њихових људских права, рекао је Челић за Спутњик.
